9 APRIL 2024…

 

 

Koliko sam juče bila umorna, još toliko sam počela da zaboravljam šta sam sve u samo jednom takvom danu postigla, i sebe prestigla..

Primetila sam na ružama juče vaškice, auuu, što su opake ubusile i napale ružine vrhove. I onda odem po prskalicu, a pre zalivanje “Hirošime”, punu čaja od bosiljka. Ali, da đavo bude veći u toj priči, prskalica zapušila i zapekla, jer nije se njome prskao čaj od prošle godine, i neće da pusti mlaza…

I onda odvrnem cevčicu, moram da se snađem, ne umem da produvam i očistim stručno tu ne baš dobru prskalicu (malo malo, pa nešto zaglavi). I pustim da ističe čaj po ružama u malo krupnijem mlazu i planu (sipam čaj, a ne otrov, pa zalijem tlo), kao na crevo kad se blago pusti...

Isprskam ruže čajem od bosiljka, da im malo pomognem kad već imam čime (bosiljak sam potrošila i neću ga kuvati ove godine, jer imam svu onu koprivu), a bilo je divno radno vreme, te što sebi da dopustim takav luksuz i malo više odmora…

Kad ću skupiti snagu da očistim i generalno usisam kuću ne znam, a o tome samo hipotetički razmišljam već danima (zadnje usisavanje 2 februara) i daleko sam od realizovanog nauma...

Treba mi jedan dan, divan dan, oran dan, da imam snage da očistim prašinu po kući i sve usisam, a sita sam narađena i prerađena da za to još nemam volje, a ni snage, a ni vremena, te trpim malo prašine svoje, jer meni ne smeta moja prašina, ionako kući samo prespavam, a po čitav dan nešto rintam i radim napolju...

Kakav tempo, nam se nametne, ili ga sami namećemo, a 10 jačih ljudi palo bi od posla, ali našle se dve budale iste pljunute – samo rade, rade, rade. I baš se rimuje – rade samo budale…

Dana 9 aprila 2024, tj. danas, sve potpuno drugačije, a čovek se oseća mnogo bolje, a opet puno poletno, te uopšte više nema umora ili prezasićenja od juče, čak više volje ima upravo danas, a za nova vinuća, da čovek četso ne može sebe od danas da prepozna, a u poređenju sa sobom od juče...

Uspešno pročitana još jedna poduža Grinova priča, a svaka mu je i više nego fantastična…

Nakon čitanja treba iskačiti pune dve žice opranog veša…

Na terasi zatim virnem u saksiji još više brzo izniklih sunockreta, a onda virnem u žardinjeru, a kako vidim dobro napreduje noćna frajla – nema sumnje jako dobro, a iznikla je za 3 dana (posejana u petak 5 aprila, a iznikla juče, 8 aprila 2024)...

Prva prolećna setva peršuna iznikla retko, te po istim tragovima, u isti boks, gde je imalo mesta zasejem na isto mesto još 2 kesice peršuna, tj. sve presejem. Neće biti viška, a bolje da ima, kad već može da ima svega...

Napolju nabrane naše prve rotkvice i u slast smazane za ručak, samo oprane i neoguljene, pune sokova, a slađe od meda, a jedna beše jako ljutkasta na kraju zalogaja, a kao što se vidi nešto jako sitno, malo, možda neki pužići krenuli su da grickaju ove slatke neprskane moje rotkvice...

Napravim zatim dezert, još jedan izmišljen, jer takve volim najviše, a posle užine trknem na obale rečne i nakopam malo kamena, po nikad većoj, jako opasnoj vodi i  brzoj, a toliko silovitoj i snažnoj, da je otimala moj budačić, ali nisam ga dala vodi, a bila sam jako oprezna, te zagazim samo plitko, sigurno, u visini mojih lovaćih čizama, a takve struje jake da se čovek naježi kako bi ta voda mogla sve da samelje samo kad bi htela, a koliko je jaka, i zato ja brzo uzmičem na kopno, ali i na kopnu nađem dosta kamena, po obali, po kršu...

Kamena mi je zafalilo, jer sam napravila veliki krug i zamislila nešto golemo, kosmičko, planetarno, i zato sam u pomoć išla do “Hirošime”, moje riznice, mog rudnika, i tamo s malih bočnih stazica iskopala  kofu i po kamena i tako sam sve uspešno završila, novo napravila, a završila još jedno veliko okruglo kameno kolo ili eliptično kameno kolo ili cvetni krug...

Ispod letnje jabuke, gde sam jednom držala preko leta moje divne male kaktuse kojih više nema, a sada pravim jednu posve novu bolju putanju, za neku moju srećniju planetu i to eliptičnu i kružnu...

Postavim prvo najlon da mi ne raste trava, ali ostavim u sredini jabuke mesto gde ću zasaditi čuvarkuću da bude bez najlona, da bude vodopropusno, da diše, jer tud atreba da prolazi kiša ili voda da bi jabuka živela. Dakle, na sve čovek mora da misli i dobro smisli...

