Opet nam pristiže najnovija, a ovogodišnja prolećna majska
salata, ali i rukola unutar “Hirošime”, tako da svaki dan ima da se nabere i rukole
mlade, ali i salate, pre Vaskrsa…
Hladno, oblačno, monotono, dosadno, neradno…
A onda malo sunčano, mada opet hladno i oblačno, i opet
i ponovo sunčano, te na kraju dana i ono malo kiše, samo malo kiše, i naravno
opet tonje...
Ta kiša i sva prošaranost vremenska, kao i pretežna
oblačnost doprinela je tome da se danas, a ispred druge užine sve otarasi, a po pitanju
zalivanja i crevom i kanticama, a po zahlađenju i pred smiraj dana kad
poče to malo kiše…
I tako spremne su biljke bar do velike subote za vrućine
koje nam tobož dolaze i toplote koje nam kratko ili malo ili možda i nikako sve
predstoje…
Svaki dan moramo da ložimo vatru, ili kao sinoć da preskočimo,
pa da cvokoćemo (dobro je dok ima drva u zalihama, ali šta kad ničega nema). I kao
da nas sve sunovratilo u neku dosadnu zimu, u monontoniju, u dosadu, i plsus na
sve to idu neki praznici…
Ali, na žalost jutarnji aprilski mrazevi i hladnoće odneli
su svoje žrtve, a tek nekoliko zadnje posađenih krastavca iz druge setve, i danas
sam ih skoro sve pobacala, jer nisu se zapatili, primili, a jako su svenuli, kao
uostalom i sve beživotnosti, propasti…
Ostatak te druge rasade krastavaca u gajbici, dobro raste,
nakon pikovanja iz kadice, i zato na tom mestu gde je bila linija krastavaca zasadimo
još 10 liski ranog kupusa ditmar...
I oživim iznova tu svelu beživotnu liniju, jer ne
mogu da gledam svele i uništene, desetkovane biljke, propale...
Na par listića na paradajzu našla sam malo zelenih vaškica,
samo na jednom struku, ali sam te liske samo otkinula i bacila na kompost…
Sa paradajza sam pokidala male zaperke, a onda sam
svaki struk paradajza privezala za kočić sap o jednom petljicom konca…
Najviše su stradali čeriji, a jedno 9-10 struka,
kojima je malo pomodrilo i oštećeno samo lišće na krajevima, i to kupovni
čeriji, koji su puni cveta...
Takođe, malo su požuteli svi naši krastavci, čak i ona 3 kupovna, oni
su najmlitaviji i najžući, a sve prvo što smo sve zasadile...
Ako bude većih šteta moraće se sve dopuniti ili
novim nečim zameniti, jer druge nam muke više nema, osim da kad priroda nešto
uzme kao svoj danak, mi ponovo i ponovo postavimo nešto življe i otpornije,
bolje, jače. I tu se ne može jadikovati dugačije...
Velike su dakle oscilacije, nagle promene, ali takva
nam je zacelo klima. Danas je prešlo 32 stepna u plusu, vrelo da se onesvesti
čovek, a za par minuta siđe ispod 20, a padaće do jutra još više...
Kada je ogrejalo sunce, a pošto je već i uštap našišam
mentu ili nanu (koju su napale takođe vaškice, ali ih iščistim i stresem) i ostavim
po prvi put sveže lišće mente u zamrzivač, sve isečeno da ima za razna jela da
začinim, ne mora sve da se popije kao čaj, mada prvo sam pomislila da pripremim
samo čaj...
Žalfija izbacuje svoje ljubičaste cvetove, i prvi
put uživo vidim kako predivno cveta žalfija, a sve lekovito cveta jako svesnim ljubičastim
cvetovima zaključim...
Isto tako ljubičasto procvetava i gavez...
Danas tražim inskete, život posle one kiše i rose, ali
jako malo pčela, tek ugledah jednu jedinu na šeboju i jednog bumbara na gavezi,
ali zato ima jedna mušica na liski maline, i nekih drugih uparenih insekata na
lišću još uvek ne otvorenih cvetova plavih makova…
Krupne mrave srećem na malinama, te zavirujem i zumiram
njihove cvetove i već otrebljene plodove, te otkrivam razne simetrije i oblike,
a najviše zvezdičaste petokrake...
I onda u toj super kamuflaži uhvatim bubu cvetojeda
kako se lukavo prilepila za prvi nezreli plod maline. I pustim je kao uljeza i štetočinu,
ili kao saveznika, naka dakle teroriše taj naš jedan cvet, a drugi cvetovi neka
ne osete njen teror ama baš nikada...
Nek jedan iskupi svojom žrtvom sve, zar ne…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар