25 AVGUST 2024…

 

 

Juče, a negde pred sam smiraj još jednog paklenog avgustovskog dana, u “Hirošimi”, ne baš veselo stanje stvari i činjenica…

Po zemlji popadali zeleni paradajzi kojima su insekti izvrtili peteljku…

Shvatim da treba brati i zeleno, čak ono što smo mislile ostaviti još nekoliko dana da sazri, da potraje…

I gusenice i smrdibube svih veličina vršljaju, ali kad sve zbrojimo one uzmu i načnu tek 2-3 ploda, a ništa preko toga, tako da štete ruku na srce od njih zaista nema, jer protiv njih nema u “Hirošimi” ni rata, ni vojevanja onim debilnim savetima sa jutjuba, pospi ovo, uzmi ono, nema ni opake borbe protiv našeg eko sistema, nema...

Delimo ono što nam još ostade, te ima i dalje i nama, ali i njima, te srećne i smrdibube, i gusenice, a i nas dve…

Oberem nešto paprika šilja najrumenijih da napravim zanimljivu večeru uz dinstana ćureća prsa u tiganju prepunom začina i povrća…

Sinoć zalijem crevom paprike i luk praziluk, peršun, čak i čeri paradajz, čak i ljutačice...

Onda oberem sav bosiljak, uvežem ga da se sasuši viseći, te da od njega ali tek na proleće 2025 nadam se neuporedivo mnogo bolje, posejem iznova sve i uložim ponovo onoliko truda, rada, vremena, duše, srca, ruku, mozga, oka, znoja i naravno para, ako ih bude za moje hirošimske igre i eksperimente...

Zemlja u “Hirošimi” ispucala, a pukotine su sve veće i veće, te nikad nismo imali tako jezive pukotine...

Ne mogu da čekam sutra, tj. radni ponedeljak te danas u nedeljno jutro rešim da poberem sve veće paprike, te da od njih još netaknutih, nenačetih, nešto pametno iskoristim i još napravim…

I tako jedan deo paprika ostavljen na astalu da se gotove razna jela ovih dana, a jedan pun najveći pleh paprika ispečen i od njega spakovane čak dve kesei spečenih paprika u zamrzivač (čak smo ostavile 4 kese naših paprika do sada, što i nije loše, ponovo smo nas dve mravice svojim radom napunile 3 zamrzivača, i mesa, i voća, i povrća, svega što nas hrani narednih godinu dana), a najlepše babure ostavljene sveže za punjenje (čak puna ogromna kesa naših babura u zamrzivaču)…

Od svih ubranih paprika danas samo 3 su načeli insekti, i kad pogledam realno nema štete, nema velikog gubitka, jer to je ništa u poređenju sa onim što svaki dan iznesem iz ”Hirošime”…

Oberem i još nekoliko ljutačica papričica jutros...

Procedila sam posle 14 dana tinkturu od hajdučke trave tako da već mogu da ispijam po jednu kašičicu u čaši vode...

Jutros smo nabrali ono malo preostalog grožđa što je ostalo, a više nema ni grožđa. Bar smo ga u dva navrata okusili…

Smokve su prošle - ovo drugo kolo, a sad očekujemo da sazri i treće kolo...

Krušaka više nema, a ni šljiva, tu ne računam zamrznute zalihe u zamrzivaču našeg neprskanog voća, a konstatujem samo čega više nema u svežem stanju, čega nema za branje sa naših plodnih grana drveća…

Ostalo je sada jesti samo jabuke i smokve...

Od opalih jabuka svaki dan nacedim skoro po jedan litar čistog, a svežeg, sirovog soka do jabuka bez trunke šećera I tako unosimo iz dana u dan najprirodnije vitamine…

Načeo se jutros i sok od drenjka te se skoro danas potrošio jedan litar...

Sav ubrani čeri spakovala sam u zamrzivač da ne propadne, te na astalu imamo još 2 volujska srca i nešto malo zrelog paradajza...

Imamo zavidnu količinu čerija u zamrzivaču već...

Za ručak pravila se pasta sa paradajz sosom, sa mnogo začina...

Ispekla se i jedna projara sa blitvom...

Itd…