5 NOVEMBAR 2024…

 

 

Juče su koke dale ponovo 2 jajeta, dakle ponovo u istom gnezdu dva jajeta, dve koke istovremno jedna za drugom nose, jedna čim ustane ova druga snese za njom, jaje uz jaje, oba vruća,  a onda obe napuste gnezdo...

Takođe, juče u avliji nađem perušku od jedne nebeske ptice, možda je svraka možda je gavran, ali pre mislim da jeste svraka, dakle sigurno nije gavran, a možda je vrana neka vrana svoju perušku meni juče dobacila, na uočavanje, na razmatranje, sve u svemu jako dve zanimljive boje juče - crna i tamno presijavajuća zelena, vrlo divna prirodna kombinacija neponovljivog sklada...

Juče primetim u svom kupatilu, u onoj jednoj, a manjoj saksiji moj čarobni pokus je uspeo – i gle, već iznikao jedan đumbir, a posađen je 11 oktobra, te sada očekujem šta će se odigrati u većoj susednoj saksiji, da li neka skroja drama nicanja, a ja naravno očekujem dramu bujnosti i nicanja, tj. lepog porasta…

Jutros sam počela čitati četvrtu Ibzenovu dramu “Narodni neprijatelj”, u 5 činova, tako da me još 4 čina deli do kraja još jedne Ibzenove drame, a iz drame u dramu, sve zanimljivije moje malo čitalačko otkrivanje...

Jutros mi mama kaže u “Hirošimi” bilo samo 5 stepeni u plusu, a negde oko 10 sati kada sam ja dakle svečano posetila svoju najomiljeniju “Hirošimu” bilo je 8,4, a u najtoplijem delu današnjeg dana negde oko 14 sati tamo je bilo 24,9…

Jutros u “Hirošimi” berem dva luka praziluka, te pravim sataraš za ručak, a onda berem rukolu, salatu, čili, rotkvice (juče sam brala samo rukolu)…

Otvorim danas u letnjoj kuhinjici jednu konzervu sa sakupljenim semenkama svoga ovogodišnjeg suncokreta, te onim najsitnijim nahranim koke nosilje, i vidim da im lepo prijaju ove moje organske semenke, te dođem odmah na veliku ideju – tako da ću dogodine zasejati nešto više suncokreta, da imamo hranu za moje, naše koke...

Nabrala sam još jedan buket hrizantema, a za sada još novembarski mrazevi niu snačeli lepotu jeseni 2024...

Bilo bi lepo da bude kiše, da nakvasi compost, jer tamo je sve zasušeno prilično, a bilo bi još lepo da bude jesenje kiše da zalije nove zasađene kupine i drugo sve što raste napolju, jer zemlja je ponovo suva i žedna, zemlja pati, ponovo beskišno teško, oskudno stanje…

Toliko je i dalje divna jesen, topla, ali bezkišna, da je malina već počela da rudi, a ako ovako toplo još nastavi i sazreće brzo…

Jednu saksiju čili papričica u “Hirošimi” sam počupala, uzela jestive sveže plodove iz nje za jelo, a ostale sasušene ostavila da se prosuše do proleća 2025 za seme...

Do 15 sati koke nisu dale jaje, a nije možda isključeno da će dati nešto kasnije ili pak da danas neće nam dati ni jedno jaje, ali kako god bude - davaće nam koke jaja u budućnosti, sve više i više, a koliko već sutra...

Itd…