Kao i juče koke su nam dale jedno jaje, a već u 11
prvih novembarskih divnih dana snele su njih dve naše stare ili dvogodišnje
ukupno 11 jaja, dakle uhvatio nam se lep prosek od po jednog jajeta na dan u
duhu stiha “zrno po zrno pogača”, ili jaje po jaje projara, pita, kolač. I mnogo
bolji početak novembra 2024 nego čitavog oktobra, koji nam je doneo svega 4
jajeta...
Živim za veliki čas kada će se proneti naš kupjeni ovogodišnji podmladak od 10 kokica Tomindanki…
Za mesec dana probudio se i drugi đumbir ,tek jena
površi kaomali izdanak, a onaj prvi brže probuđeni ima već dugačko stablo, uskoro
će postati divno cveće, a već se grana u dve grane kao u pobedničko slovo V, a
uskoro će da se razlista baš, baš prilično kao kakva palma...
Na današnji dan dakle ravno pre 2 godine te jeseni posađena
je jabuka ajdared, kalem koji se dobro primio i dobro uznapredovao u ove protekle
2 godine, tako da su tu i slike, kada je posađena jabuka, ali i kako izgleda danas,
kada se nešto više razrasla, te postaje lepo mlado drvo sve bliže prvim plodovima.
I tada kao i ove jeseni kalemi su po 300 dinara, apsurdno malo ako pogledamo
šta danas košta mnogo skuplje u Srbiji od jednog kalema…
Danas ponovo berba u “Hirošimi” u punom jutarnjem jeku,
snazi, zanimljivostima, na oko 7 i malo preko toga stepeni u plusu, dok je
napolju hladnije oko 3, a bere se sveža salata, rukola, rotkvice (ostalo je još
jedno branje rotkvica, a sav list pojele su naše koke i petlovi), i naravno počela
sam od danas da čupam svoj prvi već pristigli mladi luk, a ubrala sam najkrupniji
za sada samo crni, dok srebrenjak raste nešto sitno za sada, ali polagano probudiće
se on (mada sitan beše jako mnogo u semenu jošte, ko nam je kriv što nam stiže
neka zadnja kategorija luka iz evropskog uvoza). Samo sam jednog crvića našla u
jednom slabom luku crnom, te od danas neću da štedim luk, ješću ga svaki dan, trošiti
po potrebama, da doskočim onoj propasti koja me snašla proletos sa lukom…
Kad se u činiji za ručak pomeša sveža salata, rukola,
mladi luk i rotkvica onda je to savršenstvo boja, ukusa, mirisa, itd...
Naša malina je dakle u sred jeseni sazrela, jedna jedina,
prkosna, predivna, jarka, zdrava, sočna, jedra, neprskana, vesnica, usred novembra
meseca 2024 tako da sam je ubrala na licu mesta jutros i smazala neopranu i čistu
sazrelu u sred novembra što je dakle presedan ove 2024…
.jpg)
Dok my mamy i ja beremo jutros povrće u “Hirošimu“ uleti
u taj divotni prostor, kao u našu raspevanu dušu, jedna zalutala nebeska glasnica,
vesnica, te predivnu pesmu mi ispevala, ali nije siroti dživdžan. I tek kad
nabrah povrće i obratih veću pažnju šta jeste, vidim to je nešto mnogo lepše i umilnije
šarenije malenije slađe - to je jedna divna mala hitronoga neuhvatljiva senica.
I toliko se zbunila da je pokušavala kroz saće žicu da izađe napolje, a onda smo
je lepo poterale ka vratima i ona je mudro sama pronašla svoj izlaz vani...
Berem i jedan struk luka praziluka...
Pripremam za ručak batat na nov način, zapečen u
rerni sa dosta raznog povrća (cvekla,praziluk) i sa belim pilećim mesom…
Kada sam ove jeseni posadila 3 male saksije čuvarkuće
sa namerom da mi uveseljavaju moju toplu košnicu, primetim da raste nekako bledunjavo,
deformisano, ne ličeći na sebe, tanko, izduženo onako da ne liči na čuvarkuću,
te gledam svaki dan napolju čuvarkuće sve dobro rastu i napreduju, i tako danas
iz košnice iznesem napolje na terasu ove male saksije te ih stavim pod svoj
prozorčić, da posmatram kada će doći do većeg preobražaja, a kada biljka dobije
više nebeske svetlosti...
Dakle, džaba toplota, voda, sunce i svetlost, vedar
dan nešto je najvažnije na svetu. Da nije mraka u kući imam toliko prostora i ideja
gde da napravim topli kutak za uzgoj prvih biljaka, još u januaru, februaru, ali
tu nema dovoljno jake svetlosti te moram da čekam veća otopljenja u martu i aprilu
i početak radova u “Hirošimi”. Sunce je najvažnije, najvažinije, najvažnije. Ni
voda ni toplota nisu najvažnije, jer su moje čuvarkuće u proteklih mesec dana
toga imale u izobilju, ali falilo im je jače sunca, jače svetlosti. Moj eksperiment
u ove 3 saksije čuvarkuće meni dovoljno pokazao…
Za manje od 2 meseca, a od puna 2 meseca kako je
započela naša šesta jesenja setva fali nam još 5 dana, a mi već sada postižemo
sve ovo, čini mi se nikad bolje…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар