Dana 16 jula 2024 u “Hirošimi” počupana je sva blitva,
tako da od juče, definitivno više ničega nema od jesenje setve 2023…
Ćurani su dobilli punu crvenu kadicu svog omiljenog zeleniša...
U ovim ekstremnim sparnim danima unutar naše male farme
”Cosa nostra“ nakupilo se malo sparine, te smo tako danas konačno, a 17 jula
2024 ugradili ventilator i olakšali našim ćuraima ove baš paklene sparine i
vrućine…
Sve što poboljšamo u ovoj godini 2024 koja se možda
više nikada po ovolikoj ekstremnosti neće ni dogoditi ni ponoviti, ubuduće znači
samo da smo u prednosti te ne moramo biti napeti kad ćurani zinu, od vrućine,
pa ne mogu da dišu...
Nažalost i koke nosilje su vrućine podnosile teško, ali
mi smo im ovih paklenih dana rashlađivali unutrašnji prostor uz veliki trud i napor,
a pomoću jednog stonog ventilatora...
Ćurani 26 jula pune 4 meseca, a do 26 avgusta (kada
im je punih 5 meseci, a to ne treba više prelaziti zbog kvaliteta mesa) treba
da budu poklani, tako da smo u zadnjem mesecu tova i nikad većeg znoja...
Možda su malo izgubili od vrućine, mada i nisu, a
toliki su koliki su, meni dovoljno, samo da sve izdržimo kako treba do kraja,
jer su znali džak granula od 10 kg da potroše za 4-5 dana...
Svaki dan jeli su jabuke i krastavce, kruške, i
drugi zeleniš ili otpad u izobilju...
Zemlja je ispucala i popucala kao od zemljotresa, tako
da ove godine želimo našu tikvicu i boraniju na svojoj trpezi (nema izobilja
bar u pogledu boranije i tikvica kao prošle godine). Sve se suši napolju iako mi
grčevito zalivamo i pokušavamo da spašavamo sve to napolju…
Nažalost mnogo toga u spoljašnjem vrtu podbacuje i
sitno je zbog suše i dugog perioda nekiše...
Svaki prezreli krastavac završi na meniju kod ćurana
ili kod koka nosilja...
Petunija - sva moja uspela rasada u cvetu je uprkos
sušnim periodima...
Dva mala mačeta svaki dan vrzmaju se oko nogu svuda po
dvorištu...
Čak sam juče po drugi put ofarbala ljuljašku za odrasle
i sada je u svom punom sjaju...
Sinoć, a na 11 minuta do ponoći, a negde u noći u
mrklom mraku pukao je jedan grom, ali ponovo od kiše nije bilo baš ništa, čak ni
ona mala utešna kap još nam nije pala, a kiša treba da lije danima neprestano da
bi svu ovu pustoš i ispucalost oporavila...
Danas 17 jula 2024 nemam kud, moram da se oznojim
ponovo, ne samo do šporeta, te iako mi nije danas u volji i planu - vidim trava
je ponovo prispela za košenje iako ne na svim parcelama, te pokosim u vrelom dobu
dana, a vrelo je odmah neposredno nakon osvita. I mnogo pre očekivane vrućine
vrelo je čak i izjutra...
Pokosim brzinski, nešto preskačem, a posle 16 dana
ponovo kosim iako je trava na nekim mestima i zasušila, na nekim pomalo više
nego spržena...
Pre košenja umesim novi jafa kolač...
Takođe, pre košenja pokupim dosta plodova unutar “Hirošime”,
a najmanje 4 kg paradajza, krastavce, čeri, paprike šilje, itd...
Desi se po neki gorak krastavac, ali svaki takav bude
isečen za ćurane i koke nosilje...
Onda posečem neke oborene suncokrete, čak i one
sitne te od njih danas napravih novu cvetnu ikebanu i sada su na astalu dve predivne
ikebane od suncokreta...
Prethodnu ikebanu u kojoj se našao i jedan sasušeni i
već sazreli suncokret preko noći pojele su i pozobale ptice, a možda u osvit
dana, sve u svemu izmrvile su vidno semenke suncokreta svuda po astalu...
Danas su pčele na svakom žutom cvetu suncokreta čak
i na cvetovima u vazi...
U velikom tikvištu nabrala sam prva 4 sazrela ploda
čeri paradajza iz one biljke samoniklice...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар