5 APRIL 2024…

 

 

Kupljena je još jedna kesica cveća i utrošeno je još 50 dinara, tako da moja setvena, a šesta prolećna sezona do danas iznosi  49220 dinara…

Pre nego što siđoh napolje, u jedinoj slobodnoj žardinjeri, na terasi, mojoj, posejala sam jednu kesicu noćne frajle, da zamiriše i pod mojim pendžerima…

Dan sam dakle počela poezijom i pročita poslednje dve, a tanje zbirke poezije, tako da od sutra na mom astalu imam spremne priče za čitanje, a poezije više nema. A posle poezije, jako divan dana, sam počela setvom i nisam ni sanjala dokle ću sve stići, a stigla sam čak i do krečenja krečom (sve vreme sam znala da je opadajuća mena jako zgodna i povoljna za čišćenje štalica, štala, kokošinjaca, kao i za njihovo krečenje)…

Onda sam u prvim jutarnjim satima obišla svoju predivnu “Hirošimu”, a prepunu svog tog bilja, a najviše od svega interesuje me jutros kako napreduje moja silna rasada i čašice. Pošla sam sveskom (A4 formata, na linije), i olovkom u obilazak i čitav dan pravim zabeleške šta sve radim i šta zapažam, jer može i pismeno tako, te ne moram samo da očitav stanje stvari sa fotografija, mada tako radim najviše…

Divno otkriće - od sve moje rasade najbolje ubusio čeri, čeri, ali u žadrinjeri samo, mada onako pojedinačno u čašicama ne izniče bogzna kako veliko, tako da ću uskoro moći da ispikujem dosta svoga čerija, čerija i očekujem da budem uspešna i u tome, već jednom...

Prvi posejani suncokreti u kontejnerima sve više i više izniču...

Danas je u “Hirošimi” u jednom času iznosilo toplih 41 stepen u pluus, tako da sam večeras zalila krastavce i čašice, da spremim biljke za još jedan talas, a u nizu nekoliko toplih dana možda…

Kačice su mi prazne i treba mi nebeske kišnice, bar jedan dobar nalet pljuska da sve napolju zalije…

Od danas sav teret nam je samo zalivanje…

Za dve nedelje džakovi bukovača su dobro pobeleli, ali treba im još neki dan, ili sedmica, tako da valjda smem reći da ću ovoga puta imati uspešniju berbu svojih bukovača…

Paukovi počasno mesto zauzimaju u plejadi mojih odvažnih saveznika, a njima najviše verujem, jer kad oni postave svoje nevidjive niti i mreže uljezima, ja nemam od čega štetnog dalje da strepim…

U drugoj tegli od ukupno 7 odsečenih grančica ruzmarina ožililo se samo 3, a ta 3 ruzmarina posadim napolju u jednoj praznoj saksiji. Ostale 4 grančice obećavaju da će ih biti uskoro za novu sadnju...

Prva tegla u kojoj stoje prve 4 grančice odsečene još 2 marta, a druga tegla 12 marta, dakle razlika između te dve ture sečenja mladara ruzmarina jeste 10 dana, a ipak uspela pre ova druga tura, nego prva. Prva tegla još ništa ne obećava. Ćuti…

Danas gde god nađem slobodni prostor ili ugao bacim po šačicu suncokreta, sve moje seme, nije me ništa koštalo, te nema bojazni da nećemo se osuncokretiti ovog leta. A ja imam mnogo ideja kuda ću sve postaviti suncokrete…

Kad sam srednji setveni boks onaj ograđen crepom zasejala skroz tikvicama, nabacala sam svuda po vrhu semena kadifica, jer nešto mora da nikne. Kadifice da namame pčele te da bude mnogo, mnogo tikvica i bundeva. Ako bude muških cvetova, jedva čekam da ih pohujem, to mi je omiljena gastronomska poslastica…

U svaki skoro svaki ugao setvenih najvećih boksova, pa i onih manjih, posejala sam suncokrete (sve direktno), i sad čekam da izniču i da me iznenade...

Najpre sam u ružičnjaku direktno posejala po onoj istoj trasi kao i lani puno suncokreta...

Divan i jako topao dan, ohrabrio me je da danas u opadajućoj meni  koja jeste naklonjena i bundevama i tikvicama, uradim ono najlepše i tako konačno, a malte ne čitavu prolećnu setvu 2024 danas okončam (uz manje dodavanje svega što još dokupim ili što mi iz mojih čašica uspe), te sve kapacitete nagruvam i popunim...

Osmelim se i što da čekam 22 april, jer tada mogu biti kiše ili hladni vetrovi, sumorni dani, a ja najviše volim da sve zasejem kad ima jako mnogo svetlosti i sunca. I  tako posejem sve svoje kupljene tikvice i bundeve. Ispraznim sve zalihe…

Prvo u one 3 naslagane male plave gume, gde sam uvezala 4 leskove pritke, zasejem 4 kućice bundeve hokaido...

Onda u plavom setvenom boksu, u svom malom tikvišitu od prošle godine, ispred letnje kuhinjice, zasejem sve kesice organskih semena tikvica. U mali plavi limeni setveni boks stale su ove vrste tikvica: patišon (bela NLO), žuta, lunga di Napoli, zita i beogradska...

Onda sam zasejala tikvište, setveni boks ograđen crepom ili srednje tikvište od prošle godine, a tu sam zasejala 3 kupovne kesice tikvica: beogradska, striato di Italia ili cukini, i još jedna druga kesica cukini tikvice, one koje nemaju vežu i koje su patuljaste, a rane sorte. Ostalo je u tom istom bosku, a pri dnu malo prostora i tu ubacim dve kućice bundeve golice - moje seme osušeno tokom zime (kad sam načinjala moje 3 uspele bundeve golice iz 2023 sakupljala sam semenke, a nešto sam potrošila u kuhinjici)...

Svaku zasejanu kućicu obeležim prutićem i sada znam gde treba očekivati nicanje...

Onda sam prešla na najveći boks, na najnovije bundevište (i tikvište i bundevište sve čist kompost), u narandžastu zonu. I tu nakcrma sve moje omiljene bundeve...

Rotkvice uskoro mogu mnoge da počupam, a zanimljivo ispod imam divne rotkvice već za jelo, ali po lišću gledano sam glupo mislila da su rotkvice još male, ali nisu ima ih i pojšeću ih u slast uskoro...

Rukola je ostavljena da izraste, napolju, te ništa nisam morala da uklonim, jer sve može zajedno da postoji...

U najveće tikvište posejane su: zelena bundeva, golica (moje seme), bela bundeva (kupljeno organsko seme, jedna mala kesica), muskatna i nektar…

Ostalo je još semena moje bundeve golice i mnogo domaće bele bundeve (par puta sam kupila bele bundeve, kad sam pojela moje 3 golice iz 2023, i tako sam osušila mnoge semenke), ali i zato ću naći još neko mesto 22 aprila, jer tektada je prvi povoljni period za bundeve, za sve, a 2 dana pred Uštap...

Bele domaće bundeve zasejem u još 6 kućica u dnu spoljašnje baštice...

I tako sam sva kupljena semena potrošila...

Peršun je definitivno iznikao malo, tako da ću  9 aprila presejati i one 2 kesice peršuna, te ponovo posejati na istom mestu…

Zaista za 3 ova dana posejano je skoro sve, malte ne 90% radova je ispunjeno, isto toliko i kapaciteta popunjeno, i to je to za 2024, za šestu setvenu sezonu, tako je postavljeno, a sve na svoje očekujemo jako dobre temelje prepune i obilate plodovima sunca...

Kad sam već ovako brzo i lako, ali i rano, zbrinula sve poljoprivredne radove i sredila sve zone (i voćnjak i cveće i ruže), ostalo je da posle duge zime, konačno kročim u bunker zvanu “Naša stvar”, ili u živinarnik “Cosa nostra”...

Ali, pre toga primetim da je đurđevak već spreman za opojno cvetanje, a beli cvetovi, cvetići su već tu i kao da Majka priroda ove 2024 poručuje da je ovo dakle neki 5 maj danas, a ne 5 april, dakle jedan mesec je sve poranilo, ubrzalo, pa kad je sve tako rano i tako toplo, onda se tako treba i upraviti. Ove godine cvetova đurđevka ima mnogo više, a obično se oni javljaju oko Đurđevdana...

Jedan božur izgruvao ogroman, a drugi se tek budi, a jedan do drugog, a isto ih sunce greje, a jedan brz, a drugi nešto spor i lenj. Šta je to…

Od 3 zasađene ruže, nažalost jedna nam se nije primila, jer nije ni mogla, nije imala potencijala života, bedno su je spakovali, suvu poturili, a ta je i loša bila još u kutiji, bez živog izdanka, a čim smo je izvadile iz kutije, majka je odmah znala da se neće I ne može suva primiti, ali samo sam ja bila naivna budala i vikala optimistično da će naravno uinat oživeti. Prevarila sam se ili sam omašila u proceni…

Božikovina ili božićno drvce je ucvetalo, beli cvetići meni liče na jorgovan i jorgovani su ubusili, dva udružena, beli i ljubičasti, ali ne mogu da ih naberem, jer ne mogu da izgazim zasejano povrće ispod njega...

Sibirski limun je olistao, a ima opasne trnovite bodlje...

Žalfija hoće da procveta, to nikad nisam još videla...

I na pola sata-sat, a ispred druge užine, prelomim šta ću još “novo” opet da napravim, jer svaki radni dan doduše moram nešto da lepo napravim, jer ne trpim dosadu i nerad, tračeve, učmalost, zakovanost ispred televizora, itd..

Najpre sam navukla masku (onu što mi je mama sašila za vreme onih koroničnih nebuloza 2022, itd.), te konačno upala u svoj živinarnik i samo obrisala paučinu i malo više detaljno samo prašinu, i rešila da neki drugi dan okrečim i sve sterilišem krečom, sve zidove ubelim, osvežim, jer dolaze moji ćurani, bar 5 komada, nadam se u maju...

Ali, kad sam došla pred ogledalo bila sam sva od prašine (i obrve i trepavice, i kosa i odelo), a onda sam brzp prelomila, okrečiću sve odmah, a onda kad uđem u kuću sve pobacati na pranje, svo odelo i konačno dobro se okupati, oprati kosu, i od sutra uživati pod trešnjom (a ko kaže da nisam pod trešnjom uživala i danas laže, a jesam taman koliko da nije monotono i dosadno)…

I kad sve tako lepo okrečih u belo i kad se prisetih koliko sam u samo zadnje 2 godine (koliko i postoji živinarnik “Cosa nostra”) potrošila sebe, ugradila sebe, da napravim te divne boksove, a sve u drvetu, žici i bojama, odlučim se opet za tov živine, ali rešim da radimo samo blago umereno, samo malo da ne ugasim tako divan objekat, a moje koke imaju prave pravcate apartmane. I već od idućeg petka, nadam se, mogu da nabavim malu turu tovnih pilića kao i prošle godine, a svega 25 komada, da bude neosetan rad bez viška tereta, a 40 kao prošle godine  u drugoj turi više nikada (ne mogu da jedem kupljenu piletinu više iz marketa, kad znam kolika je razlika u mesu kad ja domaće odgajim pile, a imam dobre uslove za tov)…

U prvom boksu živi samo 9 koka nosilja i jedan krasan petao, koji jedu samo pšenicu i kukuruz u zrnu, te nema ni zere koncentrata…

U drugom boksu, najlepšem, mom omiljenom, i najvećem, doći će nadam se, 5 ćurana (tu je prošle godine utovljeno 40 pilića)…

U onom trećem na ulazu biće ostava, a četvrti, takođe manji boks, a gde su prošle godine bili ćurani, taman je prostor za 25 tovnih pilića...

Danas sam trebala da oko druge užine čistim i očistim travu oko trotoara, te da plevim okolo kamena, ali sam ipak nazad vratila kofu, te uzela kreč i četku, te uradila mnogo teži i važniji posao danas...

Trava je stigla na prvo ovogodišnje košenje, ali može tek neki dan od utorka, a ja neću da kosim travu u opadajućoj meni…

Sutra ću da plevim i čistim kamenje i stazice i trotoare, a danas čim negde kročim kao u živinarnik, ja moram i taj prostor da oživim i napunim nečim korisnim i živim...

Sada moja mudrost od 2024 kaže - može se svake godine, ali samo po malo natoviti ono nešto malo piletine za naše potrebe, ali pod uslovom da se pre svega toga prvo završe svi naši poljoprivredni potezi i radovi (to je najveći moj prioritet rad sa biljkama, a ne sa životinjama), a pošto smo mi to već postigle ove 2024, onda primenim drugačiju strategiju i očas posla smislim jednu drugačiju taktiku, pa sve iznenadim, te šta mi bi da se predomislim, jer neću da odustajem od svojih projekata i radova, planova, zamisli, ideja, vizija...

Bogatstvo radova, donosi bogatstvo pričanja, pa i pisanja, naravno i razmišljanja…

Itd…