5 NOVEMBAR 2024…

Аутор

 



 

Juče su koke dale ponovo 2 jajeta, dakle ponovo u istom gnezdu dva jajeta, dve koke istovremno jedna za drugom nose, jedna čim ustane ova druga snese za njom, jaje uz jaje, oba vruća,  a onda obe napuste gnezdo...





Takođe, juče u avliji nađem perušku od jedne nebeske ptice, možda je svraka možda je gavran, ali pre mislim da jeste svraka, dakle sigurno nije gavran, a možda je vrana neka vrana svoju perušku meni juče dobacila, na uočavanje, na razmatranje, sve u svemu jako dve zanimljive boje juče - crna i tamno presijavajuća zelena, vrlo divna prirodna kombinacija neponovljivog sklada...





Juče primetim u svom kupatilu, u onoj jednoj, a manjoj saksiji moj čarobni pokus je uspeo – i gle, već iznikao jedan đumbir, a posađen je 11 oktobra, te sada očekujem šta će se odigrati u većoj susednoj saksiji, da li neka skroja drama nicanja, a ja naravno očekujem dramu bujnosti i nicanja, tj. lepog porasta…







Jutros sam počela čitati četvrtu Ibzenovu dramu “Narodni neprijatelj”, u 5 činova, tako da me još 4 čina deli do kraja još jedne Ibzenove drame, a iz drame u dramu, sve zanimljivije moje malo čitalačko otkrivanje...








Jutros mi mama kaže u “Hirošimi” bilo samo 5 stepeni u plusu, a negde oko 10 sati kada sam ja dakle svečano posetila svoju najomiljeniju “Hirošimu” bilo je 8,4, a u najtoplijem delu današnjeg dana negde oko 14 sati tamo je bilo 24,9…







Jutros u “Hirošimi” berem dva luka praziluka, te pravim sataraš za ručak, a onda berem rukolu, salatu, čili, rotkvice (juče sam brala samo rukolu)…






Otvorim danas u letnjoj kuhinjici jednu konzervu sa sakupljenim semenkama svoga ovogodišnjeg suncokreta, te onim najsitnijim nahranim koke nosilje, i vidim da im lepo prijaju ove moje organske semenke, te dođem odmah na veliku ideju – tako da ću dogodine zasejati nešto više suncokreta, da imamo hranu za moje, naše koke...






Nabrala sam još jedan buket hrizantema, a za sada još novembarski mrazevi niu snačeli lepotu jeseni 2024...








Bilo bi lepo da bude kiše, da nakvasi compost, jer tamo je sve zasušeno prilično, a bilo bi još lepo da bude jesenje kiše da zalije nove zasađene kupine i drugo sve što raste napolju, jer zemlja je ponovo suva i žedna, zemlja pati, ponovo beskišno teško, oskudno stanje…






Toliko je i dalje divna jesen, topla, ali bezkišna, da je malina već počela da rudi, a ako ovako toplo još nastavi i sazreće brzo…

Jednu saksiju čili papričica u “Hirošimi” sam počupala, uzela jestive sveže plodove iz nje za jelo, a ostale sasušene ostavila da se prosuše do proleća 2025 za seme...







Do 15 sati koke nisu dale jaje, a nije možda isključeno da će dati nešto kasnije ili pak da danas neće nam dati ni jedno jaje, ali kako god bude - davaće nam koke jaja u budućnosti, sve više i više, a koliko već sutra...

Itd…

 

 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

2 JUN 2024…

Аутор
Слика
    Nigela izgleda prekrasno sa svojim za sada svetlo plavim, a bledim cvetićima… Noćna frajla napolju u žardinjeri takođe počela da cveta i verovatno noću divno zamiriše, ali to još nisam proverila, jer se povučem pre mrkle noći u svoju dobro zaštićenu košnicu ili unutrašnju svoju kamenu ljušturu, neprobojnih kineskih zidova… Ljiljani su za sada poseban ukras spoljašnjeg vrta ili avlije… I dok sedim jutros ispod svoje majske trešnje i nakon nekoliko pročitanih antiratnih priča (moje novo štivo za jutarnje čitanje jesu antiratne priče) – meditiram, ali i tako zen fokusirana primetim sebi za leđima, a na drvenoj stranici klupe neobičnu malu bubu, a nije bubamara. Ima po dve identične crvene tufne sa obe svoje strane, ali isto tako ima i po jednu sitniju belu tačku, tufnicu, a inače sva je crna. Po njenim bojama slutim da je posebno opasna. No meni je jako zanimljiva, lepa, jer do sada takvu zanimljivu malu bubicu nisam još videla... Onda sam nabrala u ružičnjaku sve najlepše
Read more »

NAJTOPLIJI DAN U “HIROŠIMI” - 14 AVGUST 2024…

Аутор
Слика
    Dakle juče, tj. 14 avgusta 2024 godine, oboren je rekord od pre neki dan, od onih sada niskih 47,7 stepeni u plusu, te do juče novi toplotni rekord ili najvreliji dan ikad, a unutar “Hirošime”, u zadnjih 6 setvenih sezona ima težinu od čak 49 stepeni u plusu, mašala… Ostaje da se vidi da li će možda i ovo ove paklene 2024 biti malo, te ostaje takođe da se još   vidi – da li će neki novi avgustovski dan, ovaj dan danas možda, ili onaj sutra, ili ko zna kad – dok traje ova jako nezgodna i mnogo preteška 2024 godina – da sve ovo od zabeleženih 49 u plusu - bude   prevaziđeno ili pak neće... Ako se vratim malo u rikvercc, a samo 2 godine unazad, unazad dok beležim i tačno pamtim, pre 2 godine, dakle 2022 najvreliji dan u “Hirošimi” iznosio je 46, a prošle 2023 najvreliji dan imao je težinu od 43,1 stepena u plusu… U atmosferi se nešto dakle ipak zbiva, događa, sve nas pogađa, a ovako teški malte ne veoma ekološkokatastrofalni dani se jedva prežive, a kako vidimo i pamte (bilo
Read more »

SVE STRAHOTE I UŽASI ZAPOČINJU RATOM…

Аутор
Слика
    “Ništa nije vrednije do ljudskog u ljudima i njihove solidarnosti, ni toplije od uzajamne ljubavi i razumevanja”…   Istorijski roman u dve knjige – prva knjiga na 495 strana donosi I i II deo (jako potresni sadržaj) romana, a druga knjiga na 438 strana donosi III i IV deo romana. Naziv romana je “Teče krvava Drina”, a napisao ga je Momir Krsmanović još 1983, godine. Pred čitaocem obrelo se treće prošireno izdanje romana iz 1989 godine. Pisac je svoj roman posvetio svojoj tragičnoj postradaloj majci Joki (i bio očevidac njenog stradanja) koja je pala kao žrtva ustaškog noža. No, svoj roman takođe posvećuje i svim preživelim majkama, za koje ostade da veruje da će učiniti sve da ovakve stravične pokolje, zločine i genocide spreče. Šta je kazao sam pisac na početku svog romana, a obraćajući se svojim čitaocima, dakle nama: “Uradio sam ono što sam morao, što me kao mora proganjalo više od četiri decenije. Sve što sam kao desetogodišnjak doživeo, video i saznao onih ratnih
Read more »

BUDA SE NALAZI U VAMA...

Аутор
Слика
    Izvor: „Shambhala Sun“, 13 novembar 2013, autor ANDREA MILLER... Tokom mog povlačenja u manastiru „Blue Cliff“, zanimala me je čudna mala smeđa kuća, koju su monasi nazivali Thay-ovom kolibom. Konačno, poslednjeg dana, pozvan sam unutra i ugledao udobnu sobu osvetljenu svežim orhidejama, sliku Bude koji dodiruje zemlju i svećnjak ispunjen belim konusima i ukrašen pticama. Thay je sedeo za rustikalnim stolom, nisko do zemlje, a mene su odveli na jastuk pored njega. Tokom našeg intervjua, otkrio je lične detalje o svojoj porodici, otkrio izuzetnu istoriju malo poznatog budističkog učitelja i objasnio kako Buda uvek podučava – ako imate pažljive uši i oči. Na početku našeg razgovora pridružila nam se Jo Confino iz britanskog lista „The Guardian“, a razgovor se okrenuo tome kako praksa meditacije može koristiti poslovnim liderima, organizacijama i društvu. Dok čitate intervju, imajte na umu da postoji jedna stvar koja nije stigla na stranicu, a to je česti, radosni osmeh Th
Read more »

ZEN UČITELJ I KOKOŠKE…

Аутор
Слика
    Dođe učenik kod svog zen učitelja, te ga upita: “Učitelju, šta ljudima treba da bi bili srećni?” Učitelj ga pita: “A šta ti misliš?”. Učenik razmisli na moment, pa kaza: “Osećam da je nekome osnovna potreba biti ostvaren posedovanjem hrane i pića, mesta za život, imati dobar posao, sigurnost, i onda će on biti srećan”. Čuvši ovo, učitelj ništa nije kazao, ali je pozvao svog učenika da krene zajedno sa njim u šetnju. I šetali su nakratko, a onda su zastali blizu jednih vrata. Učitelj mu tada reče: “Otvori ova vrata”. Učenik otvori vrata i tamo ugleda da se ispred njih nalazi kavez sa kokoškama. Bio je tu veliki broj kokoški zatočen u jednom velikom kavezu. Onda je učitelj upitao svoga učenika: “Vidiš li ovaj kavez sa kokoškama?”. “Da”   - odgovori učenik. Zatim ga učitelj još upita: “Da li kokoše dobijaju hranu?”. “Da” - odgovori učenik. “Da li imaju kuću da u njoj žive?” – učitelj ponovo upita. “Da, neku vrstu kuće”- odgovori učenik. “Da li su os
Read more »

