Oko 14 sati skupiše se tamni oblaci te poče da grmi
kao u epskoj pesmi jednog od ciklusa (možda pokosovskog), a da li će biti kiše,
to treba videti i dočekati nekako šekspirovski...
Počale je dakle junska kiša, ali se nažalost nekako stamilo...
A današnje jutro i početak dana po lepoti boja i prizora ničim nije mogao da se plati ili kupi, jer to je trebalo opipavati samo rođenim očima...
Koliko vredi zrak sunca vidi čovek tek kad nastane
mrak i potop, oluja…
Juče u drugom delu dana nabasala sam i nabrala malo
tikivca od kojih su ispali fenomenalni uštipci, još jedna gastronomska
premijera...
Danas su nastale urmašice sa bademima…
Onda se mama sinoć vratila iz malina i donela mi
punu kesu novih pelcera te smo zasadile neko žuto cveće i dosta raznoraznih
ćuvarkuća…
I poče kiša 27 juna 2024, a kroz 15 minuta, sa malo olujnog
vetra, i dosta grmljavine u daljinama...
A jutros napolju me sačekaše ona dva mačeta i njihova
mama, ali se tu po prvi put našla čitava porodica čak i crni mačor njihov tata,
zato su šareni, više na mamu povukli. Onda je samo jedno šareno mače došlo do
mene, a ono troje su otišli dalje...
Mama je pre odlaska jutros uspela da pobere svu zrelu
kupinu, a sada smo u fazi branja naših kupina, te svaka čast toj super
ženi, a ja sam ih onda spakovala u zamrzivač...
Ćurane sam jutros nahranila sa punom kofom jabuka.
Uveče im našišam blitve iz “Hirošime”…
Kao po najlepšoj jutarnjoj navici trčim u “Hirošimu”
da oberem plodove predivnog jutra, sunca, svetlosti, te berem čeri, krastavce i
nikad lepši i zreliji paradajz, i ponovo dve ljutačice, koje su se za ručak pokazale
ljute kao čemer...
Obilazim “Hirošimu” po nekoliko puta i divim se
koliko sve počinje da zri, da se ističe, posebno taj dugo čekani paradajz koji sada
hvata svoj najlepši zamah i imaćemo ga po dva puna ovala, olala, svakog dana...
Konačno je pokrupan i vidan čeri iz moje rasade, prepun
plodova...
Sve više i više, a uskoro ima da bude otvorenih
novih suncokreta...
U paauzi isečem suve grane na mojoj terasi na ružama
te malo skinem suve grane na orlovim noktima...
Na ehinacei neverovatne pčele pune zlatnog polena i praha.
Danas nisam videla leptira tu, ali jesam nekoliko belih i žutih u “Hirošimi”…
Moje čili papričic, moja rasada, počinju da cvetaju
te ubrzo će da se otrebe i prvi papreno ljuti plodovi...
Žalfiju u žardinjeri sam unela da poraste i ojača u “Hirošimi”,
a pre nego je rasadim…
Sve je već toliko nabujalo da se više sa ulaza ne
vidi kraj ili zavšetak “Hirošime” u donjem delu...
Pojavio se i prvi cvet na plavom patlidžanu, od 6 kupljenih
koji nisu bili bogzna šta opstala su nam samo 4...
I kroz pola sata od početka prvog praska groma izli
se jako dobra junska kiša i baš joj hvala zbog ovoga kvašenja svega što nam raste
napolju u avliji i spoljašnjem vrtu...
I dođe sa jačim olujnim vetrom kiša, od koga se sve
njiše i povija, ali i odoleva, preboljeva, te donese novi talas hladnoće, osveženja,
otrežnjenja...
Postoje predobre i korisne kiše koje ne mogu da se ničim
kupe i plate, nadoknade kada ih ne bude, a upravo je to ova kiša sada i ovde…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар