Rotkvice posejane pre neki dan, u subotu, 17
avgusta, dakle, nikle za 3 dana…
Takođe, nikla je i Nansen salata u kadici, isto za 3
dana...
Danas je prvi veliki dan našeg ozbiljnijeg čišćenja i
raščišćavanja, tako da je mesto za pravljenje komposta prepuno, sve do vrha...
Prvo smo očistile sve unutar “Hirošime”, a onda i svuda
okolo, po avliju, svuda gde je imalo šta da se skloni ili odbaci na compost...
Napolju su počupani suncokreti ali ne svi, jer
uskoro imamo potencijalnih, a novih suncokreta koji će nam podariti nove cvetove...
Rešio naš suncokret da je još rano za jesen 2024, pa
želi da lepotom svojom prkosi…
Nešto glava suncokreta poskidano danas da se suši u “Hirošimi”
za seme, a nešto se suši takođe sitnije, a time ću nahraniti ptice nebeske...
Nešto suncokreta i dalje raste...
Kako god, suncokreti i dalje odolevaju i traju mnogo duže nego prošle
godine...
Onda sam dužnicu u kojoj su rasli suncokreti pokosila
i uredila tu parcelu, svu visoku travu uklonila…
Iz bele saksije presadim nanu i sada će nastaviti da
raste u manjoj kamenoj kocki uz sve naše lekovite začinske biljke – žalfiju,
lavandu, ruzmarin, nanu...
Iznutra sam počupala skoro sav naš čeri, ali samo u
donjoj zoni “Hirošime”, čak i celer korenjaš, čak i plavi patlidžan, celer koji
nije zametnuo glavice i od njega nema ništa ove godine 2024, kao ni od
patlidžana, plodova nula nula (žao mi mojih rendanih romulada)...
Po sredini paradajza poskidane su sve kadife i sav
sasušeni neveni i sve ostalo što je ostalo svelo, a ostalo je paradajza još za
branje, nama ponovo svega i ove 2024 dovoljno...
Od svega najbolje su naše paprike, one što se na
početku proleća nikome nisu previše dopale, a gle, one sve krajem avgusta nadživeše,
a obrodile se od plodova, jer one i dalje rastu i gruvaju, obećavaju...
Ostalo je i našeg čerija još, ali sa donje strane “Hirošime”,
jer mi tu ništa ne smeta da još malo sve potraje, a ta pošumljenost...
Ostali su svi kupovni čeriji, osim ona 4 iz donje
zone “Hirošime” koje sam jutros eliminisala, jer su odviše sitni...
Ostalo je još mnogo čerija za branje...
Od svega najbolje i najkrupnije paradajze podariće
nam ona dva predobra struka paradajza volujsko srce i tek nas tu čeka velika
berba, a i količina, samo u dva ploda imamo najmanje 1 kg…
Toliko sam držala čeri paradajz u donjoj zoni “Hirošime”,
toliko trošila vode, a na kraju žetve, od svega samo jedva pozadnilo posudu
sazrelim plodovima. Imalo je na njima mnogo cveta, mnogo sitnih zelenih plodova,
ali za to je dakle prekasno...
Pobran je sav rani kupus ditmar, najpre ono malo
preostalo u “Hirošimi”, kao i sve preostalo u spoljašnjem vrtu i ostavljene su
dve kese u zamrzivač, a najmanje 4 puta mogu skuvati sa ćuretinom slatki kupus (glavice kupusa su
načete od insekata, jer su neprskane i zdrave, sitne su, a cilj nije broj ni obim,
već suština i srž bez otrova)...
Obrana je i poslednja šljiva...
Jesenje jabuke su već stigle i to jesenje jabuke
dakle, tako da ih već jedemo onako sočne i slatke, a reč je samo o jabukama
padanicama...
Obrala sam napolju malo nane i od toga sušim malo
čaj, da ne bude očaja, te da ojačam...
Od posečenih suncokreta tek 3-4 cveta dodata su u
one napravljene cvetne ikebana od kadifa...
Dosta je svežije, može da se odmori pod majskom trešnjom,
napokon, iako je po okončanju današnjih radova do ručka u “Hirošimi” ponovo premašilo
sparnih preko 36 stepeni...
Zatim se čistio kamen, plevilo cveće, uklanjala
trava, a dobro je nakislo juče, pa je danas sve mnogo lakše...
Malo su se srezale majske ruže, kao i puzavice…
Imalo je da se poradi posve dosta, posve umereno, dobro
da se oznoji od rada, i konačno dugo se čekao ovako jedan divan radni dan u
povrtnjaku, voćnjaku, ružičnjaku, “Hirošimi”, itd...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар