IBZENOVE “AVETI” (1881)…

 

Porodična Ibzenova drama “Aveti” u 3 čina, igra je svega 5 likova, a dešava se na selu, u domaćinstvu udovice gospođe Helene Alving, negde na zapadu Norveške.

PRVI ČIN – Stolar Engstrand razgovara sa svojom ćerkom Reginom, govoreći joj kako na ovom svetu postoje mnoga i razna iskušenja, mnoge ljudske slabosti, a dalje joj sve govoreći o sutrašnjem svečanom otvaranju sirotišta. Poziva Reginu da pođe nazad sa njim, poslovi su okončani, a da mu pomogne oko otvaranja gostionice za pomorce. Ali, Regina neće da napusti gospodski život koji vodi, iako je u kući gde radi samo služavka, a krivi ga za preranu majčinu smrt, te nema obzira prema njegovoj starosti, samoći. Regina je od gospođe Alvin dobila čak i dobro obrazovanje, čak je naučila i francuski, a od sutra kas svečano otvore sirotište Regina treba da počne da radi. Regina je gruba, tera oca sa praga, jer upravo u goste im stiže pastor Manders. Stolar odlazi nesrećan smatrajući da bi Regina bar trebala da posluša glas pastora i to onu moralnu lekciju života koliko deca po veri jesu iz crkvenih knjiga zaista dužna da odaju dug svojim očevima.

Regina govori pastoru da bude tih da ne galami jer u kući se mladi gospodin udovičin sin jedinac Osvald slikar pristigao iz Pariza lepo odmara. I dok čeka udovicu Alving pastor Regini govori o njenom dobrom ocu, o tome kako bi trebala da mu se nađe po dužnosti i svakoj drugoj moralnoj obavezi. A Regina otkriva svoju veliku želju da napusti sve čak i udovičinu kuću ako joj se nađe, ukaže nešto bolje, više gospodstvenije, te moli pastora da joj pomogne da ode. Pastora potom prima udovica Alving od koje dalje saznaje da je Osvald posle 2 godine došao kući. Majka je presrećna što se sin napokon vratio, verujući da umetnost u njemu nije otupela načisto sva velika osećanja prema bližnjem. Pastor obraća pažnju na neke knjige koje Helena Alving čita te joj zamera za ono što vidim, i dok su njoj takve knjige privlačne, on bi ih najradije zabranio. Onda su prešli na glavnu temu susreta, a tiče se sirotišta,  prenosa papira, vlasništva, novca. Helena je sve dobrovoljno podigla i poklonila pastoru na dalju brigu, a nazvaće se u spomen njenog muža kapetana Alvinga. Sve je sređeno oko sirotišta osim što nije osigurano od neke nesreće, jer pastor se uzda u proviđenje. Dakle više sile će po njemu najbolje štititi objekat. Smatra da treba rizikovati, iako mu je Helena kazala da je još juče tamo umalo izbio požar, jer je nepažljivi stolar Engstrand nepažljivo bacio jednu šibicu. I onda se dalji razgovor poveo o stolaru i njegovoj ćerki Regini, te pastor traži od Helene da pusti devojku da ide nazad sa ocem, ali Helena se protivi. Helena Alving nema lepo mišljenje o stolaru, jer ga zna iz ranijih dana, dok pastor joj zamera kako tako brzo i krivo sudi o ljudima.

Pridružuje im se i Osvald, mladić koga pastor nije podržao kad je trebalo poći putem umetnosti i slikarstva, a sada mu odaje nekakvo divljenje onim što je postigao, zbog onoga što je o njemu sve čuo. Ali, već neko duže vreme mladi slikar Osvald ne može da stvara, nema poleta, te stagnira. Pastor ga dalje poučava da je roditeljski dom uvek najbolje mesto, sklonište od žitejskih bura i oluja. Osvald ima 26-27 godina. I povela se priča o braku, mada pastor odjednom  zamera Osvaldu kad ovaj pomenu divlji brak. Pastor zagovara uzdržanost, kad već mladi nemaju dovoljno sredstava da osnivaju brakove, te govori mladiću da se dakle kloni amoral svake vrste, da se makne od umetničkih krugova sklonih beznađu. Osvald ih ostavi te ode, a nasamo pastor i Helena pričaju o Osvaldu. Pastoru se ne sviđa kako mladić poima stvari, život, a majka ga podržava. Majka je čak ponosna na sina, jer konačno on radi upravo ono za šta ona nikad u ovoj kući nije iamala hrabrosti – buni se svim društvenim stegama.

Prošlo je već 10 godina od smrti kapetana Alvinga, te u tu čast sutra se otvara sirotište. Pastor je njihov prijatelj još iz mladosti, neko ko je je u prvim kriznim godinama nesrećnog braka naterao da se pobegla supruga vrati nazad mužu i sve istrpi, svaku dalju prevaru, svaku neveru. Helena na početku braka beži od muža, dolazi tada mladom pastoru, želeći da mu se poda, ali je ovaj odbija, pobeđuje svoju avet telesnosti, strasti, i tako Heleni i prijatelju Alvingu spašava loš brak u začetku. Po pastoru u braku nema sreće, niti žena treba da bude srećna, niti treba da sreće bude u brak, pošto u braku postoji samo dužnost i moralna obaveza, dakle doživotna obaveza najsvetijih dužnosti.

Onda je Helena postala verna trpeljiva supruga, ali je posle prve bračne krize imala krizu majčinstva te je zanemarila i tu svetu obavezu, te svoga sina daje daleko od kuće na školovanje. Helena je žena koja nije trpela stege i obaveze, tolika sputavanja. Pastor smatra da je tim gestom nemajčinstva počinila zločin prema svom sinu odbacivši ga, i naziva je grešnom majkom.

I Helena Alving želi da sada konačno kaže pastoru šta ima na duši da kaže, a to je da o njenom stvarnom životu ništa nije znao osim ono malo što je video samo spolja, čak ih je jako slabo posećivao, a sve vreme je zapravo trpela afere i nevere, izopačenosti  svoga muža, muža koji je po njenom shvatanju do kraja života ostao izopačeni stvor. Iza Helene je 19 godina lažnog i nesrećnog braka, neshvaćenosti, a život sa njim bio je gori od najdubljeg mračnog  ponora. Onda je morala od sina da krije čitavog života kako je uvek imao lošeg oca, tako da nikad spolja o kapetanu Alvingu i nije mogao niko da misli išta loše. Helena je uzela na sebe breme tereta da o mužu stvara lažnu lepu sliku, da održi dobar glas o njemu, dok je nije snašlo nešto jako odvratno. Uhvatila je svoju sobaricu kako se podaje njenom mužu, a nažalost ta sobarica ostaje trudna sa njenim mužem i rađa devojčicu Reginu.

Helena je otpustila sobaricu, i rešila da podnese svoj odvratan brak samo zbog sina. I uzela je sve stvari u domaćinstvu u svoje šake. Muž više nije smeo da joj pisne. I zato je odlučila tada da Osvalda pošalje daleko od takve urušne kuće. A bilo mu je 7 godina. I sada ovim sirotištem ponovo Helena podiže ugled svome neokaljanom mužu koji to i ne zaslužuje, a kao majka čitva život pokušava da Osvald ne nasledi ništa loše ili izopačeno na svog oca. Sav muževljev novac poklanja Helena sirotištu, jer neće da sin dobije ni jednu izopačenu njegovu paru. Svom sinu majka želi da ostavi svoj čisti pošteni imetak.

Osvald se vraća iz šetnje. Pošli su svi da zajedno ručaju, ali pre toga Osvald se iskrada do kuhinje i tamo se došaptava sa Reginom. Nova boca sa avetima u kući već je otvorena. Osvald još ne zna da mu je polu sestra Regina na koju sve više baca oči i kojoj se udvara. Niko osim pastora ne zna da je Regina kapetanova vanbračna ćerka.

DRUGI ČIN – I Helena i pastor su svesni da se između Regine i Osvalda dešava nešto više, a pastor dalje smatra da je to nepristojna veza, dok majka Helena nema nameru da bude protiv ni jednoj sinovljevoj ideji makar to bila i ludost. Pastor je za to da Regina ode iz kuće nazad svome ocu koji joj zapravo i nije otac, jer je stolar oženio njenu majku kao već trudnu verujući da ju je prevario neki stranac. Pastor je odjednom ljut jer oseća da je izigran, prevaren od strane stolara Jakoba koga je mnogo voleo, ispovedao i ljut je što mu ovaj nikad nije iskreno ispovedio način na koji se venčao sa Regininom majkom. Pastor naziva stolara posrnulim muškarcem, ali neće prihvatiti Helenin isti takav stav o svim posrnućima njenog muža, jer pastor svog prijatelja itekako opravdava. Po Heleni njen muž nije mogao biti čistiiji pri sklapanju braka sa njom, od ovog stolara koji ženi ženu sa 300 talira miraza i detetom nekog drugog muškarca. Na takav brak Helenu su naterale majka i sestra,  pa opet ne može da se složi sa pastorom da je to bio zakonito sklopljen brak. Po Heleni svi zakoni krivi su za sve patnje i muke, sve nedaće sveta.

I zato Helena neće više da trpi ničije stege, ničiji pritisak, buni se, pošto želi da bude slobodna. I sada se kaje pobunjena Helena što je sve vreme unazad samo prikrivala izopačenu stranu svoga nevernog muža, kaje se što je bila kukavica, kaje se što nema jače snage da ispriča sinu pravu istinu o njegovom lošem ocu koji je bio samo obična propalica. Pastor joj zabranjuje da sruši ideale svoga sina (mit o dobrom ocu), jer po zakonu dužan je sin da poštuje oba svoja roditelja.

Sve ove godine Helena je bila naterana da tako čini, da se drži slepe dužnosti, odanosti, poslušnosti, trpljenja, da laže sina, da laže samu sebe, da stvara lažnu sliku srećne porodice. Rešena je da Reginu ipak zaštiti od svake dalje nesreće, zadrži je dalje od Osvalda, jer još uvek nema snage Helena da kaže sinu da oženi tu devojku, te da ako poželi sa njom poživi čak divlje, nevenčano. Pastor je sablažnjen zbog bliskog srodstva njihovg, a po njenu mora se voditi ipak samo čist život.

Helena je svesna da je muči nešto dublje od kukavičluka, neke aveti, nešto duboko avetinjsko, a aveti su sva ona nasleđa od predaka, neki tereti od kojih nema oslobođenja, nešto mračno, što pritiska, tišti, nešto što udaljava od svetlosti života. Helena je sada pobunjena, promenjena.

Njihov razgovor prekida dolazak stolara Engstranda koji je navratio samo da bi porazgovarao sa pastorom o sutrašnjem danu, o večernjoj molitvi koju treba izgovoriti kroz neke pobožne reči, te se nudi da sam to izgovori, ali pastor reče da će on to učiniti, jer za molitvu treba moralne čistote i ispravnosti. Za molitvu treba čista savest. I onda je pastor tražio od stolara Jakoba da ovaj ispriča istinu o Regini, da ne vrda, da ništa ne izvrne, izostavi, jer želi da dozna zašto mu je istinu skrivao tolike godine na ispovedima. I želi da zna zašto je prodao poverenje koje mu je toliko puta ukazivao. I krivi ga za sve netačne podatke koje je dao pre venčanja. I dalje nosi istu ljutinu pastor, te mu upućuje čitav niz novih prekora, primedbi. Stolar Jakob smatra da je učinio samo dobro delo oženivši posrnulu ženu, prikrivši njen pad, stid. I smatra da su mu sva dela ispravna. Smatra da da je muškarac koji je održao svoju reč. Smatra da je pošten posebno što je njen pad, stid sakrivao od svih.

Onda se pastor izvinjava stolaru za lošu procenu i loše prosuđivanje o njemu samome. Stolar odlazi uplakan. Pastor nasamo govori Helenik ako treba biti obazriv kad sudiš ili govoriš o nekom drugom, posebno kad nekoga osuđuješ, a najveća radost dolazi čoveku ako pak shvati da je u osudama svojim pogrešio. Zapravo pastor mnogo toga ovim sada prebacuje Heleni, govoreći joj da je sklona preterivanju.

Pastor odlazi, a Helena zatiče Osvalda kako se opija jakim likerom, i sedi sam. Sin se otvara majci i pokazuje joj u času bola koliko je zapravo slomljen, jer ne može više da slika, muči ga dosada, to što nema sunca. I počinje da se zanima da li je zaista sada čini srećnom njegov povrtak, prebacuje joj za sve one odbačenosti, napuštanja u ranom detinjstvu. Osvaldu je sve odjednom nepodnošljivo. Skrhan je. On je duševno slomljen čovek. Smrskan. Uništen. Očajan. On je živi mrtvac. Nema snage. Paralisan je, beživotan. Isušen. Prazan. Zapao je u jedno teško užasno stanje, mrak. Na kraju joj priznaje da mu je jedan lekar kazao da on sada ispašta grehove svoga oca, a ti grehovi su osvetnički, te iznutra podrivaju i grizu kao crvi trulež.

Osvald nema više snage da živi, da sve počne drugačije, iznova, ne može da poništi svoju prošlost, svoje nasledstvo aveti, sve gene. I priznaje majci da je sve ove godine patio od straha da joj ništa nije značio. Sada vidi ali kasno koliko majci znači njegov povratak. I zato mu je potrebno piće kao anestezija protiv bolova, pošto nema svetle tačke budućnosti u tom mraku. Majka naređuje Regini da donese šampanjac. A on traži da i Regina pije sa njima. Onda saopštava majci da želi drugačiji život, da želi da ode iz kuće negde sa Reginom. Ali, muči ga veliki strah od smrti. I tada će priznati majci da je Regini obećao da će je odvesti kad ponovo dođe u Pariz i zato je Regina naučila francuski, te sada želi da joj to ispuni.

Majci govori da je Regina njegov spas. I radost njegovog života. Ako nastavi da boravi u kući podleći će ogromnom strahu koji tu oseća. I želi da se izbavi od života koji je samo kazna božja ili prokletstvo. A majka pak želi da mu sve ispriča, no prekida ih dolazak pastora.

Pastor Regini govori da se vrati nazad svome ocu stolaru Engstranu. Osvald se buni te govori pastoru da sa sobom odvodi Reginu. No, Helena nije ni za jedno, ni za drugo. Reći će nešto drugo, bez toga da sruši sve podignute stubove ideala svom sinu. I spremna je da sinu kaže sve, ali sve prekidaju ljudi koji su dotrčali te večeri da dojave lošu vest – sirotište je u plamenu, tamo je izbio požar i sve gori. Dakle, bila je to kazna božja i još jedno uništenje za pastora, koji u tome ne može da prozre grešku ljudskog nemara ili nehata.

TREĆI ČIN – U požaru je sirotište izgorelo do temelja, načisto, a za pastora to je najveći užas koji je ikad iskusio, totalni poraz, neosigurana šteta. Stolar Jakob dolazi sa pričom da je krivac za ovaj požar osoba koja je držala molitvu i mahala svećama, dakle pastor, iako ovaj sve negira. Stolar je video kako pastor posle molitve baca sveću u piljevinu. Helena u ovome vidi neko dobro, jer smatra da sirotište ne bi donelo nikakvu veću sreću.

Pastor se vraća nazad, a na zgarištu će ponovo pokrenuti nešto drugo. Dobijeni novac će takođe utrošiti humano na nešto drugo. Stolar se nada da će mu pastor pomoći oko pokretanja doma za pomorce, ukoliko ga novine i javnost pre toga ne rastrgnu nakon ove nesreće. Istragu tek treba započeti. Stolar Engstrand poziva Reginu da pođe sa njim, no ona to odbija.

Odlaze pastor i stolar, a Osvald govori da je sve izgorelo što je sećalo na njegovog oca, čak i on sam gori. Helena je zabrinuta. Njen divni dečak Osvald zapada u neku bolest. U njemu se pojačava strah od smrti. Regina je sa njima. Osvald želi da ga Regina pazi. Majka je rešena da sinu poskida svaki teret sa duše. I ispriča mu kako njegov otac takođe izgubi svu životnu radost, kako mu je život postao jednom obojen jadom, postao nepodnošljiv, nesnosan, mučan, a onda se slomio kao čovek, još pre nego što će se Osvald roditi. Ispričala je oboma da je Regina njegova sestra.

Regina želi da ode iz kuće. Helena joj daje svu slobodu sveta. Regina ne može sebe da veže ili obaveže za bolesnog nesrećnog čoveka, ne može da se muči. I Regina želi da iskoristi svoju mladost na najbolji način, da se dobro uda. Helena joj govori da se uvek može vratiti. Regina je gorda, umišljena, odjednom se polakomila, uzdigla, te odlazi.

Osvald i majka Helena su sami. Sin je jako potrešen. Prepun straha, bola, bojazni, te ga ne pogađa mnogo što je čuo sve za oca, jer on njega čestito i ne pozanje, nikad ga nije ni poznavao kako sinu dolikuje. Helenu ponovo sustižu aveti prošlosti. Osvald nema snage da se bavi drugima. U njemu je sada mnogo straha, te nema svog oslobodioca, ni spasitelja od takvih strahova.

U svit novog dana sutra majka sinu obećava mnogo razloga za život, za izdržljivost, mnogo sunca i radosti, razloga da živi, istraje. Majka je obećala da bi sve za sina uradila. I želi nešto da joj kaže, a zapravo traži od nje da ostane smirena kad čuje šta. a pričaće joj o svojim napadima, o ludačkim i divljim strahovima, panikama. Tužan je, jer sve gubi, zdravlje, Reginu. Pokazuje još i kutiju sa morfijumom. Imao je 20 kapsula. Doza koju ako uzme neće više živeti slab i vezan za krevet.Traži od majke da mu pomogne da se ubije. Majka je očajna, te istrčava izbezumljeno iz odaje, viče. Ona bi da mu pozove lekara, a on sve zaključava, neda joj da ode.

Traži od majke da ga oslobodi svih novih užasa koje živi sada, da mu pomogne da skrati sebi muke. Onda se sve stišalo, a majka samo misli da je njegov teški napad prošao, utihnuo.

Sutradan izjutra majka je užasnuta - Osvalda više ne prepoznaje. U vikanju punom bespomoćnosti i crnog očaja, čupala je svoju kosu, a više nema kapsula morfijuma. Osvald je nepomičan, nepokretan, a majka samo užasnuta.

 

The end