NEKI LJUDI…

 

 

“Neki ljudi samo tako nastupaju

(a dobro se pretvaraju, dakle samo glume)

da ti zapravo (ili tobož) pomažu”…

 

(prevod sa engleskog)

 

A to bi slikovito moglo da se kroz crtež prikaže upravo ovako:

“Jedan čovek je slučajno upao ili se već nalazi u jako dubokoj jami, u ponoru, na dnu bezizlaznog dna. A onda se gore iznad njega pojavio jedan drugi čovek. I neko bi pomislio njegov brižni spasilac, bližnji, a takođe možda vrlo human čovek. Ali, to je zapravo veliki licemer, dobar pretvarač, koji samo glumi da drugima pomaže, a koji ka ovom čoveku dole na dnu dna tek pomalja svoju malu ruku navodnog spasioca, izbavitelja. I nudi mu svoju ruku, da je ovaj nesrećnik sa dna te jame nekako dosegne i dohvati. Ali, istina je da ne može, jer je jaz ili provalija između njih neravnopravne dvojice tako prevelika i nepremostiva, ogromna. No, ovaj licemer je jako dobar glumac, koji je odložio po strani merdevine, ili sakrio dobro, tako da ovaj dole ne vidi nikad surovu istinu. Ipak, ostavio je donete merdevine ili lestvice sakrivene, koje bi taman trebalo spustiti u bezizlaznu jamu ili na dno dna onom nesrećniku zarobljenom tamo dole, a kako bi se pomoću merdevina uspenjao ka gore, ka naviše, ka površini te divne prosperitetne, napredne zemlje. No, licemer uživa da ovoga dole muči, te samo pomalja svoju daleku nedostižnu ruku, a to je dakle jako malo, to je nedovoljno. I sudbina ovog dole jeste takva da mu nema spasa, ničega osim propasti. Teško da će naići neki treći iskreniji čovek koji će odmah bolje proceniti da nesrećniku treba poslati i spustiti u jamu jako dugačke merdevine, a kako bi se olako ispenjao na površinu te divne napredne zemlje.

Itd...