“STARO SELO” SIROGOJNO - MUZEJ NA OTVORENOM…

 

 

Kako se u neko staro vreme, a jednom na prostorima našim živelo, disalo, obitavalo, stasavalo, gradilo, mislilo, stanovalo, zanimalo, kuvalo, stvaralo, itd.

Još  1980 godine XX veka počelo je stvaranje ili nastajanje svega ovoga što se danas naziva Muzej na otvorenom ili “Staro selo” Sirogojno, kada su upravo ovde počelida donose i dovoze, prenose mnoge autentične objekte, alate, predmete, tako da na mnogima i danas stoji vidno ispisano za nezaborav čija su svojina jednom bili.

U neposrednoj blizini, ali i u sastavu pomenutog kompleksa,a svega ovoga nalazi se prvo hram posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu, tako da je isti pod zaštitnim programom kao kulturno dobro izuzetne važnosti.

U kompleksu se nalazi više okućnica, zatim tu su tarabe i avlije, domaćinska dvorišta, vajati, raadionice, ambari, zgrade, kolibe, česma, pojilo, sve ono autentično naše, a kako se jednom na ovim prostorima živelo počev od XIX veka, pa sve do početka XX veka.

Zatim se može dalje istražiti i videti, rekonstruisati, zamisliti kako je srpska okućnica i kuća mogla da opstane i za vreme tzv. patrijarhalnog zadrugarstva, kada se uvažavao najstariji, kada je po nekoliko porodica i generacija malte ne stasavalo u teskobi, na ognjištu, čija vatra nije smela nikad da zgasne, niti da se ugasi, a u jednoj zajedničkoj celodnevnoj prostoriji, a onda bi se tek na konačište razmeštali u onu jednu manju sobu, ponovo svi zajedno.

Tu su i primerci zlatiborske kuće, i to dvodelne kuće, koja pripada dinarskom tipu brvnare,a koja je poznata po tome što se postavlja na strmim i brdovitim terenima, ili na tlu i zemljištu koje ima nagib. To su dakle bile kuće sa pravougaonom osnovom, a zidovi su bili naslagani od drvenih brvana,  a pokrivale su se mahom šindrom ili drvenim crepom.

Zatim tu su i mnogi vajati, u koje bi se izdvajao svaki mladi bračni par, svaki tek sveže ili novo oženjeni, i tako su imali predah od onog zajedničkog stešnjenog zadružnog obitavanja, svi za jednom istom sinijom po čitav dan.

Jedno domaćinstvo trebalo je da ima pored vajata i sledeće pomoćne i propratne objekte kao što su mlekari u kojima se sirilo i pravio kajmak, a ujedno u kojima se beli mrs čuvao na duže vreme. Tu su još ostave poput ambara za čuvaje pšenice , ili čardaci ili tzv. salaši u kojima se čuvao kukuruz.

Neizostavni prateći objekti bile su i kačare u kojima se pekla rakija, u kojima se nalazio lampek ili kazan, kao i velike drvene kace, burad. Tu je i pekara ili hlebna peć, zatim pčelinjak, sušare u kojima se sušiolo ne samo voće, već i duvan. Po temovima visile su okačene lekovite biljke. Tu su i štale, zatim obori, svinjci, kokošinjci.

Takođe dalje se može pronaći i kako je izgledao letnji stočarski stan koji su činile dve kolibe, a služile su da u njima čobani prespavaju i poborave od proleća, pa sve do kasne jeseni. Neki čobani su imali i pokretne kućice zvane kučera koje su pomerali idući zajedno sa svojom stokom po zlatiborskim pašnjacima. Postojao je u to vreme i primitivan stan zvani kulača koji je imao kupasti oblik.

Ovde se mogu upoznati najmanje 3 velika, a važna, dakle zlatna zanata najpre onaj kačarski gde se pored kaca, proizvode čabrovi, burad, karlice, itd. Zatim tu je prikazan i lončarski zanat i alat, te se može zamisliti kako su nastajale zemljane posude i lonci, na ručnom vitlu. I na kraju, tu je i kovačka radionica.

Oko desetak zgrada preuređeno je za moderne potrebe današnjeg vremena i gosta, posetioca, a neke od njih služe kao dvorana, ili letnja pozornica, ili prodavnica, krčma, pa i konaci za smeštaj gostiju.

Pored svega ovoga ovde se čuvaju usmeno i mnogi narodni običaji, kao i narodno usmeno predanje, te Muzej na otvorenom često priredi i neku od kulturnih manifestacija, počev od izložbi, koncerata, seminara, edukativnih radionica, itd.

Itd…