ZEN PRIČA O ČAŠI VODE ili ČENOVA PRIČA…

 

 

Ne tako davno u malom selu negde u drevnoj Kini živeo je dečak po imenu Čen. Bio je to dečak ljubaznog srca. Ali, imao je probleme. Čen nije mogao da prestane da misli o lošim stvarima koje su mu se jednom dogodile u prošlosti. I kad god bi neko nešto zlo ili loše kazao njemu  Čen bi provodio čitav dan razmišljajući samo o tome. Ponavljao bi te štetne, loše, zle i povređujuće reči bez prestanka u svojoj glavi. Izgledalo je kao da se sećanje zaglavilo u njegovom mozgu i nije mogao da se oslobodi od svega toga. A zbog svog preteranog razmišljanja Čen nije imao mnogo prijatelja, a takođe počeo je primećuje da mu je teško da se skoncentriše na školske zadatke ili na kućne poslove. Njegov um uvek je bio zauzet starim sećanjem (starom memorijom, pamćenjem) što mu je predstavljalo teškoće da se fokusira na bilo šta drugo.

Jednoga dana stari  žitelj sela primetio je kako je Čen zapao u nevolje i ljubazno mu predloži da poseti zen monaha u susednom selu. Zen monah beše poznat po tome što je pomagao ljudima u njihovim problemima, te seljanin pomisli da bi on mogao pomoći takođe i Čenu. I Čen odluči da posluša savet ovog seljanina i ode da poseti zen monaha. Ispričao je zen monahu o svom problemu preteranog razmišljanja i kako to utiče na njegov žovot. Zen monah pažljivo sasluša Čenovu priču te klimnu glavom u znak razumevanja, a onda bez ijedne izgovorene reči zen monah ustade  i napusti manstir. Čen je nervozno čekao pitajući se šta zen monah radi. Posle nekog vremena zen monah se vratio sa čašom vode u svojoj ruci.

“Šta je težina ove čaše?” -  upitao je monah Čena.

Čen razmisli na tren, a pre nego je odgovorio:

“Mala”.

Monah klimnu glavom te upita:

“Ako držim ovu čašu vode jedan sat šta će se dogoditi?”.

“Izgledaće teško” - odgovori Čen.

Monah se nasmeja i upita:

“Ako je drži čitav dan?”.

“Tvoja ruka počeće da te boli” – reče Čen.

“Tačno”- kazao je monah i upita:

”Da li se težina čaše promenila tokom vremena?”.

“Ne. Ostala je ista” - odgovorio je Čen.

“Tačno” – kazao je monah i upita:

”Šta bi mogao da uradim da bol nestane?”.

“Da spustiš čašu” – kazoo je Čen.

Zen monah klimnu glavom i reče:

“Isto kao i čaša vode, i naši problemi isprva mogu izgledati teški na početku, ali ako ih držimo zadugo oni mogu postati nadmoćni. Ključ je otpustiti sve naše brige i fokusirati se na sadašnji trenutak”.

Čen je slušao pažljivo reči zen monaha i shvato da je zadržavao sve svoje nevolje iz prošlosri previše zadugo i da  je došlo vreme da ih konačno otpusti. Od toga dana kad god bi Čen uhvatio sebe u preteranom razmišljanju setio bi se ove lekcije o čaši vode i ostavio bi svoje brige po strani. Polako ali sigurno osetio je olakšanje i sreću koju nikada do tada osetio nije.

 

(prevod sa engleskog)