Mama je u spoljašnjem vrtu nabrala sa jedne samoniklice
nekoliko komada čeri paradajza...
Pre zalivanja crevom i ručno kišnicom, a kanticama (ja
zalivam crevom, nemam snage da teglim kante, a mama kantama) i delimo teret i znoj
ovog dana, u “Hirošimi” nabrani su lepi krastavci i paradajz volujsko srce...
Nije me dakle mrzelo da izmerim od dva ubrana paradajza
najkrupniji plod volujskog srca i on iznosi ravno 520 g težine...
Sutra za ručak naravno najlepše jelo leta punjene paprike,
koje naravno ponovo najmanje dvoje ljudi za astalom neće okusiti, samo ne znam
ko će njima sutra nešto treće izmišljati, kuvati, ja sigurno neću, i zato ponovo
berem žute paprike babure…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар