29 AVGUST 2024…

 

Juče je napravljen melem koji se pije tri dana, jutru na gladan stomak i uveče posle večere. Mera je čaša od 200 ml. A treba izblendirati sok od 3 limuna, šest čaša vode, čašu lišća peršuna i čašu celera lišćara. Pravi se pauza sedam dana kad se popije sav ovaj melem...

Današnji dan 29 avgust 2024 bio je jako dobar i napredan, a onda negde u završetak dana veoma porazna nova saznanja, vrlo šokantna, za nepoverovati šta sve običnom čoveku, a u njegovoj teškoj bedi, odricaju i znoju i sirotinji još može da se izdogađa, da ga duhovi pokradu u rođenoj kući, a najmanje 400 evra kao da je to ništa…

Ovo veče trebalo je mnogo više razmišljati o završetku romana koji ću pročitati ujutru, a ostalo mi je još manje od 50 strana, do raspleta, do drame, do životne tragike. I trebalo je večeras razmišljati o još jednom piscu čija dela nikad nisam pročitala, a nastala su bar pre jednog veka, a tako su sveža kao da traju dan danas, a tako su predivna, pelepa sva ta slova, i terbalo je zadubiti se u neke autobiografske teške detalje, itd...

Ali, neki usud, neka loša sreća, loša karma, neki đavo, lopov, okrenuo je ovaj dana protiv mene, a nekako podlo drugačije…

U “Hirošimi” jutros nabrane su ljutačice papričice, nešto još sazrelog paradajza, mada paradajz gusenice i smrdibube baš tamane...

Za ručak pravila sam pilav pun povrća, pilećih bataka i ćurećih sočnih vratova, a prste da poližeš. I sve sam uživala do večere, koju mi je nevidljivi lopov priseo…

Cveklu smo pojeli te nam fali salate, pa naberom pun pleh paprika te ispečem, zalukovimo, i opet zakiselim da imam bar malo sveže salate, pošto paradajza na astalu ima još posve malo...

Rasada salate lepo napreduje, a dobro napreduje i rotkvica...

Drva su večeras stigla, a nikad pre, te biće posla u narednim danima, jer treba 13 kubika drva preturiti preko ruku, složiti, napuniti drvaru, itd. I da nisu drva došla ja ne bih večeras ni prebrojavala svoje male ušteđene zalihe, ni utvrdila da sam ovog leta pokradena za ništavnih 400 evra, a nevidljivi lopov je pola mojih drva za dogodine, a najmanje 6 kubika drva ukrao...

Ovo ni Herkul Poaro ne bi mogao da reši. Svi smo dobri, divni, pošteni, časni, pa ipak svi smo osumuljičeni, jer ako niko od nas ništa nije uzeo, ni takao, ali gde onda nestade tih mojih 400 evra – nisu valjda isparile pare…

Itd…