Jutros u “Hirošimi” oberem sav sazreli paradajz i to
je za razliku od prethodne berbe nešto manje prinosa paradajza, tako da ovim
završavaju sva ona velika količinska branja...
Uskoro biće još malo sazrelog paradajza da se ubere,
ali zato ostaje dosta zelenog i nezrelog, a kada će i to sazreti videće se, možda
tek nekad u septembru, a kako sve ide “jesenje” sporo - biće to podosta da se pričeka,
sačeka, ali šta je tu je...
Za utehu ima još neobranog zrelog čerija, te će nam
to nadopuniti nestašicu paradajza na astalu...
Ubrane su i ljutačice papričice čak 3, a od toga najljuća
ona nekako dosta deformisana, zgužvana, nerazvijena...
Zatim u belo burence treba spremiti organsko tečno gnojivo
za iduću a sedmu setvenu sezonu 2025…
Najpre sam isekla svu preostalu gavez, da ne izgori
na suncu, a onda na sve to dodala nešto
lišća smokve, a uskoro treba ići po džakove koprive, i iskoristiti ovo toplo vreme
da gnojivo sazri, a onda da se saspe u petolitarske balone i sačuva tokom zime
za ranu ili kasnu prolećnu setvu 2025, kako god da vreme bude - za setvu iduće
godine…
Onda smo očistile spoljašnji vrt, zatim stazu koja
razdvaja spoljašnju bašticu od “Hirošime” i naravno naš boks ili ostavu u samom
zaplećku “Hirošime”...
Spremne su čašice da u njih zasejm u septembru drugu
rasadu Nansen salate…
U spoljašnjem vrtu nađeno je pri čišćenju još
nekoliko keleraba, ali dosta sitnih, te su odmah završile u u tomato supi..
U spoljašnjem vrtu ostala je još cvekla nepočupana, a
ostala je još i boranija nepočišćena od koje nema ništa, ali mi je iz nekih
razloga i dalje zadržavamo...
Sve je očišćeno i prepakovano, sređeno do ručka, a od
ručka malo se mesilo, kuvalo, a pekle se tortilje, ispekao nov kolač sa šljivama,
skuvala tomato supa, itd…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар