PRIČA O ŽIKI GENIJU ili JEDNA SRPSKA NAŠA PRIČA…

 

 

Bio jednom jedan Živko koji je važio za veoma glupog i najglupljeg mladića u čitavoj školi. No, iako su ga svi držali za jako glupog, mnogo glupog, on sam imao je o sebi samom veoma visoko mišljenje, a pošto je imao Žika i jako mnogo ideja prozvali su ga Žika Genije.

Žika nije mogao da se snađe u školi, jer mu nije učenje polazilo za rukom, ali je stoga umeo da se drugačije snađe tamo, da se šlihta, podvlači, dodvorava, i to jako dobro, a evo i sve kako, dok nije dogurao u sami vrh vlasti:

Umeo je Žika da bude slepo poslušan, umeo je da se naceri, da stekne simpatije svojih profesora, umeo je i sve da prevari, umeo je dobro da glumi, da se pretvara, da bude jako ponizan, odan, veran, da služi samo onima koji mogu da ga daleko bace, negde postave i bio je zato nešto nalik običnom robu ili rabu božjem. I tako je glupi ili pak genijalni Žika, ne znam, prosudite sami, u školi nagruvao sve same trojke, a da ništa nije znao. Ponašao se nalik glupom kljusetu, mnogo trpeo, podnosio, čak i kad ga vređaju, kinje, ismevaju.

Svi iz njegove škosle klase otišli su mahom na fakultete, u sudije, pravnike, advokate, a on jedini zatraži sebi najniži položaj, rešen da ode u policiju. Živko zvani Žika Genije živeo je u vreme kada se nije mnogo držalo do fakultetskih diploma, te je malo ko ceni školovani kadar. I kada je policijski načelni Žiki ponudio mesto praktikanta ovaj bez razmišljanja pristade, potajno uvek imajući neki svoj dalji skriveni plan, neku svoju ideju.

Ali, nisu ga ostavili negde u Beogradu, već ga baciše daleko u srez homoljski. Kada je tu stigao poslužio se već lažima rekavši svom kapetanu da je izabrao baš posao u policiji zato što mu je navodno i babo bio policijski činovnik, te se eto zakleo da će nastaviti očevim vrlim primerom. Odmah po zaposlenju Žika Genije primeti da mu neko svaki dan pretresa fioke, iako ih on 2 puta zaključa pre nego napusti kancelariju. I ponovo Žiki vrcnu u glavu nova ideja, te poče u tu fioku da odlaže ispisana pisma, koje je navodno slao svojoj zamišljenoj rodbini negde u Beograd, ali je u tim pismima itekako samo hvalio svog kapetana, iako bi ga verovatno najradije pljuvao i kudio.

Verovali ili ne Žikine fioke pretresao je lično kapetan, a kda je počeo da čita Žikine pohvale u svoje ime, onda je jako brzo napisao ukaz za Žiku. Od tada Žika se kreće u društvu samo neškolovanih činovnika. Izbegavao je školovane, dakle pravnike, ali se zato laskanjem dodvorava starijim policajcima, sa kojima obija kafanske prgaove, loče, pije, a tamo ogovara svoga šefa, jer potajno Žika pretenduje na njegovu poziciju.

I Žika Genije je već stekao u policiji 16 goidna radnog staža, a uz staž stiče i izvrsnu reputaciju veoma dobrog policajca, a onda je Žika dobio, verovali ili ne mesto pri ministarstvu policije.

Ali, sada ga to novo mesto nekako davi, a mesto načelnika ministarstva ostalo je prazno, a na vlast doalzi novi sastav vlade, te se očekivao i zbor novog načelnika policije. Bilo je to vreme kada se vodi u zemlji krštaški rat između školovanog i neškolovanog kadra, posebno između onih zaposlenih u državnoj službi. Tada svi su podeljni na dva tabora, posebno oko izbora novog načelnika. Dve vodeće stranke se svađaju. Jedna partija forsira čoveka bez obrazovanja, ili onoga koji ima samo završenu manastirsku školu, a drugi traže da se na mesto nečelnika postavi školavni Žika Genije.

Ali, Žika nema mnogo prijatelja u Beogradu, te da bi se domogao takve visoke pozicije on ide naokolo i moljaka čas ovoga, a čas uticajnog  onoga, a najviše moljaka reportere, novinare, pisare, sekretare, itd., jer smatrao je Žika da živi u demokratskoj zemlji i sredini, te sve ove društvene kategorije imaju silnog uticaja.

Veroval ili ne, Žika Genije bio je u pravu. Svi se oni pobuniše protiv neškolavanog kadra. Ministar olako donese odluku pritisnut javnim mišljenjem te posatvi Žiku Genija na mesto načelnika. Počeše ga držati sada za jako hrabrog čoveka. Na posao Žika stade stizati ranom zorom. Počeo je mnogo više da radi, da prijanja na sve silne predmete, jer nije podnosio nerad. Mada istina je da Žiku ti predmeti uopšte nisu ni zanimali, ni doticali, ali on je imao taktiku, strategiju, počeo je tako da se ponaša samo zato jer je znao da ministar voli samo one koji tako rano i mnogo, marljivo rade. I zato je Žika pobrao brzo sve ministrove simpatije. Žika Genije je zadobio čaki njegovo neograničeno poverenje.

Žika nije mnogo mislio na to da li je u zemlji mir, niti na bezbednost zemlje, ali je umesto toga više voleo da premešta ljude, te je neke penzionisao, neke je premestio, a obično je kažnjavao one koji su voleli da šuškaju i pričaju, ogovaraju iza nečijih leđa, ili i one koji su voleli da se pobune. No, Žika je imao i vlast, te je zabranio čak i rad nekih novina posebno onih koji nisu blagonaklono izveštavali o njegovom ministarstvu.

Žika Genije piše i sastavlja ukaze, piše koncepte, naređuje svojim prepisivačima, pravi premeštanja, zapošljava i namešta koga god poželi, čak neke i unapređuje, nekima daje otkaze. I sve je išlo Žiki jako dobro dok mu jednog dana u posetu ne dođe pop zvani pop Sokić.

Pop Sokić ima takve želje i aspiracije te traži od Žike da mu ovaj postavi za žandarme neka njegova dva zemljaka. Ovaj pop Sokić bio je na službi negde na istoku Srbije, a pričalo se da su desetak puta na njega pucali, ali su ga desetak puta izabirali u skupštinu za narodnog poslanika. Žika je nekad u njegovom selu radio kao seoski pisari, a sada mu kaza da do Nove godine nema novih primanja, jer još nije urađen novi nacrt budžeta.

Pop Sokić neće da čuje NE! kao odgovor, te raspomamljeno pomenu nove izbore, a Žika se pretvara te kaže da će učiniti sve kako mu naredi ministar, da on jedini nešto takvo može, i posla popa tamo.

Ali, pop Sokić nije imao uspeha kod ministra, te je navrnuo kod Žike Genija, posle nekoliko dana, te stade da mu podilazi, da ga hvali, da ga golica po ušima (da mu govori što ovaj obožava da čuje!). I pade Žika na ove hvalospeve, polakomi se brzo, jer bila mu je draža svaka pohvala na svoj račun nego čaša piva u kafani. I tade mu pop Sokić stade pričati dalje kako je baš šteta, velika šteta što jedan tako sposoban čovek truli u ministarstvu, i reče mu još da nije za policiju, jer je to varvarska služba. I reče pop Sokić Žiki da zaslužuje najmanje mesto konzula ili čak mesto ministra spoljašnjih dela.

Ali, Žika stade pak skromno govoriti kako ne zna ni jedan strani jezik, a pop Sokić ga ubedi da mu to tamo i ne treba, jer imaće, pobogu svoje tumače i prevodioce. I obeća mu pop Sokić da će ga posle izbora predložiti za diplomatiju, a da u policiji jedino mogu da rade barabe ili varvari.

I odmah Žika Genije kaza popu Sokiću kako eto ima na raspolaganju već nekoliko slobodnih mesta u žandarmeriji. Odmah je pop Sokić uspeo da zaposli još 20 svojih zemljaka, i to ih sve ovaj pop zaposli u jednom istom danu, a preko vrlo uticajnog Žike Genija. I skoro svaki dan je dolazio pop Sokić sa spiskom novih kandidata koji je krio ispod mantije, imena koje Žika treba da zaposli. Čak je povećan i  budžet samo da se zaposle toliki žandarmi.

Žika je već počeo sebe da zamišlja u nekoj od ministarskih ili diplomatskih fotelja. Ubrzo su održani novi izbori. Popa Sokića lista pobeđuje, te ga predlažu na mesto ministra policije. Brzo začepiše usta protivnika koji kažu šta će neki pop u policiji, te obrazlažu kako mora, jer je moral u zemlji Srbiji nisko opao, te narod eto mora da se malo više dovede u ono stanje, a stanje nešto blaže naravi i karaktera.

Kada Žika Genije dođe svom novom ministru, te zatraži da se ovaj eto seti i uzme u vid njega, pop Sokić ministar kaza da je ukaz njegov već završen.

Ali, sutradan u novinama Žika Genija čita taj ukaz, te iz jednog paragrafa saznaje šta u ukazu tačno piše, a piše da se radi o čoveku koji je sada telesno nesposoban, bolestan, nepodoban, itd. Žika je rešio da protestuje, te ode popu Sokiću ministru, da g ga lično upita zašto je odstranjen, tj. penzionisan. I pop Sokić ministar mu kaza da je to samo zato što ima tolike ideje.

Kada se vratio kao penzioner kući ženi je kazao Žika da je to zaslužio jer nisu bili više složni, a ni saglasni sa njegovim idejama. Ona je nastavila da mu čantra, jer je najbolje znala da će ga te ideje koštati samo karijere. Žika je dobio strašnu glavobolju, pao u bolesničku postelju, a onda se onesvestio na pod.

 

Izvor: Priča “Genije”, Milutin Uskoković