20 APRIL 2024…

Аутор
Слика
Danas je najtopliji dan, a poslednji radni dan u ovoj nedelji, te ga treba pametno, vredno i radno, iskoristi, potrošiti… A kad sve skockam i sredim, uredim, onda stanem neobavezno zavirivati u sve svoje ćoškove, po obodima… Da uredim dok se po lepom osunčanom danu još štošta da urediti i srediti... Kod mene večito sve blista, po najblistavijem danu, jedne posne srede, sam verovatno i na svet ovaj jako neuredni i aljkavi došla… Ali, ono što je izvan mojih čistih, a sređenih linija, zapušteno je i aljkavo, neuredno, nesređeno, te ljudi bacaju svašta, prema mojim zonama, misle da mi je sve smetlište i deponija, pošto nemam ograde više svoje… Te vidim neko prema mom kompostu bacio kiseli kupus, a to je zaboga put i trotoar, a svi imaju avlije, ali niko neće smeće svoje da ostavi u svome, nego bacaju ka tuđem, ka našem… I zapate sve to korovom i kršom, lomom, te moram malo da prođem i izvan svojih linija, jer treba da im očito održim lekcije životne i ljudske neke, a najpre v
Read more »

9 JUL 2024…

Аутор
Слика
    Danas nema ni tragova onog mog od juče, a vrlo otežanog disanja, čak ničega osim alergijske kijavice i dalje (od ručka nekako je utihnula), kijanja, išmrkavanja u papirnu maramicu, curenja iz nosa, itd., kao i svraba u nozdrvama i očima... Pre vrućine oberem samo paradajz čeri, samo jednu prepunu šaku, jer mi treba ujutru za doručak... Između dve paprike šilje zateknem pravog ratnika koji mi nemo reče da ima slomljeno oružje, pa ipak ratnik je pravi i ravnopravni, isto kao i onaj koji se bori negde sa najmodernijim neslomljenim oružjem… Kakav predivan pauk stražar čuva naše paprike u “Hirošimi”... I kakvu je samo divnu i jaku mrežu ispleo naokolo sebe, da moram da mu se divim na uočenoj mustri… A dole pod njim pokazujem prvu žrtvu, a jednu smrdibubu koju je potamanio, tačnije otrovao svojim toksinima i paralisao, a ona na listu paprike šilje mrtvo stoji kao sasušeni drveni fosil... A srediće tako i svaku drugu bubicu, bubu, bubetinu, itd… Rekla sam mu da samo tako
Read more »

5 JUL 2024…

Аутор
Слика
    Jutarnje branje povrća u “Hirošimi”… Danas ubran paradajz, čeri, krastavci, doduše manje krastavaca danas nego juče, ali to još ne znači da ih neću imati i brati ustra, zatim i dve ljutačice papričice… Onda nasečem pun pleh paradajza i sav čeri od jutros te skuvam tomato supu, sa mnogo majčine dušice, belog luka i bosiljka balzamiko, najomiljeniju našu sezonsku, a letnju juhicu... Od juče nabranih paprika šilja napravim divno pržene paprike predivno idu uz domaće pileće pečenje iz rerne... Konačno smo realizovale našu ideju da napravimo posve poboljšanu verziju našeg kutka za odlaganje našeg dragocenog alata, u jednom desnom ćošku garaže, a naš arsenal čine dvoj vile, tri lopate, dvoje metalne grabulje, ašov, 3 motike i motičice, četke, nekoliko budačića različitih uzrasta, jedna ćuskija poteška, onda jedne baštenske plastične grabulje samo za lišće, itd... Daskama smo pokrili samo dve strane koje su nedostajale da dobijemo pravougaonik ili dublju kutiju za pakovanje
Read more »

15-16 SEPTEMBAR 2024…

Аутор
Слика
  Dana 15 septembar 2024, a zahvalujući “velikoj” količini kišnice u buradima, čitavih hiljadu litara, te dobro smo kanticama natopile sva mesta koja ćemo sutra da zasejemo. Tačnije majka naliva kišnicu iz veliog bureta u bure manje na ulazu u “Hirošimu”, a ja zahvatam sa moje dve kantice od po 3 litra i zalivam sve... Onda smo zalile, takođe, kišnicom i kantama svo naše bilje u “Hirošimi” – praziluk, peršun, celer, itd… Jutros jesam počela novi roman Muzilovog “Čoveka bez osobina”, preveliku i preobimnu knjigu od 870 strana, tek prvu u nizu od dve (slova sitna, da se pitam mogu li sitnija da budu – oči da iskolačim), te sam prešla skoro 70-ak strana, a fali mi još malo da ispunim svoj današnji bonus od bar 100 strana (a kad je sitno jedva čovek pročita i 50 strana na dan!), a kako bi u narednih 8 dana završila bar prvu knjigu. Kako vidim zaginuću na ovoj knjizi zadugo, a jako je zanimljiva, ali mi se ne sviđaju sitna slova koja ne mogu brzo da gutam očima… Ništa nisam radila
Read more »