ZEN PRIČA O UNUTRAŠNJEM SMIRENJU…

 

 

U malo selu negde u Japanu, živeo je mudri zen učitelj po imenu Haru. Bio je poznat po svom smirenom držanju i sposobnosti da ostane neuzdrman u svakoj situaciji. Jednoga dana mladić po imenu Taro koji beše pun ljutine, besa i nestrpljenja odluči da poseti učitelja po imenu Haru te da ispita i proveri njegovu mudrost. Taro priđe Haruu dok je ovaj meditirao ispod trešnjinog drveta. I bez ikakvog pozdrava Taro poče da ga vređa. Vikao je:

“Ti si lažov? Ne znaš ništa o životu i njegovim borbama. Nazivati sebe mudracem beskorisno je”.

Haru ostade ćutljiv, njegove oči se nežno zatvoriše, kao da nije čuo ni jednu jedinu reč. Ovo je razbesnelo Taroa još više. Nastavio je da baca, niže uvrede pokušavajući na svaki mogući način da isprovocira učitelja. Ali, Haru nije reagovao. Sedeo je tu, smiren i spokojan. A posle nekog vremena Taro se umorio i beše frustriran. Konačno je prestao i upitao:

“Zašto ništa nisi kazao? Zar nemaš ponosa?”.

Haru polagano otvori svoje oči i toplo se nasmeja, te reče:

“Ako ti neko ponudi poklon i ti odbiješ da ga prihvatiš, kome taj poklon pripada?”.

Taro beše zbunjen ovim pitanjem te odgovori:

“I dalje pripada osobi koja ga je ponudila”.

Haru klimnu glavom te reče:

“Tačno. Kada si došao ovde i ponudio mi svoju ljutinu, bes i vređanje, izabrao sam da ne odreagujem i da sve to prihvatim. Sve ovo i dalje pripada tebi.

Taro beše iznenađen. U tom času, shvatio je moć i snagu nereagovanja. Najdublje se poklonio učitelju Haruu i otišao sa novostečenim smislom smirenja. Od toga dana Taro je vežbao nereagovanje, a našao je da nereagovanjem na negativnost kako sve može uspostaviti svoj unutrašnji mir i preobraziti svoj život. I tako selo je naučilo snagu i moć lekcije tihog mudraca. Ponekad najveća snaga i moć počiva u jednostavnosti nereagovanja.

 

(prevod sa engleskog)