Juče, a pred smiraj još jednog dana, oberem naknadno
još 3 krastavca, a pošto sam zaključila svoj jučerašnji zapis iz “Hirošime”...
Zatim, još juče uočim prvu sazrelu ili prvu crvenu papriku šilju...
Potom smo crevom, mama i ja zalile sve paprike i sve
krastavce (ona izvlači crevo, a ja zalivam)...
Kupusom iz “Hirošime” nahranila sam ćurane, te počupam
sve liske koje se nisu uspešno zaglavičile, u donjoj zoni gde je inače
krastavište...
Onda počupam i nešto donjih liski ili zaperaka na paprikama
i oznojim se malo više...
Danas 21 juna 2024 nisam ništa nabrala, nisam čitav dan
u nizini ni bila, a rešila sam da danas ništa ne zalivam, jer tek od sutra može
sve da se vodom natapa...
Iako je dan bio jako sparan u nizini, na planini prijatniji,
mada pun neke pregrevice koja se kao mrena navlači na predele, pa se ne vidi ni
nebo, a ni brda u daljini, a verovatno donosi neki kovitlac, ljute gromove, silovitu
kišu, jaku oluju, možda grad, itd...
Na planini jutros navadim još 4 džaka ili 12 kanti
zemlje crnice...
Zatim počupah, po povratku u smiraj dana, sve suve i
sasušene čahurice plavog maka u plavoj paleti i od svih tih čahura napravim dva
buketa, dve ikebane, manji buket koji ostade na polici letnje kuhinjice i veći koji
krasi moje gornje odaje vile “Energija”...
Ni danas u “Hirošimi” nije oboren majski najtopliji dan
u ovoj 2024 godini od čak 46,6 stepeni (a prošle 2023 godine na današnji dan u “Hirošimi”
je izmeren najtopliji dan od samo 41,8 što
lepo kazuje da je ova godina ili ovo leto za skoro 5 stepni toplije)…
Maline beremo još samo malo, još koji dan, jer one
već prolaze, a isto je i sa crnom ribizlom – ostalo je još jedno branje…
Ali, ono što je čudnovato ili alarmantno ove godine,
a to je da kupinu već imamo sazrelu i to pre Vidovdana, a najmanje mesec dan
ranije nego što je to očekivano ili normalno…
Puno paradajza već zri kao i čerija, ali večeras nisam
po povratku htela ništa da berem, ne treba mi, a ujutru hoću sve sveže na astalu,
jer i dovoljno sam umorna od svih silnih nadnica i radova, gradilišta, pa tek sutra
imam svoje velike radove i još veće svoje planove, i konačno da ujutru pročitam
poslednju glavu romana...
Sutra treba zapeti, na vrućini, srećom u hladovini,
oznojiti se, postići savršenstvo, a onda se 3 divna dana odmarati, te smisliti
kako preživeti i čime započeti od srede, no već u idući petak ponovo neradni
dan, crveno slovo, itd...
Itd...
Нема коментара:
Постави коментар