26 AVGUST 2024…

 

 

Dobra 3 sata velikog čišćenja, uz dve-tri pauze, i raščišćavanja ili još jedan dobar radan dan u i oko “Hirošime”, a pun, dakle prepun čišćenja…

Dok sam ja malo jutros oklevala da izađem na prvu jutarnju svežinu, jer imam puno svog ličnog posla, a čim otvorim kapke u 6 i 45, a da ispijem prvu kafu, posle doručka, potom popijem pola litra čaja od hajdučke trave i pročitam 50 stranica romana najmanje, mama je vredno sama iskopala svu cveklu…

I gle čuda - imamo jednu punu gajbicu, ali da nije bilo suše, kao što jeste, danas bi bilo više i krupnije cvekle, a sutra ću da založim vatru u šporetu na drva te da iskuvam dve šerpe cvekle, posebno krupnu, posebno sitnu, jer im treba različita dužina kuvanja, te da napravim prvu salatu, a ostalo spakujem u zamrzivač…

Ali, sat vremena pre užine siđem napolje, a posle 9 sati i do ručka oko 13 sati skoro sve sredim, tipi-top, i naravno postignem ono što neko lenjiji, sporiji, neorniji, ne bi ni za čitav radni dan i postignem sve dok ponovo danas nisu udarile žestoke vrućine…

Prvo sve uradimo u “Hirošimi” dok je prijatnije, a kad je već počelo da prelazi 32 stepena naši raodovi bili su vezani za široko nam polje...

Najpre sam donju stranu “Hirošime” počistila, te sam tu počupala sav čeri na kome je bilo mnogo nesazrelih plodova, a malo mora da se nešto žrtvuje, i podvuče rez, ma kako bolelo, nema vezivanja za divne biljke, te sam poskidala seme kadifa, a ostale kadife iznela na kompost...

Očistila sam i nekoliko struka paradajza na kojima nema čak ni zelenih plodova više...

Spakovali su se svi danas povađeni kočići u donje ostave ispod “Hirošime”...

Napunjeno je kompostište do vrha, novim velikim količinama biorazgradivog materijala, zahvaljujući današnjem velikom čišćenju…

Nabrano je nešto zrelog čerija čak i jutros…

Ostavila sam par struka čerija da još raste, o ostale zelene plodove sa čerija sam isekla i izbacila na compost i da ih zadržim nema više svrhe neće sazreti...

Gušterčići beže, jer nestaje im zaklon prašume i kad mi šmugnu preplaše me…

U “Hirošimi” se otvorilo novo prostranstvo čim se iznose biljke, čim se sve saseca i čisti, i sada ponovo uplovljava više vazduha i svetlosti, pa ipak ostaje uvek neki žal kad nestane one bujnosti i punoće, raznovrsnosti, plodova, itd...

“Hirošima” dobija svoje jesenje ruho i izgled sve više i više, i bliži se jesenja setva, šesta...

Poskidala sam i suncokrete sazrele, a neki su pokrupni kao veliki tanjiri, te od njih imam super krupno seme, a neki su opet pola prazni, dakle pojedeni od strane ptica…

Ubrala sam još jedan buket bosiljka da osušim za seme...

Sredila sam levi boks na ulazu u “Hirošimu” i tu sam baš sve očistila osim jednog struka čerija, i tu sam povadila jalovu pomorandžu…

Iz desne ću takođe uskoro da počupam sav čeri, a onda povaditi i jalovi limun i tu ću zasaditi uskoro nešto lekovitije, aromatično bilje u jednom začinskom boksu, nešto manje trnato, ionako bi te dve biljke možda stradale od mraza ove zime, u svakom slučaju nisu mi potrebne više, ka dnemaju plodova, a veoma se rašire te mi uguše nešto korisnije, nasušnije...

U “Hirošimi” ostaje da dalje raste praziluk, na dva mesta, celer lišćar, paprike šilje i babure, još nekoliko struka čeri paradajza, zatim paradajz, prolećni peršun, ljutačice papričice, čili papričice u saksijama…

A u plavoj paletici ispred “Hirošime” na vreži bundeve zametnula se jedna mala bundeva, ali ako sazri može završiti u potažu…

Tikvice su krenule dosta dobro, ali ne smem da se previše radujem, pa ako ih uberem znaće se…

Mama je očistila boraniju...

Onda smo isekle stare rodne grane kupine i privezale za žicu nove rodne mladare, ali ovi novi mladari nisu tako krupni, i duplo su tanji nego oni od prošle godine, sa kojih smo obrali ove godine sve one kupine...

Pre vezivanja kupina morala sam kleštima da odvrćem olabavljenu žicu i da je uvrćem, zatežem, dotežem...

Spoljašnji vrt ili naša mala vanjska baštica načisto je očišćena samo da se jednom, ali kad sve jako dobro od jesenjih kiša nakisne dobro izrilja pre zime…

I da se prenesu novi mladari maline u jednu zonu u dnu vrta spoljašnjeg, da se ponovo napravi mali malinjak, da se zapati još koji struk više malina i tek kroz dva leta ponovo nešto nabere...

U vrtu raste i jedna smokva samoniklica koju ću na jesen da zasadim na pravo mesto...

Sada je ostalo u “Hirošimi” malo biljaka kojima ne treba tako mnogo vode, a svi poslovi šeste prolećne setve i berbe su dakle završeni, skoro, ostaje još malo čišćenja, i sada je sve polagano, bez ikakvog stresa ili žurbe…

Za ručak sam pojela hokaido bundevicu, onu veću, povadila semenke za dogodine, a jela sam je zapečenu i začinjenu, nikad tako ukusnu, uz pileće pečenje. Lepši i ukusniji ručak pun povrća, a paprika, paradajz sosa, još nisam osmislila, ali mi u slatkom umoru današnjeg truda i znoja nije palo na pamet da uslikam ručak i obznanim recept (isto mi se desilo i juče)...

Onda sam ispekla ovsene palačinke i na kraju dana, a posle jednog odgledanog italijanskog filma, ispekla dva pleha štrudlica bez kvasca…

Itd…