Juče, a negde pred sam smiraj još jednog paklenog avgustovskog
dana, u “Hirošimi”, ne baš veselo stanje stvari i činjenica…
Po zemlji popadali zeleni paradajzi kojima su
insekti izvrtili peteljku…
Shvatim da treba brati i zeleno, čak ono što smo
mislile ostaviti još nekoliko dana da sazri, da potraje…
I gusenice i smrdibube svih veličina vršljaju, ali
kad sve zbrojimo one uzmu i načnu tek 2-3 ploda, a ništa preko toga, tako da štete
ruku na srce od njih zaista nema, jer protiv njih nema u “Hirošimi” ni rata, ni
vojevanja onim debilnim savetima sa jutjuba, pospi ovo, uzmi ono, nema ni opake
borbe protiv našeg eko sistema, nema...
Delimo ono što nam još ostade, te ima i dalje i
nama, ali i njima, te srećne i smrdibube, i gusenice, a i nas dve…
Oberem nešto paprika šilja najrumenijih da napravim
zanimljivu večeru uz dinstana ćureća prsa u tiganju prepunom začina i povrća…
Sinoć zalijem crevom paprike i luk praziluk, peršun,
čak i čeri paradajz, čak i ljutačice...
Onda oberem sav bosiljak, uvežem ga da se sasuši viseći,
te da od njega ali tek na proleće 2025 nadam se neuporedivo mnogo bolje, posejem
iznova sve i uložim ponovo onoliko truda, rada, vremena, duše, srca, ruku,
mozga, oka, znoja i naravno para, ako ih bude za moje hirošimske igre i
eksperimente...
Zemlja u “Hirošimi” ispucala, a pukotine su sve veće
i veće, te nikad nismo imali tako jezive pukotine...
Ne mogu da čekam sutra, tj. radni ponedeljak te
danas u nedeljno jutro rešim da poberem sve veće paprike, te da od njih još netaknutih,
nenačetih, nešto pametno iskoristim i još napravim…
I tako jedan deo paprika ostavljen na astalu da se
gotove razna jela ovih dana, a jedan pun najveći pleh paprika ispečen i od
njega spakovane čak dve kesei spečenih paprika u zamrzivač (čak smo ostavile 4
kese naših paprika do sada, što i nije loše, ponovo smo nas dve mravice svojim radom
napunile 3 zamrzivača, i mesa, i voća, i povrća, svega što nas hrani narednih godinu
dana), a najlepše babure ostavljene sveže za punjenje (čak puna ogromna kesa
naših babura u zamrzivaču)…
Od svih ubranih paprika danas samo 3 su načeli insekti,
i kad pogledam realno nema štete, nema velikog gubitka, jer to je ništa u poređenju
sa onim što svaki dan iznesem iz ”Hirošime”…
Oberem i još nekoliko ljutačica papričica jutros...
Procedila sam posle 14 dana tinkturu od hajdučke
trave tako da već mogu da ispijam po jednu kašičicu u čaši vode...
Jutros smo nabrali ono malo preostalog grožđa što je
ostalo, a više nema ni grožđa. Bar smo ga u dva navrata okusili…
Smokve su prošle - ovo drugo kolo, a sad očekujemo da
sazri i treće kolo...
Krušaka više nema, a ni šljiva, tu ne računam zamrznute
zalihe u zamrzivaču našeg neprskanog voća, a konstatujem samo čega više nema u svežem
stanju, čega nema za branje sa naših plodnih grana drveća…
Ostalo je sada jesti samo jabuke i smokve...
Od opalih jabuka svaki dan nacedim skoro po jedan
litar čistog, a svežeg, sirovog soka do jabuka bez trunke šećera I tako unosimo
iz dana u dan najprirodnije vitamine…
Načeo se jutros i sok od drenjka te se skoro danas potrošio
jedan litar...
Sav ubrani čeri spakovala sam u zamrzivač da ne propadne,
te na astalu imamo još 2 volujska srca i nešto malo zrelog paradajza...
Imamo zavidnu količinu čerija u zamrzivaču već...
Za ručak pravila se pasta sa paradajz sosom, sa mnogo
začina...
Ispekla se i jedna projara sa blitvom...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар