PRE 7 GODINA, KAD NIČEGA NIJE BILO, OSIM KNJIGE, A ONDA I IDEJE KUDA I KAKO JOŠ DALJE ili KAKO SAM PRONAŠLA SVOJ IKIGAI…

 

 

Dakle napisah novembra meseca 2017, pod utiscima svega onoga što tih dana čitam, a ispred sebe imajući još jedan soliter knjiga:

Evo šta kažu dugovečni Japanci o dobrim navikama: "Treba jesti povrće, ono daje dug život"... Ne brinuti... živeti bez užurbanosti u sadašnjem trenutku (zvuči poznato)... uzgajati optimizam… i tako dalje... baviti se što raznovrsnijim stvarima... mnogo raditi... posebno prstima (svojim  rukama, sa svojih 10 nokata)... uvek se nečim okupirati (ispuniti, zanimati, baviti) i raditi sve te poslove bez opterećenosti... zato sve pohvale našim penzionerima koji i dalje požrtvovano rade (to je u Japanu sinonim dugovečnosti, dok je u Srbiji znak teške nemaštine i bede, propasti, siromaštva, bespomoćnosti, bolesti, itd.)... a drage neumorne sprske žene nastavite stoga vredno da perete svoje posuđe i to ručno, jer ih i sam Bil Gejts recimo tako pere... i zašto Okinavci žive preko 100 godina... samo zato što dnevno unesu 10 g soli... jedu beli pirinač mnogo... a šećer samo od šećerne trske i to retko... Ribu jedu 3 puta sedmično, a meso i to svinjetinu čak 2 puta... treba izbeći užine i nikad se ne najesti do sitosti... uvek ostati bar malo gladan...

U to vreme, dakle 6 novembra 2017, u ruke mi dopada knjiga pdo nazivom “IKIGAI”, dvojice autora Ektora Garsije i Franseka Miralesa, a od tada sam počela jako da se zanimam za sve što potiče iz Japana, posebno za taj kratki pojam “IKIGAI”, koji je teško prevesti, a pod kojim se obuhvata tako mnogo, ne sluteći kuda će me čitanje samo jedne knjige odvesti (zahvaljući kojoj ipak hoću, a kroz najmanje 6 setvenih radnih godina dosegnuti svoj IKIGAI, mada ja ga i dalje dosežem) i šta ću sve od 2017, te do 2024 svojim rukama postići, a kroz koliko toga i teškog, a onda i prekrasnog još morma proći, ali tek od buđenja najlepšeg svog proleća 2019, kada je nastala moja “Hirošima”.

Ovo je knjiga koja govori, a po rečima samih autora - najpre o jednoj od najvećih tajni japanskog načina života, shvatanjima dugovečnsoti, poimanjima sreće, u kojoj se na jedan posve jednostavan i originalan način govori o načinu življenja života koji je više od puke ispunjenosti, jer on jeste jedini naš istinski srećan život ovde na zemlji, ako je takav preispunjen, a cilj je dosegnuti zahavljući svemu tome i svoju  dugovečnost.

Kod Japanaca postoji čak i lepa, mudra izreka koja kaže: ”Samo aktivan čovek želi da živi sto godina”.

IKIGAI nas upravo podstiče, ali i pokreće, motiviše, a zahvaljujući njemu, IKIGAI-u kadri jesmo čak i kad svi msile da nismo da pronađemo smisao svoga života, čak i više  od smisla, mnogo više od smisla, onu posebnu vrstu najličnije svoje ispunjenosti, ostvarenja, sreće, dugovečnosti, itd.

Jer samo srećan i ispunjen čovek može doživeti svoju duboku starost, može dosegnuti ono što se na ovoj zemlji zove dugovečnost, kao što samo srećan čovek može biti zdrav, itd.

Itd…