Kraj avgusta i dalje u znaku sazrelih smokvi, te i danas
se ostavile najmanje dve kese u zamrzivač...
U dve šerpe skuvala se sva cvekla, a kad se ogulula i
prohladila, isečena je i spakovana u 4 posudice, a od petog dela napravljena
salata od cvekle sa belim lukom za sutra uz posni pasulj...
Dok se kuva cvekla na šporetu se pripremi ručak, te
se iskoristi sva ta vatra i toplota: sataraš i pržena pileća krilca začinjena
karijem...
I na kraju svega skuvan je retki pasulj (kuvao se
dobra dva sata), posni sa mnogo povrća za sutra, tako da sutra nećemo ništa
kuvati, nećemo se znojiti oko šporeta, i baš ćemo dembelisati...
Dok sedim ukraj šporeta u kućici “Avgustina” i ubacujem
po koje drvo da se vatra ne ugasi doleteše 3 goluba, kao da mi dolete Sveta
Trojica, u vidu 3 goluba, i malo mi naprave duhovne atmosfere i vinu me negde
visoko ili baš duboko, a u neke druge hemisphere. A onda se izdvoji jedan tužni
golub, mimo ona dva, možda neki večito Sin raspeti, raspinjani, i tako tu On stane
da kljuca, zoba nešto nepojmljivo po onom vrelom sivom betonu...
Nakon ručka vreme da se pobegne od svega, te da se odgleda
još jedan italijanski film...
A onda predveče negde ispred večere sve zaliveno
crevom u “Hirošimi” – celer lišćar, sve paprike, peršun lišćar, praziluk, čeri...
Paradajz više ne zalivam…
Napolju su zalivene tikvice i cveće...
Posle zalivanja nabrano je nešto zarudelog paradajza
i to je izneto na astal ili našu časnu trpezu da sazri...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар