Jedan neradan dan, a nedeljni dan odmora, u kome ništa
osim blage kiše…
Već dva jutra čitam jedan ratni dnevnik iz Prvog svetskog
rata, koji baca novo svetlo na mnogo štošta, a iz prošlosti, te ruši sve jednostranosti
istorijskih pričanja i kazivanja, zločina, itd...
Ali, iako dosadan i monoton ovaj nepomičan dan, jako
dobar jeste što je malo prohladan i oblačan, a sa blagom i divnom kišom…
A meni je upravo trebao jedan ovaka dana, da ne
izlazim iz svoje tople i bezbedne košnice, da oporavim svoje potrošene snage, da
se regenerišem od nekih novih doznanja, od preživljenih užasa, itd...
Ali, ono što sam po oblačnosti ovoj trebala da uradim
čak i danas, kratko, lako, a preventive radi jeste da onom juče proceđenom koprivom
isprskam svo lišće svojih paprika unutar “Hirošime”...
I jesam uradila sve tako, a isprskala sam koprivom
sve svoje paprike, čak i onih 5 saksija malih ljutačica, a onda sam isprskala i
sve lisnate zone, ali samo pod peršunom, one dve jesenje i onu novu treću, a
ovogodišnju, prolećnu...
Rukolu nisam morala prskati, jer su one rupice tek na
nekim liskama rukole jako neznatne i bezazlene...
Ova kiša mi ječak i za sutra, a moje veliko radno rasađivajuće
finale, idealno natopila teren, tako da sam već iznela na stazice, i pripremila
6 kontejnera, i sutra ću olako da zasadim i pošumim avliju sa mnogo svojih
novih suncokreta...
Sutra sejem i bundeve…
Sutra se maram “otarasiti” i ono malo, a još
nezasađenih i nerasađenih kadifica, i tako će biti oslobođen donji setveni boks
za luk praziluk…
Od sutra će u
“Hirošimi” biti pravo rasterećenje, a od rasde raste još jedna gajbica krastavaca,
čeri i patlidžan…
Danas je toplo, a oko 13 stepeni, tako da mrazeva nema
i to je važno, najvažnije...
Sutra ćemo zameniti i po neku lisku ranog kupusa
ditmar ako se do sutra ne bude dobro ukorenila po neka liska i ne bude prebolela
svoje rasađivanje...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар