30 JUN 2024…

 

Tu prvo jutarnju uhvaćenu i u pokušaj baš shvaćenu kao tek uhvaćenu lepotu svih sunockerta, a čak i onih novorođenih ne može da opiše ni jedna današnja reč, čak ni pesma koja ponovo nastade suncokretima u slavu i čast...

Prvo oberem mnoštvo čerija, jednu ljutačicu papričicu i krastavce i na kraju paradajz u “Hirošimi”...

Danas su najdominantnije boje i ukusi na astalu ili na trpezi letnje kuhinjice paradajaz, te sve zadivljue kao naš pomidore...

Ne samo veliki, već i najmanji, pa i oni jedva vidljivi, skriti sunockreti meta su bumbara i pčela, a sve zbog sokova i nektara, polena, praha...

I tako, dan je bio nekako posebno statičan i žilav, da ne bih kazla sama sebi nikakav i kilav…

A onda u suton u avliji zateknem prizor zbog koga je valjda trebalo preživeti…

Zateknem majku mačku sa svoja dva razigrana mačeta, ali se zbunim, jer njen pratilac neki novi mačor vidim, a jedan šareni dasa koji se nije video prošli put uz njene bokove i tokove. I sada taj neki drugi mačak, a pre toga, pre neki dan to beše onaj crni mačor. Ko je otac ovim nejakim mačićima - pitam se ja,  te zaključim možda su može biti kod mačaka i obojica, jer možda je  mama mačka sa obojicom nešto uporedo petljala, ili joj je ovo prvi, a ono neki novi, a drugi izabranik...

Sve u svem pozabavim se mačićima koji tako razigrano trčkaraju tamo amo, i vidim ona (majka mačka) sa one slične distance pusti ih da mi prilaze i da ih fotografišem…

No, moj nemačji njuh mi kaže da više obratim pažnju na ovo dvoje matorih, mamu mačku i njenog mačora, a ne znam zašto mi intuicija tako prošaputa...

A onda primetim kako se ona majka mačka sve vreme distancira mrgodno do tog svog novog ili starog mačora - ko sad zna njene ljubavne stvari…

I vidim okrenula mu mačka majka ponosno leđa i pružila svoj rep kao prepreku, kao da mu poručuje ovde je linija preko koje ne bi smeo mačoru da pređeš...

Onda opazim njega, nekako muški narogušenog i nekako blesavo strašnog, i vidim vreba je, čeka čas da izvrši atakovanje na nju, kukavički s leđa…

Ali, nije to ono ljubavno vrebanje, već nešto posve drugo što liči na porodično nasilje ili svađu, čak i kod mačaka ako niste znali postoji…

I nisam ni trepnula kad nešto mučki, muški skoči, a to on nju ubilački zaskoči i mučki nasrnu sa leđa, na njena leđa i kičmu, a ja pomislim otkinuće joj ludak glavu. Ali, ona ga okrete i zbaci svojim šapama ispred svoga nosa i onda ga u 2-3 poteza na metar od sbe otera…

Izašla je kao pobednica, u 2-3 poteza kun-fua, a onda je nastavila da smotri na na plodove utrobe svoje, na onu svoju malu dečicu za koju joj on očito više i ne treba, a ne treba joj ni za novi ljubavni zanos, kako sve izgleda...

Nema sumnje on je bio veoma ljubomoran na njenu decu, jer je ona uživala da majčinski posmatra igru svoja dva razigrana mačeta...

Nakon svega mačići su nastavili bezrbižno da trče, da se okreću u krug oko svoje male ose, kao svi inteligentni mali živi stvorovi, a on je sateran u jedan krajnji i donji ćošak, na margine, daleko od njih kojima možda i nije biološki otac (mačići neće očuha takođe), ali bogme daleko i od nje od koje je nešto ipak hteo, zato je i nasrtao, sve ono pokušavao...

Kakvu lepu poučnu i životu lekciju ispriča mi večaras u sutonu dana majka mačka i njena dva razigrana mačeta...

Mnogo im hvala za ovu lekciu iz morala…

Itd…