Ćuranima sam nasekla jako dosta blitve jutros i time
ih nahranila uz jednu dozu isečenih liski i ranog kupusa ditmar takođe, koje mi
pretekoše još od juče...
Jutros sam pre svega pročitala nekoliko antiratnih
priča…
Kad nahranim ćurane onda malo razgledam kakvih to sve
novih saveznika ili uljeza, možda štetočina, a insekata i bubica sve ima u našoj
predivoj i jako živoj “Hirošimi”...
Na nevenu čitave male invazije ili kolonije, a sve neke
vrste smrdibubica, ali ja ih ostavljam neka se nasite lepotom tog lekovitog
svakog stabla, lista i cveta moćnog nevena...
Postajem velikodušna prema sitnim zlotvorima svih vrsta,
puštam ih da žive, ali ne zaboravljam da uredno opišem eventualnu štetu ili
pakost koju mi čine ili pričine, možda…
Onda tu sretnem i neke sitne zoljice ili male osice,
one neke male sitne podmuklice, koje mi ne pričinjavaju više štetu, a izgleda
jako vole da pokupe po koju kap polena ili nektara, možda soka sa svog mog cveća i obilja...
Onda vidim ima i dosadnih mušica, a sigurno i one
nešto znače u ovom mom hirošimskom biosistemu, te primetime kako mušice mnogo
vole da danas vise na mojim dobro zategnutim kanapama, koje ja obožavam da
nazovem zapete strune, a daju mi neverovtane najtiše zen zvuke...
Ali, ne vise na kanapi danas sam pomenute dosadne mušice,
jer ima tu još nekih meni nepoznatih insekata…
Koprivište u zoni ljutačica paprika izgruvalo i
taman vreme da se naseku novi izrasli
mladari koprive i opet da se osuši jedna tepsija za čaj...
Danas sam skuvala čaj od prosušenog matičnjaka i sav
miriše na limun…
Od sutra ono malo prosušene žalifije treba potrošiti
u jutarnjem čaju, a onda će stići i ova kopriva koja se sada suši na astalu letnje
kuhinjice, u hladovini...
Beru se i maline i crne ribizle. Za maline otvaram
danas i drugu veliku kesu, a već preko 2 kg imam ostavljenih malina, sa onako
malo stabljika…
Mama kaže da su čak i kupine počele da zriju što je
jezivo rano, jer njih treba da bude tek u avgustu ili malo pre krajem jula…
Moji plavi makovi one prve samoniklice danas su prelepe
sasušene čaurice, koje posečem, poberem i stavim u praznu vazu i sve deluje
jako prekrasno. Iduće godine želim da napravim čitave bukete ovih čahurica, a neću
ih uništavati radi uzimanja semena, jer kupiću ponovo kesicu plavog jestivog maka
u zrnu i zasejati nove biljke...
Među svim makovima samo jedan izuzetak, a krivo je
rastao, ali je izrastao valjano čak i umetnički krivudav on...
Naberem 3 ljutačice za ručak, za predivne tortilje,
pune svežeg lišća i povrća i ćurećih prsa, mladih krompirića, a od toga 2
krive, i neljute, ali kako god važno je da smažem svaki novi dan po jednu-dve papričice,
a nekada i po tri...
Krompir u bundevištu divno ucvetao, čak i onaj sađeni,
čak i one samoniklice, ali u spoljašnjem vrtu nova enigma, ove godine naš krompir
ima jako malo vreže, a niske, i nije cvetao,
a vreža mu se nešto suši, tako da jedva čekam da zakopamo prvu brazdu i saznamo
da li i šta tačno ove godine 2024 ima od krompira i kakvo je činjenično stanje...
Može biti da je spolja neugledan, a iznutra možda se
prospe iz zemlje brdo krtole, ali treba to samom sebi prvom zakopanom brazdom,
a ne samo bradom, i dokazati...
Onda je došao pravi čas da se obere marela, ili
krupna višnja koja je ipak opstala i dala nam krupne, ali ne preterano obilat rod
da imam da ne znam šta ću sa njima. Viška nema čak ni za džem…
Ostavljeno je čak skromnih samo12 kg marela, krupnih
višanja, koje su pakovane u kesice od po 500 g težine. Dakle i loše godine
dadnu nešto, a nama najmanje 12 kg. Ima višanja još u visini, ali to može da se
omlati motkom u ponedeljak, da se od toga naprave sokovi ili šerbe otomansko
kao recimo danas...
Treba se sutra dobro rashlađivati otomanskim šerbetom
od marela začinjenog cimetom, mlevenim karanfilićem i borovim medom, čak i limunom...
Moj ljubičasti luk u zoni drvare polagano se troši,
ali i sazreva i izbija na površinu. Jedva čekam da povadim taj luk, jer tu imam
da izvedem neke nove fizičke radove, te da jednu zonu u drvari ukinem, a drugu
dovedem do estetskog savršenstva…
Pobrala sam nekoliko predivnih ljiljana te napravila
novu cvetnu ikebanu, najlepšu do sada, a u nju sam uz orandž ljiljane dodala i saušene
drške lala ili tulipana koje u vazi izgledaju prekrasno. I u sve ubacim jednu
belu ružu – trenutno nema ni novih ruža, suša uzima svoj krvavi janičarski
danak isto kao i vlaga i truljenje, tako kako okreneš i obrneš ništa nije
dobro...
Na lišću biljaka pronalazim druge razne insekte, koji
se sunčaju, uživaju, a neke vidim po prvi put i o njima ne znam baš ništa, ali su
mi jako zanimljivi kao nema i osamljena pojava...
Na jednom listu majske ruže primetim smestio se jedan
svitac, pametan, jer je sam, a ne kao one invazivne bubice u hordi na nevenu koga
desetkuju podmuklo...
Na jednoj ruži pak primetim krupnog mrava...
Negde ispred ručka napravim tulumbe, ali prvi put sa
oštrim brašnom i uspele su nikad bolje, po mom starom receptu koji mi u
nekoliko navrata nije polazio za rukom. Biće da sam sada izvan zone svih uroka,
jer neverovatno kako mi sve konačno uspeva...
Dosta sam bila kao belo pšenično brašno meka, sada postajem
oštra kao oštro pšenično brašno, od koga
sve uspeva…
Danas nije oboren toplotni record, jer danas je ipak
hladnije nego juče, ali večeras smo zalile samo krastavce crevom, da sutra
uživaju na vrućini i opet na preko 40 i neki stepen u plusu...
Oberem posle zalivanja još dva krastavca iz moje
rasade, a njih ovih dana najviše berem i neprestano jedem...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар