PRVOG NOVEMBRA 2024…

 

 

Već u 7 sati jutros, a odmah nakon doručka bila sam u  dvorištu, svi smo bili unutar i okolo svoga KOKO ŠINJCA…

Prvo sam obišla sve jučerašnje premaze i boje, te hitro ustanovila da sam juče ipak sve dobro pokrila pred sumrak, ali jutros jedino nisam bila zadovoljna žutom bojom, te sam je nešto kasnije premazala ipak dva puta, po drugi put, žuta je uvek izuzetak posebna, da bude od svih boja naposletku najupečatljivija kao sunce…

Juče je žuta farba bila retka (iako sve boje pre upotrebe tako dobro izmešam i promešam), a danas pak dovoljno gusta da se bolje uoči…

Imali smo divan osunčan dan, da se bolji nije mogao ni poželeti, i ponovo hvala vremenu na svemu, posebno na ovoj divoti, hvala jeseni 2024 koja je za sada jako lepa i pitoma…

Od sinoć mi ostala jedna cela još nenačeta farba svetlo zelene boje (a u žutoj i crvenoj konzrevi imam samo po pola punjenja), te jutros prvo načinjem novu veću četku i zelenu farbru (sve što njome umažem mogu da ispravim posle sa žutom i crvenom) i jedva istegnem farbu, da izađem iz dvorišta KOKO ŠINJCA, a dakle ni jedna i po cela strana, te vidim da će mi faliti još dosta zelene farbe, jer njome farbam najšire daske, a to više nisu mali detalji (mada i mali detalji popiju dosta farbe)...

Onda je nešto kasnije dokupljeno još 2 konzerve svetlo zelene boje, a svaka po 470 dinara, tako da je utrošeno još 940 dinara. I odmah trošim i dalje te dve nove konzerve farbe, da načisto izađem iz svetlo zelene boje…

Ukupno sam sa onim od sinoć i ovim od jutros potrošila 5 konzervi farbe, i sve ofarbarala, a utrošila: 3 svtelo zelene, 1 crvenu i 1 žutu, i ono malo moje narandžaste, a da nisam stavila tetra-pak foliju na čistu neofarbanu dasku onda bi moj utrošak farbe bio strašno ogroman i veliki, a moj cilj jeste bio da ekonomišem što više te razvučem kako znam i umem ovih 5 kupljenih konzervi (a da sam farbala sve po dva puta ili  po jusu koštalo bi me strahovito mnogo), a ovako moje oslikavanje KOKO ŠINJCA ima težinu od 5 konzervi farbe po 470 dinara, a to je 2350 dinara, a to je opet preskupo za moj ukus…

Imam ideju da dokupim kad budem mogla samo još jednu plavu farbu, nju sam potajno ostavila za sam kraj, moram da je ugradim u ovu predivnu umetničku sliku, jer to je moja omiljena boja, da njome uradim još neke važne detalje, ali otom potom, mnogo se dakle potrošilo do danas čak 61178 dinara ili 527 evra…

O krovu sada malo moram da ćutim i čekam, ali kad na ovu drvenu kućicu oslikanu ili moj KOKO ŠINJAC dođe limeni zeleni krov onda je to naše remek-delo…

Nije mi ostalo ni kap viška farbe, a uradila sam 3 različite strane, mada u onu iza, ili pozadinu iznad tetra-pak folije uradila sam sve od ostataka, a ona je čak ispala tako posebno dražesna, čarobna,  linije pevaju i plešu, a donju sam stranu uz živu ogradu radila u zeleno-crvenoj varijanti. Dok prednja, glavna ili ulazna strana, kao i gornja, desna bočna strana uz trotoar su identične i one su mi nekako najvažnije, stalno u fokusu. Tako da sam danas oslikala svoj predivan triptih...

Do 11 sati jutros sve sam završila sama, nisam ničem drugom mogla da se posvetim dok sve ne oslikam i ofarbarm, a znam da sam bila potrebna, no snašli su se u varenju i bez mene. I dakle, za nepuna 4 sata sve sam ofarbala sama – u jednoj, desnoj ruci četka, u levoj konzerva puna boje, a ja se zavlačim oko lešnika, tesno, mažem pazim da ni kap ne prospem dragocene farbe,  kakva koncentracija i balans tu mora da bude. I penjem se u nekim delovima malo na male merdevine, a malo na malu stoličicu...

Zbog postavljanja saće žice odsekli smo još jednu manju granu na lešniku…

Na kraju farbanja, sednem na ljuljšaku, gde me baš uhvatio grč u levoj nozi, u vrhovima prstiju, do polovine gornjeg stopala. Farbanjem sam izmazala i odelo i jaknu i trenerku i ruke i lice, ali vredelo je za ovu svelepotu, biti umazan. I nakraju, sve je lepo, svačiji rad i detalj je važan, ali moj finiš bojama je nešto posebno…

Tu lepotu boja i harmoniju osetlie su i danas stare koke, te su čak dve snele po jedno krupno jaje, a dakle ukupno 2 jajeta već prvog dana novembra i to u istom gnezdu...

Do oktobra 2025 nameravam da vodim svakodnevnu statistiku snetih jaja, a oktobar 2024 dao nam je svega 4 komada jaja, od 10 oktobar 2024 sve računam, dan kada sam stare koke svečano uselila samo u drvenu kućicu…

Bile su danas zatvorene sve do 11 sati, samo 4 sata, a žao mi je bilo, jer su navikle pre 7 da polete napolje, a moralo je danas sve da se malo žrtvuje, i mi velikim novim radovima, kao i koke, za lepotu ovog sjaja, samo dok sam farbala unutar žice i dok se sve izvarilo, a posle smo radili sve izvan žice, te niko nikome više nije na smetanju bio…

Posle sam i ja pomagala da se postavi žica, te da se uveže (u jednoj pauzi trknem do “Hirošime” te tankom lepom žicom povežem takođe saće žicu na “Hirošimi” koja nije bila privezana na mestima gde su se dve žice preklopile)…

Ipak nije urađeno sve danas, kratak je radni dan samo do 16  sati se može raditi, a posle je vidljivost nikakva. Urađena je samo donja i prednja ulazna strana, dve cele najduže strane, koje su već pod završenom i pričvršćenom saće žicoma, a ostalo je sutra uraditi i treću, najkraću stranu od 3,20 metara dužine (a ove dve završene strane su bile po 3,5 i 3,7 metara), tj. stranu pored staze završiti, jer zafalilo nam je žice saće još 2 metra, a trebalo je kupiti ukupno 12 metara, a ne 9-10 metara...

Kupljena je posle svih radova i žica saće 2,5 metra za šta je otišlo 370 dinara…

Sada je sve završeno, da uživamo i mi i koke da ne preleću zbog uznemirenosti, a ništa nije naružilo ambijent, žica je siva i nevidljiva, ne smeta pogledu, ima i sunca i plavog neba, svega što treba, a malo liči na košarkaško igralište (možda koke krenu da ubacuju trojke), a sada je visna naše ograde 2,5 i višlja je ograda od svega, od žive ograde, od KOKO ŠINJCA, tako da sada bele koke super letačice i kad se uplaše neće izletati, neće preletati na tuđe krovove...

Posle zelene farbe, nanosila sam žutu i na kraju crvenu, a dok sam imala mnogo boje mogla sam da ispravim ako sam negde nešto malo umazala, ali onda na kraju neka mala umazana mesta  ili tačke morala sam da ostavim baš tako umazano, jer više nije bilo boje da išta popravim, mada i dalje moje celokupno oslikavanje ima svoj šmek ili svelepotu savršenog farbanja sa samo one dve četkice, a obe poveće za uske linije, dakle dobro sam izvela ovo svoje umeće…

Dobila sam jutros sadnice slatkih kupina, ali ću se sutra baviti biljkama, poljoprivredom, “Hirošimom”, te zasaditi nove kupine i moje čašice salate (mladina je danas nastala i idelalno vreme za to), ali pošto uradimo onu još jednu stranu i postavimo saće žicu uz stazu...

Sutra ću nešto više i kuhati, a danas nismo mnogo se bavile ni mama, ni ja u kuhinji. Ručak se sam skuvao, a juče napunio, punjene paprike na tišoj vatri dok mi vredno radimo, a kaše mi ostalo juče od sarmica...

Koke po 400 dinara, u petak, tj. danas dakle nisam dobila, te izgleda da nisu svi ozbiljni, ali nije ni važno, nekad volim da platim skuplje, te kupim kad mi zatreba da se kupi, itd…

Itd…