Sinoć tobož beše kiša, mada kod nas kao da je i ne
beše, ali ta kiša nije pokupila čak ni letnju prašinu…
Ali, sinoć behu takve munje i svetlice da ih ne
pamtim u životu lepše, a kiše tek 2-3 kapi svega, da me otera sa terase, mada ipak
tek na kraju olujne balade, sa koje posmatram i upijam tutnjavu ljutih gromova...
No, zato beše svežine, samo napolju, beše svežeg vazduha, i jutros nekoliko
polomljenih suncokreta, koje sam isekla što za novu cvetnu ikebanu na astalu, što
da se prosuši na policama “Hirošime”, a dogodine za seme...
Jutros u “Hirošimi” berem šilje paprike, paradajz, čak
i jedan poveći paradajz volujsko srce i naravno krastavce...
Ubrano je nešto kasnije i dosta čerija, koji će
završiti u paradajz sosu i na još jednoj beskvasnoj pizzi...
Ubran je uveče pri zalivanju, a ja konačno zalih sve
uveče u smiraj paklenog dana, mada manje paklenog nego juče, sve crevom, i jedan
krastavac...
Napolju ubrana jedna glavica kupusa...
Mama nakopala punu vanglu krompira...
Posle zalivanja ošišala je mama koprivu, a ja matičnjak,
te sve isečem da osušim za čaj...
Čitav dan znoji se čovek oko šporeta, rasklanja tanjire,
reže povrće, servira kolače, itd...
Pekle su se tortilje…
Pravio se giros,
itd...
Onda se kuvala tomatino čorba...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар