Probudim se u kišno, a drugo julsko jutro, doduše
malo oblačno, ali taman koliko posle svih sparina treba sveže i prohladno, a nikad
prijatnije jutro...
Onda zatutnje tek blagi i mali gromovi negde u daljini...
Konačno ovakva blaga i blagodatna, a prava letnja
kišica trebala je ispucaloj zemlji nakon svih onih isušenja i ekstremnih preteranosti
u vrelinama...
Radujem se ovoj kiši jutros i danas kao niko živ na
svetu, jer danas mama nije otišla u branje malina, a svakom živom biću počesto
treba malo predaha i odmora. Žao mi je, malina i malinara, ali navijam uvek vodu
samo na svoju stranu...
Po kiši prvo odjurim da naberem jutrošnje sveže plodove,
dok mama kratko se ispava i odmori, kad ono ponovo puna korpa, a najmanje do 3
kg povrća iznesem svako jutro, iako ne merim uopšte na kantaru šta svako jutro
iznesem iz naše “Hirošime”…
Poberem prvo krastavce, jednu prepunu korpu…
Onda jednu ljutačicu papričicu (sinoć za večeru jednu
papričicu nasečem na kolutiće te napravim omlet od 2 jajeta i jedne nasečene
ljutačice, nešto preukusno)…
Potom berem paradajz...
I na kraju čeri...
A posle malo kasnije za potaž od tikvice koji kuvam
za ručak, uberem jedan bokor celera lišćara...
Dan je jako blag, jako rasterećen, besprekorno predivan
za meditaciju, za pisanje, za čitanje, za smisleni odmor, za razmišljanje, i za
lepotu osluškivanja ove divne muzike kiše...
Danas je divan dan za pripremanje nekih delikatesa
za večeru i ujutru za doručak (pašteta od pileće džigerice), ali tek nakon ručka...
Tart sa malinama ispao je više od svih očekivanja, a
savršeno preukusan, te se baš uklopio u ovu odmorno kišno osveženje...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар