24 JUN 2024…

 

 

Ne znam po čijim čudima, po čijim molitvama ili po čijim kosmičkim blagoslovima ipak nam pade ravno sa krovova nebesa, a negde u smiraj drugog trojičnog dana  konačno prava, plaha, i spasonosna, a baš blaga, i obilata - Kiša, Kiša, Kiša!...

Posle svih jutarnjih peripetija, jurnjave, koje čoveku padnu da jednom u dve godine poobavlja, uplovim u “Hirošimu”, da odahnem, a po najvećoj mogućoj sparini i vrućini, (osetilo se da će biti popodne kiše), a negde pred ručak, jer treba nabrati dozu plodova sunca i srca za danas...

Za jedno posebno, a predivno danas vredelo je umeti preživeti, iako nije imalo prostora, a ni vremena da se trkne u ribolov...

Berem prvo čeri paradajz i vidim ima ga krupnog kao i paradajz što jeste, ali i sitnog veličine lešnika (uporđujem plodove i odmičem ih na dve strane polutara ili hemisfera, da bolje izanaliziram)...

Onda berem ponovo punu činiju krastavca…

I na kraju sve začinim berbom samo jedne ljutačice papričice...

Potom se divim prvom žutom suncokretu koji danas sve više i vieš liči na samog sebe na onaj pravi i najlepši sunčev cvet usred leta...

Onda se malo poigravam sa nabranim plodovima te novim aparatom ili novom kamerom pravim svoje najbolje, a kasno jutarnje ili popodnevne fotografije...

Na ehinacei isti prozori, oni što se ponavljaju, a koji su zato i najlepši, sa mnogo insekata, pčela i leptirića,  a jedan i dalje ljubomorno čuva svoju lepotu ornamenata razbacanih po krilima, te zato kao tajna sklopljenih krila čuva, taji, kao u inat kupi nektar, čak i kad leti neće da pokaže svoju lepotu, jer čuva je negde samo sklopljenu unutar sebe samoga...

Na susednom cvetu jedna leteća mala fantazija, kao mala podnevna muzika, a meni na prvi mah liči na neku malu leteću ribicu ili pre na dobar mali mamac za velike halapljive riblje oči. Takvo čudašce, takvu rezbariju krila, od insekta letećeg još nisam do danas opazila…

A nova kamera bi mogla da ide u uveličavanju i do 8 puta, samo treba izučiti sposobnost neke nove tehnike, zatim trikove, efekte, uglove, a sve bez efekta, itd...

Pre kiše ispohujem mnogo cvetova, jer mama je jutros uspela da uhvati i nabere velike otvorene cvetove tikvica i budneva. Dobro su došli za večeru u ono osveženje kišno...

Kad poče ta divna dugoželjena kiša, obučem kabanicu, dugačku do peta, i šetam kao čudo koje se ne boji nepogoda, a neko mi iza vrata zamera zbog hrabrosti i ludosti, jer biće da se plaši udara groma, a ja prštim od smeha, pošto neće grom u koprivu, i tako šetam, upijam muziku kiše, te nadgledam kako sve pije kišu, kako lije, a onda virnem u “Hirošimu”…

Nakupilo se jedno skoro puno bure ili pola kubika vode, tj. 500 litara kišnice...

Dobro će doći sutra kišnica za zalivanje…

Dva dana baš dembelišem…

Večeras nisam ništa stigla, a nije ni hitno da se nužno zalije, jer sutra ću, pošto može i tako, kad si sam svoj gazda...

Kiša je donlea osveženje, a onda malo i pomalo pre svega pomračenje ili smrkavanje...

Kišna meditacija nešto najlepše, a bila je to prava kišna simfonija konačno, bez oluje, bez siline, bez hitrine, bez grada, bez štete, samo sa malo gromoglasnog praska, kao pitomi udar u središte velikog gonga, malo svetlosti od munja i sve bi ili beše od najlepše moguće koristi natapanja vodom...

Živnuće sve i uzbujati ubrzo...

Zapalo mi je da sam ostala sama, a tako će me nešto snaći i sutra, jer mama bere maline, te sam sama nahranila ćurane i sa gnezda pokupila 4 jaja, što su koke nosilje danas snele…

Ko bi rekao da već za 6 dana prolazi i ovaj tek početi,  a odjednom već okončani, a čudnovati mesec juni. I ko bi kazao da je juli već na pragu. I da li išta na svetu prolazi tako brzo kao leto...

Itd...