4 JUL 2024…

 

 

Umorna Mama nije otišla u maline taj još jedan dan kako je juče želela i mislila, planirala, ali jutros umesto na njivu pogodila je na hitnu, zbog glavobolje i povišenog pritiska, jer joj je pritisak jako skočio, i sada pije dve tablete dnevno i ujutru i uveče,  a tako dugo nije ništa pila, niti joj je pritisak divljao, ali uvek zbog nečega ili nekoga krene baš u ovo doba…

 Od početka meni se nije sviđala njena ideja ili nužda da ide u maline, jer dovoljno je nama našeg tereta svaki dan, kao i posla, jer je teret bio i na njoj na tuđoj njivi, ali i na meni u mojoj avliji, ali nekome je uvek malo koliko nasdve da potegnemo, jer moramo da radimo muški, pa kao da treba i više od naših ženskih granica i mogućnosti da se zapinje i kad ne treba...

I tako sam čitav dan pod stresom novih užasa koji su mogli ne daj bože da me snađu, ako mi se nešto dogodi majci, i kao da neko tako meni sve želi, a vazda samo naopako i najteže moguće na svetu...

Obrale smo zatim zajedno povrće, najpre brdo paradajza, krastavce i jednu ljutačicu papričicu...

Danas ćuranima nisam dala jabuke, već sam po sredini između dve linije paradajza načupala ranog kupusa, i skuvala slatki kupus sa pilećim krilcima za ručak. I sve ono što nije valjalo za naš lonac otišlo je i ćuranima i kokama nosiljama danas za hranu. I konačno danas sam ih častila zelenišom. A sutra ću im naseći samo jabuke...

I onda naberem šilje paprike...

Dan je jako prijatan nema sunca, vrućina, sparina, ali za moj smrznuti ukus jutros i previše hladno te me jutros probudi hladnoća, bol u grlu, a odna neka ledena strava, itd...

Pošto je nakislo sve dobro ovih dana, uzme kofu te oplevim neku travčicu na stazici koja razdvaja “Hirošimu” i spoljašnji vrt…

Onda isečem i počupam sav zadebljali šeboj koji se već sasušio i vreme je da pokupimo semenke šeboja i sačuvamo do proleća, a onda da se pravi rasada…

Dva tovara kolica otpada otišlo je na compost…

Očistim voćnu zonu oko malina i crne ribizle od šeboja, jer cveće je tu završilo svoju namenu, pa želim da dodam na jesen tu više malina, a šeboj odatle načisto proteram…

Sada pravim nešto drugačije, jer šebo je i malo agresivan, pa dominira, a ima jako korenje...

Nešto šeboja postavim oko jednog novog, a manjeg kamenog kruga...

Kolena sam ogulila klečeći na travi, ali mi je sve jako pomoglo da se od svih užasa danas malo pročistim...

Mami nisam dala ništa da radi osim da sedi, odmara, mada ona je terala kolica, potezala,  i bacala na compost…

U poređenju sa branjem malina čitav dan naše su aktivnosti danas umerene i bezazlene, blage, gotovo dečje…

Očistim šeboj i oko lekovitih biljaka u manjoj kamenoj kocki, a onda isto to učinim i u većoj kamenoj kocki...

Sada je sve malo više progledalo kako nema agresivnog šeboja...

I tu gde je rastao šeboj, a recimo u manjoj kamenoj kocki, može da dođe novo lekovito bilje još koji bokor nane da popunim novonastale praznine, a gajim i rasadu žalfije...

Šeboj se sada suši na najlonu u “Hirošimi”, a onda ćemo jednom da ga otrebimo i spakujemo u limenu kutiju...

Večeras sam sve zalila crevom, a što je trebalo - krastavce i paprike i još po nešto, a ubrala sam još dva krastavca koji su mi jutros pogledu promakli...

Itd…