PODNAPITO…

 

 

Matica svih naših svađa

Matična luka svih mržnji

Navaljivati kamen oko vrata

Lupati na zatvorena vrata

To krv navali u noseve, u nozdrve

Kao kad kuga navali

U tor, u obor – među ovce, golubove

Navala glinenih pitanja, molbi, poslova

Od umora navališ na sve i ništa

Osim na jelo preostalo od nečijeg ručka

Navališe na stranu – našu stranu Mama

Desnu ili levu – zar je važno, punosnažno

A zasebno, na vreme ili u nevreme

Podnapijem se od njihove podmuklosti

Svi računi nepodmićeni i bezkrvni

Nepotrebni saveti, očevi smradovi

Izvlačiš pouljene jezičke pouke

Posipaš šećerom po trpezi duše mrlje

Rasipaš đubre umesto pepela

Na ćilimu pepeljara kristalna

U nju svetlost prosipa suze

Šolja je to prostodušna čaura

Dosada ispupčila 2-3 pupoljka

Nožem rasporena izmaglica

Sve su vam laži otekle

Istine pocrvenele

Sva sreća kad umukne glas

I zamiriše skupoceni sos

Nikad preliven smisao

Preko reš pečenog mesa ili mesta

Svetovi sržni promzrli od užasa

Tačke i zarezi

Kolone, brojevi

Planovi, poluge, polutke

U govoru zategni kaiš

Napokon reči

Još si zelena, nezrela…