GEJZIR SLOBODE…

 

 

Ova misao vodi u beskonačno

Plamti osunčano kandilo duše

Misao ide ka dubinama visina

Koliko da se nakani, nasanka

Okretna, obrtna – hrani te

Rđava, neplodna

Da se nasuče, navuče

Misli imam te

Ti si ćorava kaplja

Zatim čaplja

Čak i kad te imao nisam

Na prozoru svojih kapaka

Pišem ti kapitalno

Misli kaskaju, klackaju, lete

I ne znam stižeš li zakasniti

Pre nego u  palo veče sve svene

Otpočne kiša kerozina nad nama

Nisi baršunasta

Kidaš se pokidana, bezglava, laskava

Ne treba uligivati se više

Kao klimavac, aminaš, kriminalac

Skuvam te ko kafu

U uskipelom mozgu

Kakve je boje misao

Ne kuni se čašću

Kakve misli voliš

Zakuni se samo krivo

Divnog li pogleda

Krvave vode klokoću

Misli klokotave

Ne zoveš se zaspalo

Misli knjigonošo, ćoro

Ne pevaš bogzna o čemu

Misao kočoperna

Nepodmazana, uskomešana

Kontrolne tačke koštane mase

Misao okoti nekoliko mačadi

Duh prepun krivina

A dlan linija života

Misao kruži, tuži

A svi liftovi u kvaru

Ponoć postiže svoj kvorum

Misao ne vodi u beskonačno

Sada misao izvire iz dubine čokanja

Kao gejzir slobode

Čežnjivog očekivanja stiha…