Nabrana je jedna gajbica jabuke zlatni delišes…
Imamo već i zrelog plavog grožđa, a nikad ranije, te
ga sutra treba i probati…
Vreme da se zbućka nešto gastro novo, a ovoga puta
heljdopita, ali na moj način…
Za raziliku od juče kada sam nekako jedva preživela
nepodnošljivu vrućinu, sparinu, te nisam imala snage ni za šta, a danas sam
ustala orna, volu rep da iščupam, orna za još više nego što sam uspela sve da postignem
samo danas, a danas sam naprosto nekako mogla baš sve, a juče ništa…
Pošto se one isečene liske gavezi osušiše (ovog leta
brzo se osuše čajevi i lekovite bilje, nikad brže) svega 25 g, ali pravim celu meru
od 200 g svinjske masti, a onih 25 grama što fale dodajem suvu lavandu, te
ponovo danas tj. jutros pripravih još jednu kremu, koju sutra cedim...
Posle ručka uradila sam danas ono što nisam imala
snage, a ni volje da uradim juče, našla sam dva džaka koprive. Majka i ja ukraj
puta na planini preko hiljadu metara naberemo rukavicama dva puna džaka
koprive, na dve lokacije…
Onda po povratku sve isečem, te odvojim koren koprive,
i napravim prvo organsko đubrivo, a od korena koprive konačno pravim po receptu
Marije Treben tinkturu. Dakle isečeno oprano korenje koprive, saspem u veliku staklenu
teglu, te do vrha prelijem ljutom rakijom, poklopim, i držim na suncu, na polici
u “Hirošimi” na osunčanom toplom mestu tako 14 narednih dana, sve do 6
septembra. A onda već od 7 septembra ima na astalu lekovitu tinkturu od
koprive...
Koristim lepe osunčane i dalje jako sparne dane da
sve brzo u buretu prevri i kad se rastopi saspem u balone...
I dalje imam predivne suncokrete, i dalje pčele
doleću i dalje imaju čime da se nahrane, a dok posmatram primetim da njima vrućine
nekako ne smetaju…
Onda pri ulasku u “Hirošimu” na 45 i nešto stepeni u
plusu primetim da mi paradajz volujsko srce fino grizu zelene gusenice, te ih
rukom iz dva načeta paradajza povadim, a onda ih izbacim napolje i onda ih zgnječim
papučom na travi, ne mogu da ih pustim da mi zadnje ovogodišnje zalihe paradajza
potamane (a primetim napale i nezreli paradajz, u sve udarila neka glad, kao i vrućina),
jer sam videla šta su mi sve pojele…
I onda oberem sav preostali paradajz volujsko srce
koga neće biti više do iduće 2025 godine...
Čeri paradajz počeo od zreline da opada, tako da ću
sutra obrati i to…
U ovoj vangli ima skoro 3 kg volujskog srca ako ne i
više težine paradajza...
Nabavila sam novu knjigu, novi roman, tako da sam i dalje
ispunjena čitanjem još nepročitanih knjiga, itd. I čim pročitam jednu knjigu u
njoj nabasam na neki naslov, na trga, koji neizostavno treba da bude moja
naredna knjiga za čitanje, a od 3 danas tražene knjige mama mi donela iz
biblioteke jedva tu jednu, a to mi se stalno desi da poželim knjige koje uopšte
nemaju u svom fondu…
Nađem vremena da dnevno pogledam najmanje film ili dva,
počesto i tri...
Sutra imam jako velike ideje, želje, i planove, izazove,
ali o tome treba pričati tek naveče, kad ih ostvarim i ispunim, postignem, itd...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар