LJILJAN…

 

 

Neko je o ljiljanima kazao ovako:

“Samo napred, rugajte mi se, ali ja volim ovu biljku!  Kada vidim cveće, pomislim na (otporne) izdržljive pretke, održivost i letnje salate.  Hemerocallis fulva, poznat je i kao jarak ljiljan, vanjski ljiljan, narandžasti ljiljan, dnevni ljiljan ili ljiljan.  To je vrsta ljiljana poreklom iz Azije uvedena u američke vrtove u XVIII veku. Još uvek se često nalazi oko starih imanja i podrumskih rupa gde nas podseća na vrtove i baštovane iz prošlosti. One su među prvim zelenilom koje lomi (probija) tlo u proleće, a cvetne latice i pupoljci isečeni na diskove daju pobibereni (papreni) ukus i boju letnjim salatama.

Mogu da postanu agresivni pa ih ne bih sadila, ali ako ih imate, ljiljan je višegodišnji, ne zahteva zalivanje, a i ukusan je!  Izgledaju posebno prelepo u onome što uvek mislim o staroj mešavini Kejp Koda raskošnih ruža, pojedinačnih božika, čipke kraljice Ane, lavande i plavog zvončića”...

 

(prevod sa engleskog)