3 APRIL 2024…

 

 

Divan i predivan dan, jer je sve najvažnije završeno, a tako rano, za svega 2 dana udarničkog truda i rada, napora…

Dan je počeo zasađivanjem lekovitog nevena, i jedna puna gajbica čašica potrošena, ugrađena, a između svakog struka juče zasađenog paradajza, sa obe strane dve linije, a došla je po jedna čašica nevena iz moje rasade...

Neven je bolji napolju (onaj iz tople leje, koji već danima raste napolju otvoren) nego ovaj u čašicama, te sam 2-3 puta donosila po jednu punu vanglicu nevena iz spoljašnje leje, a sada ponovo otvorenog najmanjeg i najplićeg malog setvenog boksa, koji je  od danas i mesto gde su gajbice iznete iz “Hirošime”, a sa dve vrste cveća ehinacea i neko doneteo iz jednog banjskog parka, a tu je preneta ili izneta još i ona velika kačica zasejana suncokretom, jer od danas nemam je više gde…

Danas je najteže bilo sve smestiti negde drugde i razmestiti, premestiti, pretumbati, a svuda po “Hirošimi” i sve je srećom dobro stalo po onim bočnim stazicama desne strane “Hirošime”…

Dosta čašica naše salate, iz naše rasade, danas je zasađeno i tako smo se odlično rasteretile za 2 pune, ako ne i skoro 3 gajbice salate...

Došlo je vreme da se zasadi naš rani kupus ditmar iz naše rasade. I to je bio cilj dakle, da spremimo zaštitne biljke neven i kadifice, kao i naš rasad kupusa, kao i salate, a čim zasadim paradajz…

I uspela sam u svemu tome, sve dostigla i postigla, a uskoro ću imati i u dnu “Hirošime” jedinu uspelu parcelu pod kadificom koju ću svuda dodati naknadno...

Ostalo je još malo nezasejane kadifice, tj. semena, a to ću direktnom setvom dodavati na nekim još slobodnim mestima...

Ove godine 2024 naša rasada kupusa je iznikla bez ijedne probušene i napadnute liske, te nisam ni jednom morala da pršćem lišće čajem od bosiljka. Prvi put da nisam ničim prskala listiće, a zadnje dve godine prskala sam čajem od bosiljka…

Između dve linije paradajza zasađeno je 31 struk kupusa (hvala mami ona je sav kupus zasadila, a ja sam brala iz zasada i donosila u vanglicama po više puta, i naravno ona je svu vodu i organsku tečnost danas meni u kofama prinosila) i  jedva čekam da nam stignu mlade liske za zelene sarmice...

Sav ostali kupus, a nekoliko vanglisa izneto je napolje i sve zasađeno u preostale dve slobodne parcelice u spoljašnjem vrtu, tako da je posle zasada kupusa sva spoljašnja baštica od danas popunjena ili krcata, te nema više ni milimetar slobodnog mesta (osim ako nešto ne uspe, a za sada sve uspeva)...

Jedna cela uspela gajbica crvene salate prvo je stavljena  okolo raštana i između raštan i prolećnog ovogodišnjeg peršuna, koji ćekam da više iznikne, ili ću ga presejati, jer su tu postojale nezasejane i slobodne linije...

Danas je sve bilo lako i olako zasaditi i presaditi iz naših podgajenih, ali i kupljenih čašica. Juče i danas kupljeno i zasađeno ukupno 128 čašica ili biljaka…

Najteže beše sve preostale gajbice premestiti i smisliti gde ih postaviti, da ne smetaju, ali i da dalje izrastaju…

I konačno donja leva polovina po sredini “Hirošime” je oslobođena, a onda je malim ručnim ašovčićem napravljeno mesto za sadnju paprika i sve obeleženo kamaricama balege, da bude predveče meni zamorenoj pokazatelj gde treba tačno postaviti predveče kupljene paprike, a 54 komada, kad stignu  oko 17 sati na sadnju...

Napravljen je danas pre ručka tačan i precizan proračun, plan, koliko ima još slobodnog prostora i šta i koliko još može da se zaseje...

Da postavim dve gajbice sa zasejanim papričicama morala sam da iščupam i žrtvujem malo ionako lošeg žutnulog spanaća…

Kako znam i umem, moram potom da nađem mesto za bar 15 čerija u prvom naletu...

Onda sam postavila i zakucala macolom 40 kočica za sav juče posađen paradajz, i onda sam uz svaki kočić privezala i postavila 40 konaca uz koji će se paradajz prihvatati, držati i uvezivati, jer bolje je sve uraditi odmah, dok je sve malo, po prijatnom vremenu, dok paradajz nije stvorio svoju veliku mrežu i splet svoga korenja i žilica, jer posle može sve da se povredi i uništi…

I baš zato ja sve odmah uradim, i otarasim se posla koji me čeka te čeka, i više nemamo obaveza, osim da samo pomno i budno sve pratimo, posmatramo, učimo, uživamo, obilazimo, uočavamo kako raste, napreduje, kako se ponaša, itd...

To isto uradila sam i kod mojih juče posađenih krastavaca i postavila sam 51 kočić te svaki privezala za drvene gredice i letvice, dala mu potporu uz koju će da se pentra i vere...

Onda sam izbrojala koliko mi treba čašica salate, kad posadim dve linije paprika da između svake paprike u prvoj liniji, a pored stazice, da postavim salatu i tako sam 27 čašicu izdvojila i bila već spremna za sadnju…

Sve je bolje manje posaditi, jer se bolje prima, manje boluje...

