Dana 19 jula 2024 u “Hirošimi” nabran je svež paradajz,
bioorganic i biodinamičan, ali što ja to više ističem, imam utisak da se moj
paradajz sve manje podnosi, i žvaće, pa ipak nestane ga na trpezi. Tu ponovo dolaze
na moju gastronomsku listu i divne nezaobilazne tomato čorbe, jer tikivca nema ovog
leta 2024. A ima i onih koji ga okuse malo, a neki nimalo, ali među paradajzom nabran
jedan volujsko srce...
Dana 20 jula 2024 u “HIrošimi” berem krastavce, čeri
paradajz, itd...
Kada se tako brzo potroši jafa kolač, vreme je da se
na brzinu pridoda nešto novo, a jedan zanimljiv kolačić, tačnije galete sa svežim
kupinama…
Uveče konačno se prolomilo nebo, što od lepote svih
lepota, što od nekih užasa i pala je dakle samo malo bolja količina kiše, ali
kao i posle svake letnje kiše, sve opet premalo da se nadoknadi sva ona, a
počinjena nam pustoš, itd...
Tikivca nema, boranije nema, krompiri kao klikeri, a
kakve da očekuje kelerabe ili cveklu dalje, bundeve plodova nema ni jedne
otrebljene i to je tek katastrofalan moj poraz, osim Hokaido koje ima, ili išta
naše drugo što se posejalo, u šta se onoliko uložilo ove šeste setvene sezone
2024…
I sve u spoljašnjem vrtu doduš kržljavo, ništavno,
pa čak i ono što smo pokušavali spasiti zalivanjem…
Spolja ili spoljašnje sve je desetkovano, otužno, klonulo,
sprženo, poraženo, jedino vredi živeti za ono svoje skrito, nevidljivo unutrašnje, za “Hirošimu” i tako dalje…
U “Hirošimi” sve jeste dobro i bujno, plodno, rodno,
s obzirom na sav spoljašnji horor, no za sada nema viškova da se išta spakuje
za zimu, ali svaki dan u izobilju ima svega čega nam treba, itd...
Dana 21 jula 2024 odustajem te ne idem na vašar (umesto
na biljke ovoga puta pare potrošim na olujno kišno veče, prepuno muzike), jer mi
se ne uklapa u tempo koji trenutno podnosim i vše nego suludo otmeno i dobro,
pa ipak prvi radni dan po vašaru neće izostati da i ovog paklenog leta nešto
lepo, a lekovito ponovo zasadim...
Što se tiče periferijskog vašara čekam zadnji vašar,
u jesen, na Tomindan, jer tada će se biljke primiti i ukoreniti u tlo mnogo bolje,
bez mnogo boljke, a čekam da ponovo zasadim žbun žute mimomze, itd...
Setim se onog divnog ljubičastog cveća kupljenog pre
3 godine, na letnjem vašaru o Svetom Prokopiju, a reč je o biljci koja se zove
liatrsi ili plameno pero, a koju od ovog proleća gajim napolju u ružičnjaku…
Dana 21 jula 2024 u “Hirošmi” berem čeri paradajz,
potom paradajz i žute paprike babure, i tako se svaki dan po nešto novo pridoda,
ubere, doda na astal još neki paradajz, itd…
Danas 22 jula 2024
u “Hirošimi” našišano malo peršuna, zatim berem krastavce, i paradajz
među kojima je i još jedan ubran sa struka paradajza volujsko srce...
Ovih dana ona dva mačeta ne odmiču ispred mojih vrata
i sa našeg praga, a jutros se sklupčalo tako jedno malo i krhko, samo, i tu
prespavalo...
Iz “Hirošime” izneta žardinjera sa uspelom setvom
žalfije i tako da sam sve dobijene biljke dobijene setvom iz semena iz onog
otrešenog cveća jutros rasadila i zasadila u malu kamenu kocku među sve one druge lekovite aromatične trave i
biljke, a zasađeno je sve u 5 jamica...
Počupan jutros sav raštan, a ono malo liski dato
ćuranima, koji 26 jula pune puna 4 meseca i ovih dana, a čim pojedu još 10 kg granula
sledi klanje i konačno treba odanhuti...
Potrošene su i zadnje zalihe šargarepe od prošlog
leta (prošlo leto nikad bolja šargarepa, boranija, tikvice, a prošlog leta
monogo toga se ostavilo u zamrzivač dakle), i uskoro počinjemo da iskopavamo
našu prvu ovogodišnju novu prolećnu šargarepu (videćemo rezultate)…
Toliko toga stane u u 4 julska dana, da još mnogo toga
mora i da se preskoči, koliko kuvanja, trkanja, pričanja, pa čak i dva dobra
roštilja pastrmke i samo jedna mala neuspela pesma što još i dalje visi na
hartiji nezapisana u beležnicu...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар