KADA ĆE ZAKIŠITI…

 

Dvokrilna javna govornica

Kažeš izlazeći

Graciozna govoruša

Prokisnula do kostiju

Rečima isekla hartiju

Jeziva na izgled

Sama kost i koža

U jezgru duše svoje

Noseći krmelje

Od slonove kosti

Letargično

Signalizira pogledom

Zape joj

Kost u grlu

Sitna, gruba

Kao reč ili misao

Riblja kost amura

Nanese joj

Uvredu, štetu

Beše to tvrda kost

Ona što se namiruje

Sa nekim starim kostima

Davno zakopana

Mrtvačka kost

Pod prvim

Desnim korenom

Kalema trešnje

Ukraj kapije

Uterivanje straha

U kosti

Koštana srž

Koju svi svojakaju

Prelazi ćutke

Preko dna

Tanjirića duše

Preko nečega

Trbušastog

Prečista prečka

Prepreka

Klinovima prikovna

Za sva

Neraščišćena pitanja

I dalje pitanja

Izvan svih čula

Izvan vidnog polja

Izvan nekih razloga

Trčećim korakom

Pita se govoruša

Kada će zakišiti…