6-8 NOVEMBAR 2024…

 

 

Dakle, i šestog novembarskog dana 2024 u “Hirošimi” beru se sveže rotkvice...

Koke nosilje i šestog novembarskog dana podarile su nam ponovo 2 jajeta na čemu im baš, baš, baš veliko, najveće hvala...

Šestog novembarskog dana 2024 u “Hirošimi” sam nabrala još i luka praziluka, a oko panjeva nalazim izgrickane tamno braon gljive, verujem da su bukovače, a iznikle ispod plavog setvenog boksa, malog tikvišta. I počupam ih, te bacim na zemljište tog malog setvenog prostora gde uzgajamo tikvice, tu da istrule kao kompost tokom zime. A praziluk moj luk kad bi se povampirio, oživeo, te uspravio i lepo očešljao one svoje zelene zamršene  čuperke bio bi skoro metar i po u dužinu...

Sedmog novembarskog dana 2024 u “Hirošimi” berem sve svoje sveže: salatu, rukolu, rotkvice…

Dakle, 7 novembra 2024 kupljeno je mnogo džakova hrane, raznovrsne, zrnaste za moje kokice i petlove: ječam, zob ili ovas, kukuruz, pšenica i kesa vitamina, za šta je potrošeno već 3400 dinara. I dodajemo im u taj miks i moj suncokret, jednu konzervu sitnog semena osušenog. Više nema koncentrata za nosilje i neće ga ni biti u mom KOKO ŠINJCU. Svaki džak po 25 kg težine, a ovas je najskuplji 1300, a ječam najjeftiniji 700, raži nema da se kupi, to ne dobijaju kažu deset godina već. Kukuruza je kupljeno 10 kg, jer može na meru, ne mora na ceo džak kao drugo, ostalo. I džak pšenice od 25 kg. Onda im ja napravim miks svih 5 žitarica, te ubacim punu kofu lišća rotkvica...

Sedmog novembarskog dana 2024 mnogo toga lepog kuham: predivne ćufte od ćurećih prsa za ručak, a za večeru ćureća prsa na majčinoj dušici, a onda sam ispekla slane posne korpice (sutradan se posti, duša gosti), koje će sutradan biti napunjene jednom vrstom nove izmišljene posne salate sa dosta svežeg mog povrća...

Istog dana, a nako nručka malo se grabilo lišće i bacalo na compost...

I najlepši detalj, poručen je zeleni lim za krov (koštaće me 7900 dinara celih 9 kvadrata koliko mi treba za krov), ali stiže tek za 7 dana, nije utešno čekati Godoa, ali ko zna kako će biti predivno kad zeleni krov stigne, kad se krovni lim postavi i moj KOKO ŠINJAC dobije svoj konačni, svoj najlepši mogući pogled…

Onda je osvanuo Mitrovdanak 2024, a ja hitam u potrazi za kokama nosiljama na narodni i stočni vašar, preko planine, u postojbine proroka, u selo Kremna, i tamo kupim dve divne korpe, kao da sam sinoć seni naslutila da ću kupiti dve korpe, pletene, jedun manju za skupljanje jaja iz KOKO ŠINJCA, a veću za povrće...

Imala sam sreću, odmah sam po povratku korpu za povrće napunila svim i svačim: svežim rotkvicma, rukolom i salatom (sada u berbu idem sa svojom košaricom), ali bogme koke nam danas na Mitrovdanak nsiu dale jaje. Nisu snele jaje čak ni juče. I na jaje treba čekati kao na Godoa…

Na vašar sam najviše išla da potražim  perad, tj. koke nosilje, ali peradi tamo na selu nema, čak ni u prodaji vašarskoj, nigde peradi ni za leka...

Brzo sam po povratku sa još jednog vašara seoskog koga nije bilo, a koji je jednom ubeležen u kalendar, izmislila posnu salatu  te njome napunila one divne jestive hrskave korpice...

Onda smo mama i ja posle ručka ostavile kupus u kačicu čak 30 kg, kupljne na vašaru juče po 80 dinara po kilogramu, jeftinije, nego tu kod nas gde kupus ide papreno skupo, a ide mu cena do110, pa do 100 dinara po kilogramu – kupusari su svoj prskani kupus precenili baš mnogo...

Koke su uživale zobajući liske kupusa danas o Mitrovdanku hajdučkom rastanku…

Ostala mi je još samo jedna peta Ibzenova drama “Divlja patka”, a četvrta po redu mog čitanja “Narodni neprijatelj” me baš preokupirala ovih dana prepričavanja, tako da sam zbog toga malo zapostavila ove svoje zapise iz “Hirošime”...

O drugoj knjizi Ibzenovih drama koje slutim da postoje ne smem ni pomišljati, jer Ibzen očito odvodi čoveka baš daleko, predaleko u razmišljanjima…

Itd…