Danas je usisavanje
prašine. Davno beše april...
Sve sam pripremila za
rad. Magične krpe i usisivačna vodu. No, teško mi da počnem ono što ne volim,
ali moram…
I samo posle 3 sata rada, uz male prekide, sve
gotovo, bar što se tiče usisivača i magičnih krpa, delimično…
Usisavanje gotovo,
ali ne i ribanje kuhinje, i wc-a...
U kuhinji sam sve presložila
i napravila neki novi raspored, tako s vremena na vreme promenim neke detalje. Načinim
neke promene, a načinila sam ih u dnevnom boravku, tek male i neosetne, gotovo
neprimetne promene, ali promene…
To ribanje ostavljam posle
ručka, jer da sam disala neometano odmah bi i to okončala. Ali, morala sam danas
jako mudro da se manje zamaram, da se znojim od rada, i da dišem nekako kao na škrge
i to kao na suvom kad već ne mogu da dišem uobičajeno bez prisutva prašina i po
mene iritantnih alergena, znajući da mi je nešto nevidljivo poput grinja zgčilo
bronhije, izazivalo svrabove u očima, u nozdrvama, itd...
I posle ručka ribam
tek kuhinju i pakujem drugačije neke detalje, a dišem malo ispod svog stegnutog
grkljana tako plitko, tako malo, jer dalje se vazduhom u sebe samoga ne može...
Posle večere oribam i
wc, a to mi uvek dođe kao šlag na tortu…
Ali, zato mi sve napokon
sija i blista, miriše na čisto, mada i sa ono malo prašinice opet je sve bilo
čisto, a meni dobro i disala sam duboko i odlično…
Ovako me je isto jednom
snašlo kad sam usisavala zimi, a sada prvi put i kad sam usisavala leti…
Odmah posle usisavanja dobila sam u bronhijama sipnju kao
astmu, a dišem kao stogodišnjak, u prsima mi čitav duvački orkestar, a jedva
dišem, teško dišem, plitko, jedva na otvorena nema usta…
Alergijska kijavica, duvanje u maramice, curenje nosa, iritacija, svrab u očima, u nosu, začepljenje, otežano disaaje kroz nos, kroz škrge, itd., ali i kroz zgrčene i šokirane bronhije...
Napolju takođe vazduha nema, a prvi put mi treba svežine i vlage,
ničeg osim vreline, a pada mi na pamet da bi mi urbazon dobro došao, ali ja nisam
u panici, posebno ne kad se sve katastrofalno oko mene ili u meni ruši, guši, pa
me i neće ugušiti ništa odviše, ništa previše, ali nekim prirodnim mehanizmom rasteram
čudo otežanog disanja do večeri osmojulske, i to bar za polovinu, te neutrališem
sve tegobe kako znam i umem i kako moram ako želim da živim dišući…
Popijem čaj od hajdučice vruć i topao…
Muči me čitav dan i suv kašalj…
Čitav dan proklinjem usisavanje, ali i to se moralo, a treba nastaviti disati bez prašine, bez grinja koje su danas posebno ustale na mene da me uguše…
Čitav dan mi ne pada na pamet da išta uberem, da siđem napolje, zarobila sam se u ovaj usisivač, u neko večito eliminisanje prašine, ali kad se setim kad to beše april, onda se smirim i utešim…
Uštedim po neki mesec koji smisleno i namerno preskočim…
Nikada neću voleti usisavanje…
Tek negde predveče oberem povrće, a naberem toliko da sutra mogu branje da preskočim…
Berem paradajz, čeri, krastavce i dve ljutačice papričice, a
oberem i žute paprike babure, jer sutra baš uživam samo krčkam lagano ručak, a punim paprike sa junetinom...
Srećom pre usisavanja jutros berem sav raštan i time nahranim ćurane, liske im lepo iseckam…
Onda oberem cveće predveče, a nešto malo ruža, i napravim novu, drugu cvetnu ikebanu samo od ruža...
Nekada beše mnogo ruža, buketa, a ponovo u ovim ekstremnostima nema ni cveća…
Za večeru skuvam potaž od celera lišćara i one dve tikvice i mal obolje prodišem, od tople biljne juhice…
Takođe prodišem kad pre toga, a na 40 stepeni u plusu uđoh u “Hirošimu” i obrah svo povrće...
Držala sam prilikom usisavanja čak i otvorene prozore, ali slaba pomoć – danas sam baš zaplatila i napatila se kao nekada u prošlosti kad sam preživela more asmatičnih gušenja i napada...
Kad sam duplo bolje, a tek predveče prodisala - oribala sam i
čitavo kupatilo, tj. moj prekrasni wc...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар