10 APRIL 2024…

Danas čitav dan nisam htela ništa da radim, jer danas sam sama sebi i svojoj majci napravila prazničan neobavezan blejeći dan, a dakle crveno slovo, malte ne čitav ovaj krasan dan, i konačno, zašto da ne, kad smo sve skockale i napunile...

Danas smo se posvetile šopingovanju, radnja koju najviše mrzim, a gora mi je do kopanja ašovom, a onda smo završile konačno i kod frizera, a kad tamo dobijemo upravo što nama terba - jedan koren ili pelcer najljućeg rena...

Ren spada u višegodišnju biljku, i ima tu tendenciju da se sam širi i bokori, a jednom kad ga čovek posadi ima ga for ever ili zauvek...

Ova leokvita zeljasta biljka, ren treba da procveta u junu i julu, a može nicati i kao samoniklica, a njen koren je mesnat, a daje okrugle plodove…

Koren je rena jako lekovit, a ako se iscedi  svež sok od korena rena njime se može lečiti skorbut, ali služi i da poboljša probavu...

Takođe, sokom rena može se poboljšati apetit, i smatra se da ren ima takve karakteriste da spada i u diuretike...

Ako je neko mesto obolelo na njega se na kožu može staviti obloga od lekovitog rena, a takva obloga napravi najpre crvenilo, a to znači dalje da se na tom obolelom mestu pojačava krvotok...

Ren je dobro sredstvo u borbi protiv upale pluća, ali i kod tegoba reume. Takođe, ren treba koristiti ako se imaju i otoci, zato što ren utiče na ćelije bubrega koje izlučuju mokraću…

Mi najviše volimo sveže rendanu salatu od rena, posebno ja, jer meni to dobro oljuti i pročisti sinuse...

Imala sam još danas novih ideja, ali nek još pričekaju, neka ratsu, neće moje ideje nigde uteći, a ni pobeći, pa ću sve neki drugi dan da ostvarim, postignem, a danas želim da zasednem ispod trešnje…

Nabavila sam još jednu ukrštenicu, udubim se u reči i slova tako da ništa živo ne može da me dozove, tako da sam danas rešila dosta ukrštenih reči, ali od one stare ukrštenice. Novu neću još da načnem…

Ren sam  zasadila na dnu spoljašnjeg vrta, a u jedan ćošak, a ispod gavezi koja je napočetku, ali u istoj toj liniji, tako da tu sada raste lekoviti ren da ga bude, baš, baš...

Tek prdveče sinula mi važna ideja, a u prohladno predveče, na 25 stepeni, da zasadim još dva setvena polja pod kupusom. I tako počupam sav onaj crni jako loš luk, crvat, razoren, uništen, te nikad lošiji jesenji luk nisam imala. I punu kofu sam pobacala neiskoristivog luka večeras. Ali, nema veze, biće bar komposta…

Načupam liski kupusa iz svog rasadnika komada 40 i mama sve zasadi i napuni ta dva setvena boksa koja je pre toga malo prekopala i dobro nađubrila balegom...

U dnu tog setvenog boksa zasadila sam 5 čašica salate...

Na paradajzu mama prva ugledala, već se zametnuli prvi cvetovi i uskoro ću juriti prve žute cvetiće, a posle i prve otrebljene zelene klikere od plodova...

Jutros sam u jednu kanticu nasula malo tečnog đubriva od koprive, te razblažila vodom, te zalila onaj juče ošišan peršun, da vidim da li će nestati vaškice na sledećem kolu, a očekujem da hoće…

Nešto malo čašica večeras, a samo ono što je suvo, zalila sam u “Hirošimi” kanticom...

Mama je samo malo dodala vode krastavcima ručnom kanticom…

Danas je bilo jako sveže, posebno predveče, a bogme duvao je jak i hladan vetar da nije moglo da se sedi ispod trešnje kratkih rukava više...

Taj vetar nosio je i doneo hladnoću i kao da mi obećava da će ubrzo i uskoro biti onog preko potrebnog pljuska, i to pre utorka ili nekog drugog dana...

Napolju izniče moj suncokret, samo gruva kao lud, te čak i u spoljašnjem vrtu ubusio, kroz ono skorelo busenje, te mi bacimo večeras po neku kanticu vode...

Mnoge poslove odložila sam danas, nisu hitni, neka čekaju, a za neki orniji čas i dan, jer danas sam htela malo da odmaram...

Mada nisam odmarala neradno, pošto sam napravila novi dezert, a tortu bez pečenja, izmišljenu i još jedan izmišljeni dezert za drugu osvežavajuću užinu...

Mama i ja, srećom nismo danas kuvale ručak, ostalo nam graška i ćuretine od juče, ali smo napravile smo divne pite, savijuše, ona razvuče genijlane kore, a ja napravim kaše, pospem, urolam, i onda zajedno ispečemo, a doručak meni, nekome večera, sve spremno za sutra i prekosutra...

Jutros sam pročitala sve Grinove priče, čitavu knjigu, a sutra nemam neku naročitu literaturu, osim male knjižice sa pričama za decu (no, moji soliteri od knjiga polagano nestaju), jer treba počinjati svoja jutra čitanjem, i održavati kondiciju dok ne naleti nešto dobro i slično Grinovim pričama...

Itd…