IBZENOV “NARODNI NEPRIJATELJ” - peti čin…

 

 

Polupali su huligani iz razjarene mase i one gomile sinoć prozore doktora Tomasa Stokmana. I kuća mu je puna kamenica ili trofeja nakon nastalog nereda i haosa uličnog. To kamenje rešio je da sačuva kao najveću svetinju. To će Tomas svojim sinovima, tek kad odrastu dati u nasleđe.

Onda je Tomas dobio pismo iz koga brzo saznaje da im je gazda kuće u kojoj žive dao otkaz. Svi su im okrenuli leđa, više im niko ne dolazi, jer Tomas i njegova porodica su prokaženi. Ali, Tomas neće odustati čak i sam i prokažen ostaje neustrašiv borac istine i slobode do samog konca. I nema mu druge nego da napusti zemlju.

Ali, Tomas zna da su plebejci u svim gradovima sveta istog mentaliteta tako da neće nigde biti bolje ako ode, čak ni tamo gde tobož ima više liberalizma, demokratije i slobode. Rulja je puna džukaca svuda po svetu, i to džukaca koji jedino što znaju to jeste da laju. A ljudi su zarobljenici svojih partija, njihovi zatočenici, njihovo roblje. Najbolje bi bilo pobeći u neku prašumu ili na neko svoje ostrvo ukoliko ga možeš sebi priuštiti za jako male pare.

Tomas ne želi da u tako iskvarenom društvu rastu njegovi snovi. Narod u njegovoj varoši je lud narod. Zemlju vode praznoglavi ljudi.

Sa posla se vraća Petra t govori ocu i majci da su joj u školi dali otkaz, a protiv Petre su neki anonimci poslali školi čak 3 anonimna pisma, te teško nome ko Petri ikad ukaže milost, tj. poslovnu šansu. Tomas ne želi da u ovakvoj prljavoj zemlji podiže svoju porodicu i decu. I govori im svima da brzo popakuju svoje stvari, jer želi da što pre odu iz jedne takve usrane zemlje.

U kuću im dolazi jedini čovek, prijatelj u nevoljama koji im jedini nije nikad okrenuo leđa i jedini čovek koji se ne plaši da bude u njihovoj blizini, a to je brodski kapetan Horster. Tomas želi da im pokaže šta znači biti narodni neprijatelj. Želi da svinjarima u gradu kaže zbogom, te neka ostanu u svom svinjcu od države. A on kao veliki patirota odlazi iz ugovnane zemlje. I biće izgnanik. I želi da se ukrca na kapetanov brod.

Ali, gle novog čuda – i kapetan mu saopštava da je takođe dobio otkaz kao i Petra. Tomas će mu kazati da svaka partija liči samo na mašinu za meso, a zna se dobro da partija, tj. mašina za meso voli da melje sve đuture, a samo tuđe meso. I na kraju sve to meso završi u jednoj te istoj dobro samlevenoj masi, koju čine tupi i prazni ljudi.

Pa iako je dobio otkaz kapetan broda ima drugo rešenje za Tomasa i njegovu poroidcu. Ali, utom dolazi bestidni načelnik opštine i traži da razgovara as Tomasom u 4 oka. Tobož on mu se mnogo izvinjava za nerede od sinoć, za sve izgrede koje kobajagi nije bio kadar da spreči. Onda mu uručuje akt o otkazu. Navodno i tu mu je mnogo žao što nije mogao eto da mu kao stariji brat više pomogne. I još će mu kazati da više ni u jednom mestu u zemlji neće moći da bude lekar.Više niko neće hteti da ga angažuje. I onda mu licemerni brat moćni načelnik opštine udeljuje savet i kaže mu da eto otputuje na neko vreme iz grada, da negde dobro o svemu razmisli, a onda da se vrati nazad kao bludni pokajani sin, koji će revidirati svoje stavove i priznati koliko je sve zgrešio. I ako samo tako učini onda bi modža još i mogao negde da se zaposli kao lekar. Ono što vlast još želi od Tomasa jeste da iznudi njegovo priznanje o pogreškama i zabludama, jeresima, itd.

Ali, Tomas to neće uraditi ni za živu glavu, nikad. Nikad! Tomas je dakle slobodan čovek, slobodouman pojedinac, a kako sam još reče svaki slobodan i slobodouman čovek neće uraditi samo jednu stvar na svetu, a to je da neće i ne sme nikad postati nitkov, hulja, džukac, ne sme sam sebi pljunuti nikad u lice, nikad. Onda je načelnik pomenuo testament štavioničara kože Mortena Kila, Katrininog poočima, koji dobar deo svoga bogatstva ostavlja Tomasovoj deci. Tomas je presrećan, jer je budućnsot njegove dece ipak osigurana. Ali, onda ga načelnik ucenjuje, pokušava da zastraši, te upozorava da se ne raduje baš toliko, jer Morten Kil može poništiti svoj testament.

Utom u kuću dolazi lično Morten Kil, koga su prozvali prljavi jazavac, koji govori da je kupio akcije u banji, i još saopštava Tomasu da ponovo može da oživi banju ako samo poželi, jer je saznao Kil da eto njegova štavionica najviše zagađuje vodu, što doživljava kao svoju ličnu stramotu, a pošto ipak želi da sačuva svoju reputaciju, ugled i dobar glas o sebi, poželi da se opere i bude čist čovek pred svetom, te traži Tomasovu pomoć da mu u tome pomogne.

Utom dolazi urednik Hovstad i štampar Aslaksen, koji su takođe čuli za kupovinu banjskih akcija te dođoše čisto da provere koliko u tome ima istine. I odjedonm mu nude savezništvo i pomoć “Narodnog glasnik”, kao oruđe uticaja, moći ili društvene pomoći oko svih daljih težnji, itd.

Tomas ih naravno sve prozire, ali ih onda upita u čemu je njihova kvaka, ili kakvu vrstu pogodbu traže. Priznaše mu da novinama njihovim ide baš loše, ali da eto ne traže baš nikakvu nadoknadu. Tomas se pak čudi kako odjednom može da valja ovim društvenim pacovčinama, a do malo pre su ga etiketirali kao narodnog neprijatelja. I onda im reče da im ne može dati ništa od dobijenih akcija, jer sada kao bogat čovek nije više onako široke ruke. I pita ih ako im ne da podršku, hoće li ga iz osvete ponovo putem novina linčovati, razapinjati, prozivati. I onda ih obojicu džukaca isteruje iz svoje kuće, ali im naredi da jedino mogu da izađu kroz prozor, dakle da skoče samo dole.

Rešio je Tomas da ponovo uzme pero u svoje ruke, te da ponovo piše oštro protiv svih njih društvenih džukaca. I reče ženi Katrin i deci da ipak nigde neć bežati i ići, već da ostaju tu gde i jesu, u varoši, jer tu je vojno i bojno i ratničko njihovo svo poprište  -njihova neumorna borba. A ovu bitku, ovaj rat Tomas vodi do samog kraja. I naravno pobediće. A kad pobedi svojoj porodici prvo će naći novu kuću ili pristojno mesto za stanovanje. I kapetan mu odmah ustupa svoju kuću. Zahvaljuju mu svi.

Ostaće Tomas da leči sve one siromašne koji njegovu lekarsku praksu ipak trebaju. Siromašne će poput Hrista učiti da razlikuju dobro od zla. A varoške džukce će nuačiti lekciju. I neće dopustiti stranačkim programima da uguše slobodu slobodoumnog čoveka, niti da uguše istinu, niti da iskrive moral i pravdu. Istrebiće Tomas sve partijske glavešine kao vaške, koje vidi još i kao krvoločne vukove. A urednik i njegov štampar dva su najkrvoločnija društvena vuka.

Ulaze i dečaci u kuću i govore da su se danas u školi potukli, a Tomas dalje govori da će od danas sam da vaspitava i obrazuje svoju decu, više ih neće slati u takvu lošu državnu školu u kojoj su vređani, tučeni i ponižavani. A svoje dečake će naučiti da budu slobodoljupci, da imaju mnogo razboritosti. I traži od učiteljice Petre da mu u svemu tome pomogne. I otvoriće zajedno privatnu školu u onoj istoj dvorani gde su ga nazvali  državnim neprijateljem. Ovi dečaci će imati za zadatak da razjure sve krvoločne vukove društva kad stasaju. Doktora Tomasa Stokmana ne može niko da najuri iz njegove rodne varoši, jer Tomas jeste najjači čovek u varoši. Ponovo ima u rukama svoje najnovije, a veliko otkriće – koje keže da je najjači čovek na svetu samo čovek koji jeste sam, kako će u poverenju tačno Tomas Stokman kazati samo svojoj porodici.

 

The end