IBZENOV “NARODNI NEPRIJATELJ” - treći čin…

 

 

Uredniku “Nardonog glasnika” u redakciju saradnik Biling donosi najnoviji članak doktora Tomasa Stokmana, te počinju njih dvojica da komentarišu, nalazeći da je napisano štivo baš oštro, preoštro, jetko, britko, žestoko, takvo da udara pravo u centar, ali obojcia još znaju da vlast nije lako oboriti, jer nema te vlasti koja će pasti tek od prvog udarca, a da bi se vlast jednom oborila počesto se mora baš mnogo pomučiti onaj ko vlast ruši, a onima koji poput doktora Tomasa Stokmana udaraju po vlasti ostaje da udaraju i udaraju žestoko dok je ne sruše, te se najčešće vlast ruši samo revolucijom.

Ova dvojica pričaju potajno, šapatom, kako ih ne bi čuo štampar Aslaksen kome očito ne veruju baš mnogo, i od koga prilično zaziru nema šta drugo, jer dobro znaju da je ovaj štampar kukavica, plašljiv kao zec, bez hrabrosti muške. I nastavljaju da većaju - da ći će Tomasov članak ipak objaviti, ali pokazuju da i oni cvikaju posebno ako načelnik opštine ne pristane dragovoljno na Tomasov predlog.

I sve se samo čini da je urednik rad da predoči javnosti kako je načelnik opštinski čovek bez mnogo znanja,  ali neće biti baš tako, jer i ovaj će pokleknuti te zakazati u svojoj hrabrosti muškoj.

Utom u redakciju “Narodnog glasnika“ dolazi Tomas i traži od urednika da se njegov članak odštampa, rešen da protiv vlasti u varoši povede svoj rat, u kome će ići sve do svoje smrti ako zatreba, te neće ustuknuti ni pred kim, ni pred čim. Takođe, literrano nadareni Tomas ima nove nacrte za još svoja 4 prejaka članka, jer mnogo je truleži u varoši o kojoj treba javno govoriti.

I urednik Hovstad se tobož obećava i malte ne zaklinje Tomasu da će u ovom ratu stati na njegovu stranu. Čak i štampar obećava da će štampati Tomasov rukopis. I onda se svoj trojici Tomas požali kako su već danas pokušali da mu oduzmu sva građanska prava, ona najelementarnija, preteći mu otkazom. Pokušali su da ga ponize kao gnjidu, hteli su da ga nateraju da pljune na svoja najsvetija ubeđenja. I zato je Tomas rešen da svaki dan putem “Narodnog glasnika” pušta svoje članke protiv ovih na vlasti.

Dakle, sve će ih kako sam dalje kaže poravnjati sa zemljom, sve će ih pregaziti i srušiće zidine laži iza kojih su se dobro ušančili, i biće u ovom svom ratu nepokolebljiv, istrajan, uporan, odlučan, hrabar, jer Tomas Stokman jeste čovek koji ovo društvo treba da fino očisti i dezinfikuje, a boreći se protiv mnogih i mnogih vlastodržačkih zaraza, klica i epidemja. Mora očistiti varoš od dripaca na vlasti. Tomas je pošten čovek koji će sve to da sredi. Ali, potrebni su mu mladi saradnici sa kojima će uspeti u čišćenju zatrovanog i zaraženog društva. Tomas je borac istine i ratnika čiste savesti. Od štampara na odlasku traži da mu ovaj verodostojno prenese svako slovo i da dobro sačuva taj rukopis.

Kad su ostali sami u uredništvu “Narodnog glasnika” rešeni su da mu budu tobož saveznici, pomagači ali samo ukoliko će imati od svega toga svoju ličnu korist, svoj ćar, i samo utoliko ukoliko Tomas recimo ne izađe preko nekih umerenih granica, jer štampar neće više skrivati koliko se plaši najviše lokalnih vlastodržaca. Isto tako štampar smatra da vladu mogu slobodno napasti, ali lokalnu vlast baš i ne, jer lokalci oni su osvetoljubiviji te od njih treba najviše zazirati. Lokalna vlast nekako uvek opstane na kraju, dok vlade padaju i padnu. I obično nesposobni ljudi sede u lokalnoj vlasti svakoj, itd. Štampar onda saradniku Bilingu predlaže da potraži novo zaposlenje te da se sam preporuči na mesto sekretara gradske vlade, itd.

Onda je u redakciju došla Petra Tomasova ćerka da bi uredniku kazala kako ipak neće prevesti onaj roman koji joj je on dao i o kome on navodno nikad nema pojma, ni šta je, ni o čemu je reč, itd. Petra je pročitala roman i videla u čemu je zamka, o čemu je reč, u čemu kvaka, te kazala da to nije štivo koje bi recimo trebalo da objavi jedan “Narodni glasnik”, jer je suprotan je od njihovih pogleda. U romanu je priča takva da govori o tome kako u svetu postoji neka natprirodna sila koja štiti dobre ljude, a zle kažnjava, itd.

