Tu prvo jutarnju uhvaćenu i u pokušaj baš shvaćenu
kao tek uhvaćenu lepotu svih sunockerta, a čak i onih novorođenih ne može da
opiše ni jedna današnja reč, čak ni pesma koja ponovo nastade suncokretima u slavu
i čast...
Prvo oberem mnoštvo čerija, jednu ljutačicu
papričicu i krastavce i na kraju paradajz u “Hirošimi”...
Danas su najdominantnije boje i ukusi na astalu ili
na trpezi letnje kuhinjice paradajaz, te sve zadivljue kao naš pomidore...
Ne samo veliki, već i najmanji, pa i oni jedva
vidljivi, skriti sunockreti meta su bumbara i pčela, a sve zbog sokova i nektara,
polena, praha...
I tako, dan je bio nekako posebno statičan i žilav,
da ne bih kazla sama sebi nikakav i kilav…
A onda u suton u avliji zateknem prizor zbog koga je
valjda trebalo preživeti…
Zateknem majku mačku sa svoja dva razigrana mačeta,
ali se zbunim, jer njen pratilac neki novi mačor vidim, a jedan šareni dasa
koji se nije video prošli put uz njene bokove i tokove. I sada taj neki drugi
mačak, a pre toga, pre neki dan to beše onaj crni mačor. Ko je otac ovim nejakim
mačićima - pitam se ja, te zaključim možda
su može biti kod mačaka i obojica, jer možda je
mama mačka sa obojicom nešto uporedo petljala, ili joj je ovo prvi, a ono
neki novi, a drugi izabranik...
Sve u svem pozabavim se mačićima koji tako razigrano
trčkaraju tamo amo, i vidim ona (majka mačka) sa one slične distance pusti ih
da mi prilaze i da ih fotografišem…
No, moj nemačji njuh mi kaže da više obratim pažnju na
ovo dvoje matorih, mamu mačku i njenog mačora, a ne znam zašto mi intuicija
tako prošaputa...
A onda primetim kako se ona majka mačka sve vreme
distancira mrgodno do tog svog novog ili starog mačora - ko sad zna njene ljubavne
stvari…
I vidim okrenula mu mačka majka ponosno leđa i
pružila svoj rep kao prepreku, kao da mu poručuje ovde je linija preko koje ne
bi smeo mačoru da pređeš...
Onda opazim njega, nekako muški narogušenog i nekako
blesavo strašnog, i vidim vreba je, čeka čas da izvrši atakovanje na nju,
kukavički s leđa…
Ali, nije to ono ljubavno vrebanje, već nešto posve
drugo što liči na porodično nasilje ili svađu, čak i kod mačaka ako niste znali
postoji…
I nisam ni trepnula kad nešto mučki, muški skoči, a to
on nju ubilački zaskoči i mučki nasrnu sa leđa, na njena leđa i kičmu, a ja pomislim
otkinuće joj ludak glavu. Ali, ona ga okrete i zbaci svojim šapama ispred svoga
nosa i onda ga u 2-3 poteza na metar od sbe otera…
Izašla je kao pobednica, u 2-3 poteza kun-fua, a
onda je nastavila da smotri na na plodove utrobe svoje, na onu svoju malu dečicu
za koju joj on očito više i ne treba, a ne treba joj ni za novi ljubavni zanos,
kako sve izgleda...
Nema sumnje on je bio veoma ljubomoran na njenu
decu, jer je ona uživala da majčinski posmatra igru svoja dva razigrana mačeta...
Nakon svega mačići su nastavili bezrbižno da trče,
da se okreću u krug oko svoje male ose, kao svi inteligentni mali živi stvorovi,
a on je sateran u jedan krajnji i donji ćošak, na margine, daleko od njih kojima
možda i nije biološki otac (mačići neće očuha takođe), ali bogme daleko i od nje
od koje je nešto ipak hteo, zato je i nasrtao, sve ono pokušavao...
Kakvu lepu poučnu i životu lekciju ispriča mi
večaras u sutonu dana majka mačka i njena dva razigrana mačeta...
Mnogo im hvala za ovu lekciu iz morala…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар