TREĆEG NOVEMBRA 2024 U “HIROŠIMI”…

 

 

Juče smo mama i ja takođe obrisale jednu količinu svelog opalog lišća te njime napunile naše setvene krevete ili veliko i malo tikvište, bundevište do vrha...

A danas je oblačno, hladnije, aplikacija govori o lošem kvalitetu vazduha, te odustajem po ovoj sumornosti da šetam planinama, kad nema sunca, i više svetla, jer ja sam ipak dete leta i sunca, te živim da preživim sve zimoće, skupoće, za proleće 2025…

I zato se povlačim u svoju košnicu, grejem svoje kosti, odmaram se zasluženo, spremam neke nove strategije, a doduše jutarnji mraz kao što vidim po avliji, jutros nije bio ni jak, ni ljutit, te i danas još ima cvetne lepote...

U “Hirošimi” se jutros bere salata, rukola, rotkvice…

Deli nas još samo 13 dana do puna 2 meseca, od početka našeg jesenjeg truda, rada i ulaganja, po šesti put zaredom, a sve do danas postignuto je za samo mesec i po divnih predivnih dana bez okopavanja…

Danas nam je i taj svetski praznik – Happy, NO DIG gardening!…

Od danas vieš vremena odlazi na odmaranje, na pisanje, na prevođenje, na čitanje (počela sam Ibzenove “Aveti”), na izležavanje, na muziku, na trice, na kučine, na sabiranje svih svojih prethodnih iskustava i gomile, tone utisaka šta se sve postiglo ove 2024, ali i novih potajnih planiranja dokle još možemo napredovati kao ljudi i iduće naše sedme setvene sezone...

Letnjoj kuhinjici kažemo zbogom, sve do početka proleća 2025, a sada treba obitavati i ponovo nešto drugo stvarati, prilagoditi se novom godišnejm dobu, jeseni, zimi, kalendaru, praznicima, te u toplini svoje unutrašnjosti živeti od svih doživljenih i proživljenih, a rukama našim stvorenih svelepota samo ove naše 2024 jako, jako radne i trudne, dakle jako teške...

Pa, ipak i dalje se siđe, u avliju izađe,  te navrati do letnje kuhinjice pune uspomena na minule dane, gde smo recimo jutros pojeli svoju prvu užinu, onaj predivan kuglof od bundeve u letnjoj kuhinjici... 

I obiđu se koke, nahrane, pokupe jaja, uzmu zalihe hrane iz zamrzivača, itd...

Dana su nele koke čak dva jajeta, a samo za 2 dana dobili smo već 4 jaja. I ponovo obe koke nose po jaja u istom gnezdu...

Dakle svi naši lepi i veliki, kao i mali, teški i laki radovi su okončani, ali ostaje samo još malo pograbiti preostalo lišće, ali kad sve više opadne te dodati ga na vrh kompostne kamare ili na našu biogransku gomilu... 

I čekati mart 2025 da se sve počne načinjati i raznositi...

Iz te gomile komposta dobićemo i dogodine sve naše jestive bioogranske i biodinamičke plodove…

Itd…