No, urednik dalje govori kako često mora da postupi i onako kako recimo ne želi, mora da bude prilagodljiv mišljenju mase i gomile, politike, čineći sve da sebi privlači ljude. I sam sebe vidi kao novinarsko piskaralo, te govori da sam ništa ne vredi, dok je za Petru nešto takvo uzvišen poziv, posebno ako se neustrašivo zalaže za istinu i ako se podrži oklevetan čovek poput njenog oca Tomasa. Brzo je Petra shvatila da ni ovom piskaralu ne može i ne treba više verovati. I shvatila je da urednik ismejava i nju i njenog oca Tomasa, te neće da mu ovo oprosti. Petra je na oca prilično sada oštra. I Petra misli svojom glavom, te odlazi, vrativši dobijenu knjigu nazad.

Onda u štampariju već stigao opštinski načelnik Peter, da im svima ispriča o svojoj današnoj velikoj neprijatnosti, a zapravo reč je o tekstu koji je napisao smeli Tomas, gde govori o manama banje. Urednik će ovlaš pomenuti taj članak tvrdeći da ga je pročitao pak nezainteresovano i površno, ali da ga je primio u redakciju, jer ne može da odbije jednog Tomasa jednog od najuglednijih ljudi varoši. Štampar se kune da je dužan da štampa samo ono što mu donesu. Onda načelnik menja svoju politiku, svoje teze, svoje postavke, te vešto ubeđuje špampara da ovaj uvek može da promeni takvo stanje stvari. I onda priča načelnik kako će banja biti zatvorena na 2 godine, a kad su to čuli posebno štampar poče tvrditi da je onda sve ono o čemu govori Tomas ipak jako nedopustivo stanje stvari, neoprostivo, netrezveno, neumereno, i nazvaće to prekoračenjem.

Ali, iznenada u štampariju ponvo dolazi Tomas, a načelnika kriju da se ne bi tu susreli. Tomas je navratio da proveri zašto korektura njegovog članak još nije urađena. On nema vremena da bi oklevao. U redakciju navraća i njegova supruga Katrin kriveći ga za svu nesreću u koju želi sadada gurne i nju i decu. Za nju je čitava ova stvar oko iznošenja istine ogavna. On je šalje lepo nazad kući i traži da njemu prepusti dalju brigu oko toga kako se vodi jedno društvo. Tomas ima sigurnosti i oseća se presrećno. Ubeđen je da istina dobija ovaj rat. On je slobodouman građanin, a onda opazi načelnikov šešir te prozre da ga ovi negde tu kriju od njega.

Načelnik se pojavljuje sav besan i izrevoltiran. Tomas počinje sa njim da se sprda, te da izvodi svoju malu komičnu tačku. Tomas je sada kao ljuti probuđeni lav koji ničim niko živ ne može da zaustavi. I govori načelniku svom starijem bratu da će sutra sa slobodoumnim građanima da podigne revoluciju. A kad pobedi rado će ga razrešiti svih dužnosti na vlasti.

Kada Tomas pomenu urednika, saradnika i štampara kao svoje velike saučesnike onda prvi poče da se Tomasa odriče štampar pred načelnikom, govoreći kako neće ništa učiniti protiv vlasti. I onda govori štampar u ime druge dvojice, urednika i saradnika. No, sada i urednik govori Tomasu kako je sve predstavio u lažnom svetlu, te da nema više njegovu podršku. Govori mu da njegov rad neće uopšte štampati. Neće se urednik zameriti nikad narodu, posebno ne svojim pretplatnicma koji ustvari i vode glavnu reč u jednom listu te o svemu odlučuju.

Tomas uviđa da je sada sam u ovom ratu. Onda načelnik maše svojim člankom koji će izaći u novinam, a iz koga će svi saznati da je Tamas lažov. Ali, uporni Tomas želi da štampa svoj članak kao brošuru te da sam plati sve troškove štampe. No, oni to neće da prihvate, a štampar mu govori da u čitavom gradu niko mu neće dati ni pažnju, ni podršku, ni prostorije, niti će mu štampati tu brošuru. Tomas uzima nazad svoj rukopis i odlazi.

Ali, im još saopštava na odlasku da će javnost ipak saznati istinu, da će je pročitati na nekom narodnom skupu, jer njegov glas savesti i istine niko živ neće ugušiti. Svi su protiv Tomasa, svi su mu okrenuli leđa. Sam je. On zna zašto je to tako, a tako je, jer su svi muškarc i u varoši žene, jer samo misle na svoju kuću, na svoju porodicu, dok na društvo kao celinu uopšte ne misle.

I kad je to čula Katri nrešila je da muški stane uz svog Tomasa supruga te da zajedno iznesu  ovaj početi rat do kraja. I rešena je da pokaže društvu kako je to kad žena postane muškarac posebno da pokaže ženskastim muškarcima kako je to. Tomas će izneti istinu na svetlost dana. Uz Tomasa će pristati i krenuti i sva njegova deca, svo troje. Tomas je patriota kome vlastodržačke gadosti neće zapušiti usta nikad da slobodno govori istinu i samo istinu. Tomas je čistač društva.

 

(kraj trećeg čina)