U svakoj čašici salate nalazim mnoštvo glista i ugrađujem ih, i vraćam u kompost prilikom ove sadnje...

Takođe, u koprivištu u bočnom delu gde su zasađena juče 2 paradajza i 16 ljutačica papričica, ali samo u prvoj liniji uz stazicu posadila sam salate koliko je moglo da stane…

Ja sam zasadila i salatu, i neven, i 54 paprike, i 15 čerija, i 3 krastavca danas, a mama mi sve prinosi, te dodaje čašice sa biljkama...

I tako sam zalihu svoje rasade salate svela na jednu i po gajbicu. Dobro sam se rasteretila i čašica i gajbica danas. A tek ova zasađena salata obećava, jer dok je u čašicama ona slabije raste. Od danas ona gruva, i postaje džin...

Koristim svaku slobodnu policu sa donje leve strane iznad graška da premestim čašice i tako na maloj donjoj polici stalo je nešto čašica zasejanih salatom (na fotografiji može da se prebroji koliko tačno – 22 čašice)…

U jednom od dva začinska boksa ukraj vrata, a tamo gde raste tršavi peršun, napravim 5 mesta za čeri, ali žrtvujem samo malo tršavog peršuna, počupam ga i dam kokama nosiljama, a u tom istom boksu stalo je oko 7 čašica salate...

Napolju iznikla je u žardinjeri već noćna frajla (posejana 29 marta, dakle nikla za 5 dana), a ostalo cveće za sada ćuti, i kata i čovek, svi lepi...

Napolju gruva i rukola i sve rotkvice, i kao da se sve tek sada napolju baš budi…

Paprat se baš razbudila i buja, a pre nego u šumi...

Onda je kupljena rasada, a samo onoliko koliko je večeras još moglo da stane na sve slobodne parcelice i kućice, a potrošeno je ukupno danas 5040 dinara  za večerašnju rasadu, a kupljeno je 15 komada čerija, i ukupno 54 paprike visokorodne, a od toga 25 babura i 29 šilja. I kupljena su 3 obična krastavca, stavljena tik uz one moje juče posađene, da ih uspoređujem i posmatram...

Juče i danas potrošeno za rasadu 8940 dinara, a moja šesta setvena sezona do danas ima težinu od 49170 dinara…

Večeras su dakle kupljene 72 biljke, a svaka po 70 dinara. Ukupno je ove sezone zasejano, ako dodam i jučerašnjih 40 struka paradajza i 16 ljutačica paprika, dakle 128 komada biljaka. A to su inače moji ukupni kapaciteti oko 120, do 130 komada biljaka svake setvene sezone…

Ove godine paprika je ukupno zasejano 70, a prošle godine za 3 više, dakle 73, tako da sam na istom nivou, manje više, ali ove godine sa još zauzetog prostora koji će se nakon berbe graška otvoriti, a prošle godine to su bile cifre sa već obranim graškom, tako da sam ove godine sve bolje postavila na mnogo manje prostora…

Paradajza sam ove godine zasadila isto kao i prošle - 40 komada...

Čerija sam ove godine zasadila do danas 15, a prošle godine 14 u prvom naletu…

Kad skinem grašak imaću mnogo prostora i ko zna čime ću sve to moći ispuniti (možda će neki moji već zasejani pokušaji iz eksperimenta čašica i gajbica uspeti), ali za sada sve je napunjeno onim što je bilo kao slobodna setvena zona u poslednjih 48 sati oslobođeno...

Čim se bude otvarao prostor novi, imaće šta da se zasadi, patlidžan, praziluk, itd...

Kada je sve zasađeno, onda je sve to isto dobro zaliveno, kao i sinoć, i opet je potrošeno 150 litara ogranskog razblaženog đubriva...

Svaki zasađeni čeri večeras je dobio svoj kočić i svoj kanap uz koji će se pridržavati, stasavati (kažu nije visok kao onaj od lani)...

Onda sam sa druge strane, u drugom začinskom boksu, a tamo uz mali rasadnik kupusa, dodala liniju od 6 čerija…

Preostala 4 čerija smestila sam u donji deo “Hirošime”, a tamo pri dnu, gde uzgajam kadifice. Tu sam počupala malo crnog luka (u nekim sam našla crve, te sam ih pobacala na kompost) i tako sam žrtvovala malo crnog luka, te zasadila 4 čerija…

Onda su zasađene paprike, 54 komada ili 54 čašice…

Uhvatio me je suton, te su mi večerašnje fotografije ispale malo pološije, ali ipak su kakve-takve zabeležile novu sliku “Hirošime”…

Sada su posvuda zategnute strune od kanapa ili konca i treba se navići na niti, te povesti računa, te se više ne može grubo nositi i premštati kao do danas, a bez obraćanja ikakve veće pažnje…

Od sutra se mnogo više uživa, samo posmatra, uči, beleži i odmara,tek samo ponešto zamesi, umesi i za ručak skuva…

Dva dana nisam mogla duže sedeti ispod trešnje, a od sutra ću moći mnogo više da se nauživam, i brojim dane do prvih cvetova i plodova...

Neću da kažem da je još kraj šeste setvene sezone 2024, jer nije i jeste, pošto ima još da se zasadi mnogo toga, mnogo je zasejano, i čeka se još mnogo toga, a može se još dokupiti i dodati, ali je najteži i najmasovniji deo posla već obavljen samo u zadnjih 48 sati...

Napolju ostaje još setva tikvica i bundeva 22 aprila u setvnim boksovima...

Itd…