U spoljašnjem vrtu uz stazicu koja razdvaja malu bašticu
od susetke “Hirošme” nasečem sve klonule i oborene suncokrete, te od njih napravim
sama sebi svoj najlepši padarak leta, Sunca, neba, a danas još jedan buket suncokreta
u novoj cvetnoj ikebani na astalu ispod majske trešnje...
Za rođendanski ručak pohujem palačinke nadevene ili nafilovane
na dva razlčita načina, da udovoljim svim
ukusima i izvoljevanjima, a često i preterivanjima...
A nakon divnog ručka pravim novi rođendanski koktel
prepun šampanjca, a sa ukusom i mirisom limuna...
Takođe, ponavljam nove šoljice za kafu sa motivom Van
Gogovih “Suncokreta”…
Ako šta poželih danas to jeste da mi nebesa pošalju jednu dobru kišu, mnogo vetra, hladnoće, osveženja i gromova. A kako mi sama nebesa ispunjavaju dans želje osećam po pospanosti i oborenom pritisku da će ubrzo pasti ta julska kiša, te doći svežina...
I dok završavam
ovaj zapis iz “Hirošime” poče julska kiša, divna kiša, kupna kiša, i nebo mi za
tili čas ispuni današnju najveću želju. I blago onome koga nebesa slušaju ovako
kao mene...
Itd...
Нема коментара:
Постави коментар