KAKO JE KLOD DEBISI SVE GOVORIO…

 

 

Klod Debisi uvaži savet koji mudade profesor i postade blizak sa par studenata kompozicije, sa kojima je odlazio u Operu.

Zatim je dobio povišicu od 70 franaka u školi pevanja, ali je to prećuta to roditeljima kako bi imao malo više za sebe. Za svoj novac počeo je da kupuje japanske gravire te da ih kači na zid svoje sobe. Gospođa kod koje je radio zatvara školu pevanja, ali mu na rastanku daje još 50 franaka. Za dobijeni novac ponovo kupuje još jednu japansku graviru i postaje ubrzo pasionirani kolekcionar.

Pred raspust ponvoo dobija poziv od bogate gospođe fon Mek koja mu nudi posao na 3 meseca, ali ovoga puta treba da krene put juga Rusije na njeno imanje u Brajlovu. Kada je stigao gazdarica od njega traži da prema njenoj ćerki Sonji bude što strožiji.

Kada se sreo sa Sonjom primetio je koliko je ta devojka izrasla, a ona je počela da ga zavodi, te obasipa poljupcima. I onda je počela da ga odvodi u šumu nasamo, na jedno tajno mesto. Tu je počela da mu mnogo slovi o ljubavi, ali o duhovnoj strani jedne ljubavi. I posle nekoliko zanosnih dana, pričala mu je o njihovom venčanju u Moskvi, ali pre toga traži od Kloda da zaprosi njenu ruku od majke fon Mek.

Rastaju se dakle, a Klod se vraća pohađanju škole i učenju kompozicje, ali u Parizu on je i dalje odsutan, zamišljen, rasejan, zanet. Njegove misli ostale su daleko, na ruskom imanju. Svi profesori su ga opominjali da ne gubi mlad glavu zbog prve ljubavi, te da je još prerano za ljubav, a ako tako nastavi postaće mlad, a nesretan.

Zatim je u školu pevanja došla jedna udata žena od 29 godina, i zatražila da on bude njena klavirska pratnja, zainteresovana takođe za private časove kod Kloda.

I tako je počeo da odlazi kod te žene, sa njom da razgovara, ispija čaj, da se zbližava. Zvala se Alix. Onda je počeo da joj priča o Rusiji i svojoj zaljubljenosti u Sonju, o svojim ranim i mladim ljubavnim jadima, da bi naposletku počeo da joj priča o muzici, o svom stvaralaštvu, planovima, budućnsoti. I tada joj je kazao ovako:

“Vi možda mislite da je glazba nešto što čovjek piše srcem? E, varate se! To su sve sama pravila, pravila, pravila. Sve što je lijepo, zabranjeno je…”, itd.

Potom joj je pričao Klod o svojim školskim drugovima, štreberima, ali i o planu da se približi rimskoj prestižnoj nagradi Grand prix. Pred ovom ženom isprva je osećao čak i stid, ali postepeno i jedno veliko ozarenje. Bila mu je zamena za tetku majku, neka vrsta ramena za plakanje ili ispovednika, neko kome može da se poveri i izjada o mnogo čemu. I bila je Alix melem za svu tu njegovu tešku usamljenost.

Onda joj je ispričao kako je jednom izbačen iz Opere, i kakav je skandal oko toga izbio, i kako su ga žandari izbacivali napolje, zbog čega su ga okarakterisali kao velikog divljaka. A onda je sve to stiglo i do vrha konzervatorijuma, nakon čega ga saslušava i direktor pomenute ustanove, a preti mu čak izbacivanjem iz škole. Umesto izbacivanja Klod Debisi dobio je samo 10 ukora na zauzimanje profesora Guirauda.

Sve je bliže koncert gospođe Alix na kome će Klod biti njena klavirska pratnja. Sve je proteklo sa najvećim uspehom, ali se čitav taj uspešan događaj jako brzo zaboravio. Alix je otišla na selo u jednu od svojih kuća, a Klod se dosađivao u samotnom Parizu. To vreme posvetio je promišljanju i razmišljanju. Takođe bio je sve bliži i rok učestvovanja na rimskom Grand prix-u.

Gospođa kod koje je radio u školi pevanja govori mu da zatvara školu zauvek i konačno. No, u to vreme ponovo ga poziva imućna gospođa fon Mek da dođe u Moskvu.

Onda je otišao u posetu kod gospođe Alix i njenog uvek odsutnog ili zauzetog muža arhitekte, da se oprosti pre odlaska u Moskvu, na imanje Plješijevo.

Odmah po dolasku saznaje da se Sonjin profesor nemačkog jezika zaljubio u devojku, zatim je zaprosio, a da ga je gospođa fon Mek oterala. Sonja je već imala 16 godina. Sada je od Kloda gazdarica tražila da Sonji daje, ali ne više časove francuskog, već samo časove klavira. Devojku su dobro čuvali i nadzirali za vreme svakog časa, pa ipak ruska vragolanka pisala je Francuzu Klodu  potajno mnoga nežna ljubavna pisma. Viđali su se noću pod svetlošću pune mesečine, a počesto na senu u mraku štale.

Ona mu predlaže da nekuda beže. Kada su prešli zatim u Moskvu kazaće mu da njena majka pokušava da je uda, te traži od Kloda da je zaprosi. Ako to ne učini govori mu dalje da će se ubiti slično kao Julija. Od svega najviše preplašeni Klod silno želi samo da se vrati nazad u Pariz.

Potom su prešli u Beč, gde su imali nove koncerte, gde je Klod sam obilazio grobove Betovena i Mocarta. Ali, se odnos i sav zanos sa Sonjom pretvorio u pakao, jer ona je insistirala na prosidbi. I učinio je to Klod, ali te iste večeri bio otpušten i vraćen nazad u Pariz.

Tada je shvatio da ljubav donosi samo bol, i zato je odbijao da voli. Za utehu iskusna udata Alix majka dvoje dece ispričala mu je jednu ovakvu poučnu priču, a priču o čoveku koji je jednom zakleo da više nikada u svom životu nikoga neće voleti.

Reč je o čoveku koji se dakle plašio ponovnog zaljubljivanja te se dobro zaključao u svoju sobu ne želeći nikoga da vidi.  Ali, jednoga dana na vrata tog čoveka pokuca Ljubav. A on joj zalupi vrata, te navuče rezu, a onda se iznutra zakuca ekserima. Pozatvarao je sve prozore i sva okna, spusti skroz roletne, a onda je uspeo samo da vidi kako mu se Ljubav osmehuje, ali kroz odžak. Potom je čovek upalio vatru tako misleći da će je zauvek oterati, da će je očađaviti i načisto ispeći. No, Ljubav nađe sebi prolaza i provuče se kroz jednu mišju rupicu, a negde na podu. I poče da se provlači posvuda, a kroz i najmanje pukotine zida. Od ovoga čovek stade gubiti boju svoga lica i postade jako umoran. Zapušio je sve rupice i sve pukotine, ali mu ponestade vazduha. I prođe svega nekoliko dana, a pre nego ga ljudi nađoše mrtvog.

Kao ppučenije ALix mu još reče:

“… budite popustljivi, ovo je samo bajka. Čovjek, nesumljivo, može živjeti bez ljubavi, ali mnogo bolje živi s njom. Isto tako može živjeti bez očiju, ili ruku, ili nogu, ali mnogo bolje živi s njima. Ne mislite li i vi tako?”.

Klod se nije libio da joj kaže da pak ne misli uopšte tako, jer ljubav po njemu čoveka baca u očajanje, slama srce. I zato je najgluplja stvar na svetu ljuba po njemu. Ovako je pričao razočarani Klod Debisi. I kazao je:

“… ljubav je nalik na ružu  punu trnja…”.

A, Alix mu odgovara:

“Prijateljstvo je rijetka i dragocjena stvar…”.

I tako postadoše prijatelji, a vrlo ubrzo postaju i strasni ljubavnici.

 

(nastaviće se)