16-17 JUL 2024…

 

 

Dana 16 jula 2024 u “Hirošimi” počupana je sva blitva, tako da od juče, definitivno više ničega nema od jesenje setve 2023…

Ćurani su dobilli punu crvenu kadicu svog omiljenog zeleniša...

U ovim ekstremnim sparnim danima unutar naše male farme ”Cosa nostra“ nakupilo se malo sparine, te smo tako danas konačno, a 17 jula 2024 ugradili ventilator i olakšali našim ćuraima ove baš paklene sparine i vrućine…

Sve što poboljšamo u ovoj godini 2024 koja se možda više nikada po ovolikoj ekstremnosti neće ni dogoditi ni ponoviti, ubuduće znači samo da smo u prednosti te ne moramo biti napeti kad ćurani zinu, od vrućine, pa ne mogu da dišu...

Nažalost i koke nosilje su vrućine podnosile teško, ali mi smo im ovih paklenih dana rashlađivali unutrašnji prostor uz veliki trud i napor, a pomoću jednog stonog ventilatora...

Ćurani 26 jula pune 4 meseca, a do 26 avgusta (kada im je punih 5 meseci, a to ne treba više prelaziti zbog kvaliteta mesa) treba da budu poklani, tako da smo u zadnjem mesecu tova i nikad većeg znoja...

Možda su malo izgubili od vrućine, mada i nisu, a toliki su koliki su, meni dovoljno, samo da sve izdržimo kako treba do kraja, jer su znali džak granula od 10 kg da potroše za 4-5 dana...

Svaki dan jeli su jabuke i krastavce, kruške, i drugi zeleniš ili otpad u izobilju...

Zemlja je ispucala i popucala kao od zemljotresa, tako da ove godine želimo našu tikvicu i boraniju na svojoj trpezi (nema izobilja bar u pogledu boranije i tikvica kao prošle godine). Sve se suši napolju iako mi grčevito zalivamo i pokušavamo da spašavamo sve to napolju…

Nažalost mnogo toga u spoljašnjem vrtu podbacuje i sitno je zbog suše i dugog perioda nekiše...

Svaki prezreli krastavac završi na meniju kod ćurana ili kod koka nosilja...

Petunija - sva moja uspela rasada u cvetu je uprkos sušnim periodima...

Dva mala mačeta svaki dan vrzmaju se oko nogu svuda po dvorištu...

Čak sam juče po drugi put ofarbala ljuljašku za odrasle i sada je u svom punom sjaju...

Sinoć, a na 11 minuta do ponoći, a negde u noći u mrklom mraku pukao je jedan grom, ali ponovo od kiše nije bilo baš ništa, čak ni ona mala utešna kap još nam nije pala, a kiša treba da lije danima neprestano da bi svu ovu pustoš i ispucalost oporavila...

Danas 17 jula 2024 nemam kud, moram da se oznojim ponovo, ne samo do šporeta, te iako mi nije danas u volji i planu - vidim trava je ponovo prispela za košenje iako ne na svim parcelama, te pokosim u vrelom dobu dana, a vrelo je odmah neposredno nakon osvita. I mnogo pre očekivane vrućine vrelo je čak i izjutra...

Pokosim brzinski, nešto preskačem, a posle 16 dana ponovo kosim iako je trava na nekim mestima i zasušila, na nekim pomalo više nego spržena...

Pre košenja umesim novi jafa kolač...

Takođe, pre košenja pokupim dosta plodova unutar “Hirošime”, a najmanje 4 kg paradajza, krastavce, čeri, paprike šilje, itd...

Desi se po neki gorak krastavac, ali svaki takav bude isečen za ćurane i koke nosilje...

Onda posečem neke oborene suncokrete, čak i one sitne te od njih danas napravih novu cvetnu ikebanu i sada su na astalu dve predivne ikebane od suncokreta...

Prethodnu ikebanu u kojoj se našao i jedan sasušeni i već sazreli suncokret preko noći pojele su i pozobale ptice, a možda u osvit dana, sve u svemu izmrvile su vidno semenke suncokreta svuda po astalu...

Danas su pčele na svakom žutom cvetu suncokreta čak i na cvetovima u vazi...

U velikom tikvištu nabrala sam prva 4 sazrela ploda čeri paradajza iz one biljke samoniklice...

Itd…