25 APRIL 2024…

 

 

Opet nam pristiže najnovija, a ovogodišnja prolećna majska salata, ali i rukola unutar “Hirošime”, tako da svaki dan ima da se nabere i rukole mlade, ali i salate, pre Vaskrsa…

Hladno, oblačno, monotono, dosadno, neradno…

A onda malo sunčano, mada opet hladno i oblačno, i opet i ponovo sunčano, te na kraju dana i ono malo kiše, samo malo kiše, i naravno opet tonje...

Ta kiša i sva prošaranost vremenska, kao i pretežna oblačnost doprinela je tome da se danas, a ispred druge užine sve otarasi,  a po pitanju  zalivanja i crevom i kanticama, a po zahlađenju i pred smiraj dana kad poče to malo kiše…

I tako spremne su biljke bar do velike subote za vrućine koje nam tobož dolaze i toplote koje nam kratko ili malo ili možda i nikako sve predstoje…

Svaki dan moramo da ložimo vatru, ili kao sinoć da preskočimo, pa da cvokoćemo (dobro je dok ima drva u zalihama, ali šta kad ničega nema). I kao da nas sve sunovratilo u neku dosadnu zimu, u monontoniju, u dosadu, i plsus na sve to idu neki praznici…

Ali, na žalost jutarnji aprilski mrazevi i hladnoće odneli su svoje žrtve, a tek nekoliko zadnje posađenih krastavca iz druge setve, i danas sam ih skoro sve pobacala, jer nisu se zapatili, primili, a jako su svenuli, kao uostalom i sve beživotnosti, propasti…

Ostatak te druge rasade krastavaca u gajbici, dobro raste, nakon pikovanja iz kadice, i zato na tom mestu gde je bila linija krastavaca zasadimo još 10 liski ranog kupusa ditmar...

I oživim iznova tu svelu beživotnu liniju, jer ne mogu da gledam svele i uništene, desetkovane biljke, propale...

Na par listića na paradajzu našla sam malo zelenih vaškica, samo na jednom struku, ali sam te liske samo otkinula i bacila na kompost…

Sa paradajza sam pokidala male zaperke, a onda sam svaki struk paradajza privezala za kočić sap o jednom petljicom konca…

Najviše su stradali čeriji, a jedno 9-10 struka, kojima je malo pomodrilo i oštećeno samo lišće na krajevima, i to kupovni čeriji, koji su puni cveta...

Takođe, malo su požuteli  svi naši krastavci, čak i ona 3 kupovna, oni su najmlitaviji i najžući, a sve prvo što smo sve zasadile...

Ako bude većih šteta moraće se sve dopuniti ili novim nečim zameniti, jer druge nam muke više nema, osim da kad priroda nešto uzme kao svoj danak, mi ponovo i ponovo postavimo nešto življe i otpornije, bolje, jače. I tu se ne može jadikovati dugačije...

Velike su dakle oscilacije, nagle promene, ali takva nam je zacelo klima. Danas je prešlo 32 stepna u plusu, vrelo da se onesvesti čovek, a za par minuta siđe ispod 20, a padaće do jutra još više...

Kada je ogrejalo sunce, a pošto je već i uštap našišam mentu ili nanu (koju su napale takođe vaškice, ali ih iščistim i stresem) i ostavim po prvi put sveže lišće mente u zamrzivač, sve isečeno da ima za razna jela da začinim, ne mora sve da se popije kao čaj, mada prvo sam pomislila da pripremim samo čaj...

Žalfija izbacuje svoje ljubičaste cvetove, i prvi put uživo vidim kako predivno cveta žalfija, a sve lekovito cveta jako svesnim ljubičastim cvetovima zaključim...

Isto tako ljubičasto procvetava i gavez...

Danas tražim inskete, život posle one kiše i rose, ali jako malo pčela, tek ugledah jednu jedinu na šeboju i jednog bumbara na gavezi, ali zato ima jedna mušica na liski maline, i nekih drugih uparenih insekata na lišću još uvek ne otvorenih cvetova plavih makova…

Krupne mrave srećem na malinama, te zavirujem i zumiram njihove cvetove i već otrebljene plodove, te otkrivam razne simetrije i oblike, a najviše zvezdičaste petokrake...

I onda u toj super kamuflaži uhvatim bubu cvetojeda kako se lukavo prilepila za prvi nezreli plod maline. I pustim je kao uljeza i štetočinu, ili kao saveznika, naka dakle teroriše taj naš jedan cvet, a drugi cvetovi neka ne osete njen teror ama baš nikada...

Nek jedan iskupi svojom žrtvom sve, zar ne…

Itd…