.jpg)
Klod Debisi uvaži savet koji mudade profesor i postade
blizak sa par studenata kompozicije, sa kojima je odlazio u Operu.
Zatim je dobio povišicu od 70 franaka u školi
pevanja, ali je to prećuta to roditeljima kako bi imao malo više za sebe. Za svoj
novac počeo je da kupuje japanske gravire te da ih kači na zid svoje sobe.
Gospođa kod koje je radio zatvara školu pevanja, ali mu na rastanku daje još 50
franaka. Za dobijeni novac ponovo kupuje još jednu japansku graviru i postaje
ubrzo pasionirani kolekcionar.
Pred raspust ponvoo dobija poziv od bogate gospođe
fon Mek koja mu nudi posao na 3 meseca, ali ovoga puta treba da krene put juga Rusije
na njeno imanje u Brajlovu. Kada je stigao gazdarica od njega traži da prema njenoj
ćerki Sonji bude što strožiji.
Kada se sreo sa Sonjom primetio je koliko je ta devojka
izrasla, a ona je počela da ga zavodi, te obasipa poljupcima. I onda je počela
da ga odvodi u šumu nasamo, na jedno tajno mesto. Tu je počela da mu mnogo slovi
o ljubavi, ali o duhovnoj strani jedne ljubavi. I posle nekoliko zanosnih dana,
pričala mu je o njihovom venčanju u Moskvi, ali pre toga traži od Kloda da zaprosi
njenu ruku od majke fon Mek.
Rastaju se dakle, a Klod se vraća pohađanju škole i učenju
kompozicje, ali u Parizu on je i dalje odsutan, zamišljen, rasejan, zanet. Njegove
misli ostale su daleko, na ruskom imanju. Svi profesori su ga opominjali da ne
gubi mlad glavu zbog prve ljubavi, te da je još prerano za ljubav, a ako tako
nastavi postaće mlad, a nesretan.
Zatim je u školu pevanja došla jedna udata žena od
29 godina, i zatražila da on bude njena klavirska pratnja, zainteresovana
takođe za private časove kod Kloda.
I tako je počeo da odlazi kod te žene, sa njom da
razgovara, ispija čaj, da se zbližava. Zvala se Alix. Onda je počeo da joj priča
o Rusiji i svojoj zaljubljenosti u Sonju, o svojim ranim i mladim ljubavnim
jadima, da bi naposletku počeo da joj priča o muzici, o svom stvaralaštvu,
planovima, budućnsoti. I tada joj je kazao ovako:
“Vi možda mislite da je glazba nešto što čovjek piše
srcem? E, varate se! To su sve sama pravila, pravila, pravila. Sve što je
lijepo, zabranjeno je…”, itd.
Potom joj je pričao Klod o svojim školskim
drugovima, štreberima, ali i o planu da se približi rimskoj prestižnoj nagradi
Grand prix. Pred ovom ženom isprva je osećao čak i stid, ali postepeno i jedno veliko
ozarenje. Bila mu je zamena za tetku majku, neka vrsta ramena za plakanje ili ispovednika,
neko kome može da se poveri i izjada o mnogo čemu. I bila je Alix melem za svu
tu njegovu tešku usamljenost.
Onda joj je ispričao kako je jednom izbačen iz
Opere, i kakav je skandal oko toga izbio, i kako su ga žandari izbacivali napolje,
zbog čega su ga okarakterisali kao velikog divljaka. A onda je sve to stiglo i
do vrha konzervatorijuma, nakon čega ga saslušava i direktor pomenute ustanove,
a preti mu čak izbacivanjem iz škole. Umesto izbacivanja Klod Debisi dobio je samo
10 ukora na zauzimanje profesora Guirauda.
Sve je bliže koncert gospođe Alix na kome će Klod biti
njena klavirska pratnja. Sve je proteklo sa najvećim uspehom, ali se čitav taj uspešan
događaj jako brzo zaboravio. Alix je otišla na selo u jednu od svojih kuća, a
Klod se dosađivao u samotnom Parizu. To vreme posvetio je promišljanju i
razmišljanju. Takođe bio je sve bliži i rok učestvovanja na rimskom Grand
prix-u.
