Koliko sam juče bila umorna, još toliko sam počela da
zaboravljam šta sam sve u samo jednom takvom danu postigla, i sebe prestigla..
Primetila sam na ružama juče vaškice, auuu, što su
opake ubusile i napale ružine vrhove. I onda odem po prskalicu, a pre zalivanje
“Hirošime”, punu čaja od bosiljka. Ali, da đavo bude veći u toj priči,
prskalica zapušila i zapekla, jer nije se njome prskao čaj od prošle godine, i
neće da pusti mlaza…
I onda odvrnem cevčicu, moram da se snađem, ne umem
da produvam i očistim stručno tu ne baš dobru prskalicu (malo malo, pa nešto
zaglavi). I pustim da ističe čaj po ružama u malo krupnijem mlazu i planu
(sipam čaj, a ne otrov, pa zalijem tlo), kao na crevo kad se blago pusti...
Isprskam ruže čajem od bosiljka, da im malo pomognem
kad već imam čime (bosiljak sam potrošila i neću ga kuvati ove godine, jer imam
svu onu koprivu), a bilo je divno radno vreme, te što sebi da dopustim takav
luksuz i malo više odmora…
Kad ću skupiti snagu da očistim i generalno usisam kuću
ne znam, a o tome samo hipotetički razmišljam već danima (zadnje usisavanje 2
februara) i daleko sam od realizovanog nauma...
Treba mi jedan dan,
divan dan, oran dan, da imam snage da očistim prašinu po kući i sve usisam, a
sita sam narađena i prerađena da za to još nemam volje, a ni snage, a ni
vremena, te trpim malo prašine svoje, jer meni ne smeta moja prašina, ionako
kući samo prespavam, a po čitav dan nešto rintam i radim napolju...
Kakav tempo, nam se
nametne, ili ga sami namećemo, a 10 jačih ljudi palo bi od posla, ali našle se
dve budale iste pljunute – samo rade, rade, rade. I baš se rimuje – rade samo
budale…
Dana 9 aprila 2024,
tj. danas, sve potpuno drugačije, a čovek se oseća mnogo bolje, a opet puno poletno,
te uopšte više nema umora ili prezasićenja od juče, čak više volje ima upravo
danas, a za nova vinuća, da čovek četso ne može sebe od danas da prepozna, a u
poređenju sa sobom od juče...
Uspešno pročitana još
jedna poduža Grinova priča, a svaka mu je i više nego fantastična…
Nakon čitanja treba
iskačiti pune dve žice opranog veša…
Na terasi zatim virnem
u saksiji još više brzo izniklih sunockreta, a onda virnem u žardinjeru, a kako
vidim dobro napreduje noćna frajla – nema sumnje jako dobro, a iznikla je za 3
dana (posejana u petak 5 aprila, a iznikla juče, 8 aprila 2024)...
Prva prolećna setva
peršuna iznikla retko, te po istim tragovima, u isti boks, gde je imalo mesta
zasejem na isto mesto još 2 kesice peršuna, tj. sve presejem. Neće biti viška, a
bolje da ima, kad već može da ima svega...
Napolju nabrane naše prve
rotkvice i u slast smazane za ručak, samo oprane i neoguljene, pune sokova, a
slađe od meda, a jedna beše jako ljutkasta na kraju zalogaja, a kao što se vidi
nešto jako sitno, malo, možda neki pužići krenuli su da grickaju ove slatke neprskane
moje rotkvice...
Napravim zatim dezert,
još jedan izmišljen, jer takve volim najviše, a posle užine trknem na obale rečne
i nakopam malo kamena, po nikad većoj, jako opasnoj vodi i brzoj, a toliko silovitoj i snažnoj, da je otimala
moj budačić, ali nisam ga dala vodi, a bila sam jako oprezna, te zagazim samo plitko,
sigurno, u visini mojih lovaćih čizama, a takve struje jake da se čovek naježi
kako bi ta voda mogla sve da samelje samo kad bi htela, a koliko je jaka, i
zato ja brzo uzmičem na kopno, ali i na kopnu nađem dosta kamena, po obali, po kršu...
Kamena mi je zafalilo,
jer sam napravila veliki krug i zamislila nešto golemo, kosmičko, planetarno, i
zato sam u pomoć išla do “Hirošime”, moje riznice, mog rudnika, i tamo s malih bočnih
stazica iskopala kofu i po kamena i tako
sam sve uspešno završila, novo napravila, a završila još jedno veliko okruglo kameno
kolo ili eliptično kameno kolo ili cvetni krug...
Ispod letnje jabuke,
gde sam jednom držala preko leta moje divne male kaktuse kojih više nema, a
sada pravim jednu posve novu bolju putanju, za neku moju srećniju planetu i to eliptičnu
i kružnu...
Postavim prvo najlon da
mi ne raste trava, ali ostavim u sredini jabuke mesto gde ću zasaditi čuvarkuću
da bude bez najlona, da bude vodopropusno, da diše, jer tud atreba da prolazi
kiša ili voda da bi jabuka živela. Dakle, na sve čovek mora da misli i dobro
smisli...
Napravim kameni cvetni
krug u blizini manjeg kruga i česme, a bilo je lako stvarati danas ovo umetničko
delo pod hladovinom letnje kruške, te napraviti još jednu veću cvetnu zonu. Za sada
ona će biti zasađena skromno, a onim što još ima u zalihama, a idućeg proleća 2025
slika ovog kruga može biti još bolja i bogatija, ako recimo u jesen tu zasadim
dosta lala i zumbula…
Ali, onda malo kamena
ukradem i odnesem da njime okružim i to najsitnijim komadima kamena zonu oko skulpture
gde rastu bujni orlovi nokti. I tako mi zafali kamena i onda se setim da u “Hirošimi”
ima dobre zalihe svega, pa i kamena...
Nisam imala kud, ali
nije dovoljno imati danas samo kamen, a potrebna je takođe i zemlja za sađenje
cveća. I šta ću, te uzmem i napunim krug sa četvora puna kolica svog čistog komposta
za moju cvetnu zonu, tako da “Hirošima” će uz ono preostalog komposta dobiti i dosta
balege…
Kad pravim nešto, onda
ga pravim i da traje, ali i da valja...
Kad napravih svoj
današnji veliki kameni krug, onda okolo jabuke dva stabla koja rastu zajedno
kao jedan koren, takođe napravim unutrašnji jedan mali kameni krug (srž i dušu
čitave ideje) i opašem jabuke kamenom, jer u taj prostor prvo ću da zasadim
mnogo čuvarkuće...
A posle čuvarkuće stavila
sam jednu elipsu ili krug sav od nevena...
Malo je nageto, takav
je teren pa mu se olako prilagođavam, pa sam na kosinu stavila najveće kamenje
di tako dobila i dobru dubinu zemlje. I zato je otišlo tako mnogo zemlje ili
komposta u ovu kamenu ili kosmičku kuglu moju...
Onda posle nevena
nabacam seme kadifice, i sve utrošim (više nemam u zalihama, a i ne treba mi),
a zatim pobacam sloj ili kružnu orbitu svu od suncokreta, a onda završim sve do
ivice ili oboda i ruba ovog kosmičkog planetarnog kamenog kruga opet kadifice
(drugi širi pojas, krajnji, završni), i onda sve to semenje zatrpam i blago
pospem tankim slojem šumske zemlje i sve dobro zalijem…
Sada samo čekam da
sve iznikne te da se doživi lepota moje današnje zamisli ili tih mnogo orbita i krugova i putanja unutar kamena...
Ne zna se iz kojeg
ugla je lepše posmatrati i gledati kameno remek-delo...
Kada je preladilo,
načupala sam 3 vangle kupusa i mama ga je zasadila tamo u one dve linije, a u
spoljašnjem vrtu, gde smo zasejale dve kesice belog korenja, ali ni paškanat,
pa ni beli peršun korenjaš nisu iznikli, dakle uvek loše seme belog korenja te
ne treba zauzimati više prostor, niti se trošiti, a ni truditi i treba se držati
šargarepe koja nam ide bolje i uspeva više (dogodine za šargarepu pravim setvenu
leju od komposta samo). Te dve linije popunjene kupusom…
Rasada kupsa je odlična,
ali za sada nemam više prostora, mada uvek se nešto nagura i nagruva i gušće zbije
te neće biti krize, i na malo može da raste mnogo, kao u šumi…
Danas je toplotni
udar u “Hirošimi” blago rečeno ili najtopliji dan u ovoj 2024, a iznosi 44
stepena ravno. Ali, sve je podnelo dobro, bez stresa danas, jer je sinoć zaliveno tako da večeras ništa nisam
morala da zalivam osim graška i to crevom…
Posle zalivanja
graška, ošišan je jesenji peršun, koji je sada po prvi put imao malo vaškica,
kao sitna piljevina, koje lako se stresu i spadnu.Morala sam zato više puta da ga
provučem kroz vodu i tako očistim taj dragoceni svoj peršun, a tek sada našlo da
me zeza čak i to...
Produvali smo prskalicu,
očistili zapušenje, a sutra ću je napuniti koprivom i isprskati peršun da bi
sledeće kolo berbe bilo kao i sva preovoga, a čisto ko suze...
Isprskaću opet i ruže.
Ove godine prskaću sve samo onim svojim đubrivom od koprive…
Od peršuna napravila
sam i jednu teglicu pesta, uz dodatak lišća celera korenjaša, mirođije, badema,
morske sitne soli, šarenog mlevenog bibera, maslinovog ulja, belog luka…
Sve u svemu, dan 9
april 2024 fantastičan, iako je još bio topliji, ja sam ga podnela bolje nego onaj
dan juče, ali se jučerašnja težina nije osetila uopšte danas, pa ni vrućina, a zbog
divnog vetra i svežine, a zbog sedenja ispod trešnje, a zbog blizine vode, a
zbog kamena, itd...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар