11 NOVEMBAR 2024…

Kao i juče koke su nam dale jedno jaje, a već u 11 prvih novembarskih divnih dana snele su njih dve naše stare ili dvogodišnje ukupno 11 jaja, dakle uhvatio nam se lep prosek od po jednog jajeta na dan u duhu stiha “zrno po zrno pogača”, ili jaje po jaje projara, pita, kolač. I mnogo bolji početak novembra 2024 nego čitavog oktobra, koji nam je doneo svega 4 jajeta...

Živim za veliki čas kada će se proneti naš kupjeni ovogodišnji podmladak od 10 kokica Tomindanki…

Za mesec dana probudio se i drugi đumbir ,tek jena površi kaomali izdanak, a onaj prvi brže probuđeni ima već dugačko stablo, uskoro će postati divno cveće, a već se grana u dve grane kao u pobedničko slovo V, a uskoro će da se razlista baš, baš prilično kao kakva palma...

Na današnji dan dakle ravno pre 2 godine te jeseni posađena je jabuka ajdared, kalem koji se dobro primio i dobro uznapredovao u ove protekle 2 godine, tako da su tu i slike, kada je posađena jabuka, ali i kako izgleda danas, kada se nešto više razrasla, te postaje lepo mlado drvo sve bliže prvim plodovima. I tada kao i ove jeseni kalemi su po 300 dinara, apsurdno malo ako pogledamo šta danas košta mnogo skuplje u Srbiji od jednog kalema…

Danas ponovo berba u “Hirošimi” u punom jutarnjem jeku, snazi, zanimljivostima, na oko 7 i malo preko toga stepeni u plusu, dok je napolju hladnije oko 3, a bere se sveža salata, rukola, rotkvice (ostalo je još jedno branje rotkvica, a sav list pojele su naše koke i petlovi), i naravno počela sam od danas da čupam svoj prvi već pristigli mladi luk, a ubrala sam najkrupniji za sada samo crni, dok srebrenjak raste nešto sitno za sada, ali polagano probudiće se on (mada sitan beše jako mnogo u semenu jošte, ko nam je kriv što nam stiže neka zadnja kategorija luka iz evropskog uvoza). Samo sam jednog crvića našla u jednom slabom luku crnom, te od danas neću da štedim luk, ješću ga svaki dan, trošiti po potrebama, da doskočim onoj propasti koja me snašla proletos sa lukom…

Kad se u činiji za ručak pomeša sveža salata, rukola, mladi luk i rotkvica onda je to savršenstvo boja, ukusa, mirisa, itd...

Naša malina je dakle u sred jeseni sazrela, jedna jedina, prkosna, predivna, jarka, zdrava, sočna, jedra, neprskana, vesnica, usred novembra meseca 2024 tako da sam je ubrala na licu mesta jutros i smazala neopranu i čistu sazrelu u sred novembra što je dakle presedan ove 2024…

Dok my mamy i ja beremo jutros povrće u “Hirošimu“ uleti u taj divotni prostor, kao u našu raspevanu dušu, jedna zalutala nebeska glasnica, vesnica, te predivnu pesmu mi ispevala, ali nije siroti dživdžan. I tek kad nabrah povrće i obratih veću pažnju šta jeste, vidim to je nešto mnogo lepše i umilnije šarenije malenije slađe - to je jedna divna mala hitronoga neuhvatljiva senica. I toliko se zbunila da je pokušavala kroz saće žicu da izađe napolje, a onda smo je lepo poterale ka vratima i ona je mudro sama pronašla svoj izlaz vani...

Berem i jedan struk luka praziluka...

Pripremam za ručak batat na nov način, zapečen u rerni sa dosta raznog povrća (cvekla,praziluk) i sa belim pilećim mesom…

Kada sam ove jeseni posadila 3 male saksije čuvarkuće sa namerom da mi uveseljavaju moju toplu košnicu, primetim da raste nekako bledunjavo, deformisano, ne ličeći na sebe, tanko, izduženo onako da ne liči na čuvarkuću, te gledam svaki dan napolju čuvarkuće sve dobro rastu i napreduju, i tako danas iz košnice iznesem napolje na terasu ove male saksije te ih stavim pod svoj prozorčić, da posmatram kada će doći do većeg preobražaja, a kada biljka dobije više nebeske svetlosti...

Dakle, džaba toplota, voda, sunce i svetlost, vedar dan nešto je najvažnije na svetu. Da nije mraka u kući imam toliko prostora i ideja gde da napravim topli kutak za uzgoj prvih biljaka, još u januaru, februaru, ali tu nema dovoljno jake svetlosti te moram da čekam veća otopljenja u martu i aprilu i početak radova u “Hirošimi”. Sunce je najvažnije, najvažinije, najvažnije. Ni voda ni toplota nisu najvažnije, jer su moje čuvarkuće u proteklih mesec dana toga imale u izobilju, ali falilo im je jače sunca, jače svetlosti. Moj eksperiment u ove 3 saksije čuvarkuće meni dovoljno pokazao…

Za manje od 2 meseca, a od puna 2 meseca kako je započela naša šesta jesenja setva fali nam još 5 dana, a mi već sada postižemo sve ovo, čini mi se nikad bolje…

Itd…