Napravim kameni cvetni krug u blizini manjeg kruga i česme, a bilo je lako stvarati danas ovo umetničko delo pod hladovinom letnje kruške, te napraviti još jednu veću cvetnu zonu. Za sada ona će biti zasađena skromno, a onim što još ima u zalihama, a idućeg proleća 2025 slika ovog kruga može biti još bolja i bogatija, ako recimo u jesen tu zasadim dosta lala i zumbula…

Ali, onda malo kamena ukradem i odnesem da njime okružim i to najsitnijim komadima kamena zonu oko skulpture gde rastu bujni orlovi nokti. I tako mi zafali kamena i onda se setim da u “Hirošimi” ima dobre zalihe svega, pa i kamena...

Nisam imala kud, ali nije dovoljno imati danas samo kamen, a potrebna je takođe i zemlja za sađenje cveća. I šta ću, te uzmem i napunim krug sa četvora puna kolica svog čistog komposta za moju cvetnu zonu, tako da “Hirošima” će uz ono preostalog komposta dobiti i dosta balege…

Kad pravim nešto, onda ga pravim i da traje, ali i da valja...

Kad napravih svoj današnji veliki kameni krug, onda okolo jabuke dva stabla koja rastu zajedno kao jedan koren, takođe napravim unutrašnji jedan mali kameni krug (srž i dušu čitave ideje) i opašem jabuke kamenom, jer u taj prostor prvo ću da zasadim mnogo čuvarkuće...

A posle čuvarkuće stavila sam jednu elipsu ili krug sav od nevena...

Malo je nageto, takav je teren pa mu se olako prilagođavam, pa sam na kosinu stavila najveće kamenje di tako dobila i dobru dubinu zemlje. I zato je otišlo tako mnogo zemlje ili komposta u ovu kamenu ili kosmičku kuglu moju...

Onda posle nevena nabacam seme kadifice, i sve utrošim (više nemam u zalihama, a i ne treba mi), a zatim pobacam sloj ili kružnu orbitu svu od suncokreta, a onda završim sve do ivice ili oboda i ruba ovog kosmičkog planetarnog kamenog kruga opet kadifice (drugi širi pojas, krajnji, završni), i onda sve to semenje zatrpam i blago pospem tankim slojem šumske zemlje i sve dobro zalijem…

Sada samo čekam da sve iznikne te da se doživi lepota moje današnje zamisli ili tih mnogo orbita i  krugova i putanja unutar kamena...

Ne zna se iz kojeg ugla je lepše posmatrati i gledati kameno remek-delo...

Kada je preladilo, načupala sam 3 vangle kupusa i mama ga je zasadila tamo u one dve linije, a u spoljašnjem vrtu, gde smo zasejale dve kesice belog korenja, ali ni paškanat, pa ni beli peršun korenjaš nisu iznikli, dakle uvek loše seme belog korenja te ne treba zauzimati više prostor, niti se trošiti, a ni truditi i treba se držati šargarepe koja nam ide bolje i uspeva više (dogodine za šargarepu pravim setvenu leju od komposta samo). Te dve linije popunjene kupusom…

Rasada kupsa je odlična, ali za sada nemam više prostora, mada uvek se nešto nagura i nagruva i gušće zbije te neće biti krize, i na malo može da raste mnogo, kao u šumi…

Danas je toplotni udar u “Hirošimi” blago rečeno ili najtopliji dan u ovoj 2024, a iznosi 44 stepena ravno. Ali, sve je podnelo dobro, bez stresa danas,  jer je sinoć zaliveno tako da večeras ništa nisam morala da zalivam osim graška i to crevom…

Posle zalivanja graška, ošišan je jesenji peršun, koji je sada po prvi put imao malo vaškica, kao sitna piljevina, koje lako se stresu i spadnu.Morala sam zato više puta da ga provučem kroz vodu i tako očistim taj dragoceni svoj peršun, a tek sada našlo da me zeza čak i to...

Produvali smo prskalicu, očistili zapušenje, a sutra ću je napuniti koprivom i isprskati peršun da bi sledeće kolo berbe bilo kao i sva preovoga, a čisto ko suze...

Isprskaću opet i ruže. Ove godine prskaću sve samo onim svojim đubrivom od koprive…

Od peršuna napravila sam i jednu teglicu pesta, uz dodatak lišća celera korenjaša, mirođije, badema, morske sitne soli, šarenog mlevenog bibera, maslinovog ulja, belog luka…

Sve u svemu, dan 9 april 2024 fantastičan, iako je još bio topliji, ja sam ga podnela bolje nego onaj dan juče, ali se jučerašnja težina nije osetila uopšte danas, pa ni vrućina, a zbog divnog vetra i svežine, a zbog sedenja ispod trešnje, a zbog blizine vode, a zbog kamena, itd...

Itd…