Gospođa kod koje je radio u školi pevanja govori mu
da zatvara školu zauvek i konačno. No, u to vreme ponovo ga poziva imućna
gospođa fon Mek da dođe u Moskvu.
Onda je otišao u posetu kod gospođe Alix i njenog
uvek odsutnog ili zauzetog muža arhitekte, da se oprosti pre odlaska u Moskvu,
na imanje Plješijevo.
Odmah po dolasku saznaje da se Sonjin profesor
nemačkog jezika zaljubio u devojku, zatim je zaprosio, a da ga je gospođa fon Mek
oterala. Sonja je već imala 16 godina. Sada je od Kloda gazdarica tražila da
Sonji daje, ali ne više časove francuskog, već samo časove klavira. Devojku su dobro
čuvali i nadzirali za vreme svakog časa, pa ipak ruska vragolanka pisala je
Francuzu Klodu potajno mnoga nežna
ljubavna pisma. Viđali su se noću pod svetlošću pune mesečine, a počesto na
senu u mraku štale.
Ona mu predlaže da nekuda beže. Kada su prešli zatim
u Moskvu kazaće mu da njena majka pokušava da je uda, te traži od Kloda da je
zaprosi. Ako to ne učini govori mu dalje da će se ubiti slično kao Julija. Od
svega najviše preplašeni Klod silno želi samo da se vrati nazad u Pariz.
Potom su prešli u Beč, gde su imali nove koncerte,
gde je Klod sam obilazio grobove Betovena i Mocarta. Ali, se odnos i sav zanos
sa Sonjom pretvorio u pakao, jer ona je insistirala na prosidbi. I učinio je to
Klod, ali te iste večeri bio otpušten i vraćen nazad u Pariz.
Tada je shvatio da ljubav donosi samo bol, i zato je
odbijao da voli. Za utehu iskusna udata Alix majka dvoje dece ispričala mu je jednu
ovakvu poučnu priču, a priču o čoveku koji je jednom zakleo da više nikada u svom
životu nikoga neće voleti.
Reč je o čoveku koji se dakle plašio ponovnog
zaljubljivanja te se dobro zaključao u svoju sobu ne želeći nikoga da
vidi. Ali, jednoga dana na vrata tog
čoveka pokuca Ljubav. A on joj zalupi vrata, te navuče rezu, a onda se iznutra
zakuca ekserima. Pozatvarao je sve prozore i sva okna, spusti skroz roletne, a
onda je uspeo samo da vidi kako mu se Ljubav osmehuje, ali kroz odžak. Potom je
čovek upalio vatru tako misleći da će je zauvek oterati, da će je očađaviti i načisto
ispeći. No, Ljubav nađe sebi prolaza i provuče se kroz jednu mišju rupicu, a negde
na podu. I poče da se provlači posvuda, a kroz i najmanje pukotine zida. Od
ovoga čovek stade gubiti boju svoga lica i postade jako umoran. Zapušio je sve
rupice i sve pukotine, ali mu ponestade vazduha. I prođe svega nekoliko dana, a
pre nego ga ljudi nađoše mrtvog.
Kao ppučenije ALix mu još reče:
“… budite popustljivi, ovo je samo bajka. Čovjek,
nesumljivo, može živjeti bez ljubavi, ali mnogo bolje živi s njom. Isto tako može
živjeti bez očiju, ili ruku, ili nogu, ali mnogo bolje živi s njima. Ne mislite
li i vi tako?”.
Klod se nije libio da joj kaže da pak ne misli
uopšte tako, jer ljubav po njemu čoveka baca u očajanje, slama srce. I zato je
najgluplja stvar na svetu ljuba po njemu. Ovako je pričao razočarani Klod
Debisi. I kazao je:
“… ljubav je nalik na ružu punu trnja…”.
A, Alix mu odgovara:
“Prijateljstvo je rijetka i dragocjena stvar…”.
I tako postadoše prijatelji, a vrlo ubrzo postaju i
strasni ljubavnici.
(nastaviće se)
Нема коментара:
Постави коментар