8 JUN 2024…

 

 

Ćuranima sam nasekla jako dosta blitve jutros i time ih nahranila uz jednu dozu isečenih liski i ranog kupusa ditmar takođe, koje mi pretekoše još od juče...

Jutros sam pre svega pročitala nekoliko antiratnih priča…

Kad nahranim ćurane onda malo razgledam kakvih to sve novih saveznika ili uljeza, možda štetočina, a insekata i bubica sve ima u našoj predivoj i jako živoj “Hirošimi”...

Na nevenu čitave male invazije ili kolonije, a sve neke vrste smrdibubica, ali ja ih ostavljam neka se nasite lepotom tog lekovitog svakog stabla, lista i cveta moćnog nevena...

Postajem velikodušna prema sitnim zlotvorima svih vrsta, puštam ih da žive, ali ne zaboravljam da uredno opišem eventualnu štetu ili pakost koju mi čine ili pričine, možda…

Onda tu sretnem i neke sitne zoljice ili male osice, one neke male sitne podmuklice, koje mi ne pričinjavaju više štetu, a izgleda jako vole da pokupe po koju kap polena ili nektara, možda  soka sa svog mog cveća i obilja...

Onda vidim ima i dosadnih mušica, a sigurno i one nešto znače u ovom mom hirošimskom biosistemu, te primetime kako mušice mnogo vole da danas vise na mojim dobro zategnutim kanapama, koje ja obožavam da nazovem zapete strune, a daju mi neverovtane najtiše zen zvuke...

Ali, ne vise na kanapi danas sam pomenute dosadne mušice, jer ima tu još nekih meni nepoznatih insekata…

Koprivište u zoni ljutačica paprika izgruvalo i taman vreme da se naseku novi izrasli  mladari koprive i opet da se osuši jedna tepsija za čaj...

Danas sam skuvala čaj od prosušenog matičnjaka i sav miriše na limun…

Od sutra ono malo prosušene žalifije treba potrošiti u jutarnjem čaju, a onda će stići i ova kopriva koja se sada suši na astalu letnje kuhinjice, u hladovini...

Beru se i maline i crne ribizle. Za maline otvaram danas i drugu veliku kesu, a već preko 2 kg imam ostavljenih malina, sa onako malo stabljika…

Mama kaže da su čak i kupine počele da zriju što je jezivo rano, jer njih treba da bude tek u avgustu ili malo pre krajem jula…

Moji plavi makovi one prve samoniklice danas su prelepe sasušene čaurice, koje posečem, poberem i stavim u praznu vazu i sve deluje jako prekrasno. Iduće godine želim da napravim čitave bukete ovih čahurica, a neću ih uništavati radi uzimanja semena, jer kupiću ponovo kesicu plavog jestivog maka u zrnu i zasejati nove biljke...

Među svim makovima samo jedan izuzetak, a krivo je rastao, ali je izrastao valjano čak i umetnički krivudav on...

Naberem 3 ljutačice za ručak, za predivne tortilje, pune svežeg lišća i povrća i ćurećih prsa, mladih krompirića, a od toga 2 krive, i neljute, ali kako god važno je da smažem svaki novi dan po jednu-dve papričice, a nekada i po tri...

Krompir u bundevištu divno ucvetao, čak i onaj sađeni, čak i one samoniklice, ali u spoljašnjem vrtu nova enigma, ove godine naš krompir ima jako malo vreže, a niske, i nije cvetao,  a vreža mu se nešto suši, tako da jedva čekam da zakopamo prvu brazdu i saznamo da li i šta tačno ove godine 2024 ima od krompira i kakvo je činjenično stanje...

Može biti da je spolja neugledan, a iznutra možda se prospe iz zemlje brdo krtole, ali treba to samom sebi prvom zakopanom brazdom, a ne samo bradom, i dokazati...

Onda je došao pravi čas da se obere marela, ili krupna višnja koja je ipak opstala i dala nam krupne, ali ne preterano obilat rod da imam da ne znam šta ću sa njima. Viška nema čak ni za džem…

Ostavljeno je čak skromnih samo12 kg marela, krupnih višanja, koje su pakovane u kesice od po 500 g težine. Dakle i loše godine dadnu nešto, a nama najmanje 12 kg. Ima višanja još u visini, ali to može da se omlati motkom u ponedeljak, da se od toga naprave sokovi ili šerbe otomansko kao recimo danas...

Treba se sutra dobro rashlađivati otomanskim šerbetom od marela začinjenog cimetom, mlevenim karanfilićem i borovim medom, čak i limunom...

Moj ljubičasti luk u zoni drvare polagano se troši, ali i sazreva i izbija na površinu. Jedva čekam da povadim taj luk, jer tu imam da izvedem neke nove fizičke radove, te da jednu zonu u drvari ukinem, a drugu dovedem do estetskog savršenstva…

Pobrala sam nekoliko predivnih ljiljana te napravila novu cvetnu ikebanu, najlepšu do sada, a u nju sam uz orandž ljiljane dodala i saušene drške lala ili tulipana koje u vazi izgledaju prekrasno. I u sve ubacim jednu belu ružu – trenutno nema ni novih ruža, suša uzima svoj krvavi janičarski danak isto kao i vlaga i truljenje, tako kako okreneš i obrneš ništa nije dobro...

Na lišću biljaka pronalazim druge razne insekte, koji se sunčaju, uživaju, a neke vidim po prvi put i o njima ne znam baš ništa, ali su mi jako zanimljivi kao nema i osamljena pojava...

Na jednom listu majske ruže primetim smestio se jedan svitac, pametan, jer je sam, a ne kao one invazivne bubice u hordi na nevenu koga desetkuju podmuklo...

Na jednoj ruži pak primetim krupnog mrava...

Negde ispred ručka napravim tulumbe, ali prvi put sa oštrim brašnom i uspele su nikad bolje, po mom starom receptu koji mi u nekoliko navrata nije polazio za rukom. Biće da sam sada izvan zone svih uroka, jer neverovatno kako mi sve konačno uspeva...

Dosta sam bila kao belo pšenično brašno meka, sada postajem oštra  kao oštro pšenično brašno, od koga sve uspeva…

Danas nije oboren toplotni record, jer danas je ipak hladnije nego juče, ali večeras smo zalile samo krastavce crevom, da sutra uživaju na vrućini i opet na preko 40 i neki stepen u plusu...

Oberem posle zalivanja još dva krastavca iz moje rasade, a njih ovih dana najviše berem i neprestano jedem...

Itd…