IBZENOV "NARODNI NEPRIJATELJ" - četvrti čin…

 

 

Brodski kapetan ustupio je svoju imovinu, svoju veliku starinsku dvoranu da se tu okupe građani kako bi im se u svom predavanju obratio doktor Tomas Stokman. I dok čekaju da skup počne građani između sebe vode neke razgovore. Opremljeni su neki i pištaljkama. Jedan je čovek doneo i rog da u njega zasvira kad bude trebalo da razori jerihonske Tomasove tvrđave istine. Masa se skupila na narodni skup, a veći broj njih nema pojma o čemu će se tu zapravo sve voditi gruba bitka.

Na skupu treba da govori Tomas, a protiv svog korumpiranog brata načelinka opštine Petera. Neki građani već su saznali iz novina da Tomas dakle nimalo nije u pravu. I masa mora da izabere koga će onda podržati u ovom vaganju. Masa zaključuje da Tomas dakle nije u pravu, jer su mu svi odbili da ustupe prostorije za ovaj skup, predavanje. I građani su rešili da se ugledaju na svog štampara, te kako on bude opredeljen tako će i svi oni samo da preslikaju svoju opredeljenost, jer masa nema potrebu za svojim ličnim mišljenjem – masa mora biti unisona, jednoglasna.

Tu je i saradnik novina Biling koji će sa skupa napisati i jedan izveštaj. Na skup potom dolazi Tomas i čitava njegova podrška, porodica Katrin i troje dece. Zahvalni su brodskom kapetanu što im je uručio dvoranu, svoju kuću. Na skupu je i urednik Hovstad utopljen u okupljenu gomilu. Dolazi i načelnik opštine.

Tomas izlazi na binu jer treba da počne svoj govor. Katrin ga brižno opominje da ne bude odviše žestok u svom nastupu. Ali, štampar mu još nedozvoljava da počne, jer kaže kako treba da se najpre izabere predsedavajući ovog skupa. Isto je čak zahtevao i sam načelik. I svi su jednoglasno rešeni da onemoguće ovo predavanje Tomasovo. Uspeli su da zatalasaju masu te svi traže isto. Štampar je za predsedavajućeg predložio načelnika opštine. Ali, načelnik  je lukaviji te skupu predlaže za tu funkciju štampara. Tomas nema kuda nego da pokupi svoje papire i napusti pozornicu, na koju stupa štampar.

I poče štampar da besedi gomili predstavljajući sebe kao umerenog i pomirljivog čoveka, trezvenog, vrlinskog, a gomila mu kliče i podržava ga ma šta da im dalje kaže. Onda je reč dobio načelnik opštine tvrdeći da su o banji pokušane da se proture samo lažne glasine. I gomila je uzbunjena, razjarena, i to neće dopustiti. Načelnik uspeva da uzbuni gomilu još više, te predlaže da Tomasu spreče svaki dalji govor na ovom skupu, tačnije predavanje.

Štampar podržava ovaj predlog i Tomasa predstavlja kao nepoštenog čoveka, kao uzbunjivača, kao sumnjivca. Isto će za Tomas dalje tvrditi i urednik Hovstad, koji sada poziva masu da budu obazrivi, da ne nasedaju na Tomasove provokacije, itd. Javno se na skupu odriče urednik svog pređašnjeg druženja sa Tomasom, kaje se zbog svih onih bivših poseta nekad u njegovom domu, nazivajući ga sada čovekom grešaka i mana. I zato gomila kliče UA! za Tomasa. Urednik pak poziva masu da se bore zdušno svi protiv Tomasa.

Štampar stavlja načenikov predlog na izglasavanje, a Tomas pokušava da nešto više učini, te obećava da neće govoriti dakle ništa prljavo i protiv banje, već želi nešto posve drugo, nešto drugačije d aim saopšti, predoči. Tomas traži reč. I dadoše mu,  a u toj reči on im reče kako su mu pokušali zapušiti usta, kako su mu pokušali oduzeti najelementarnije ljudsko pravo da progovori o tako važnim stvarima, pravo na slobodu mišljenja i govora, izražavanja. I reče im onda obespravljeni Tomas da je sve dakle jako zagađeno, jako zatrovano, a čitavo društvo stasava i počiva na jako zatrovanom tlu i terenu, močvarnom poroznom. Jedino što je hteo sve vreme jeste da bude od opšte koristi svom društvu, da doprinese njegovom opštem dobru i dobrobiti, ali bez svog ličnog interesa, a onda je otkrio da iza svih prljavština i manipulacija gradskih stoji vlast, a za čelnike vlasti reći će da su koze, a ne stubovi društva za primer i ugled,  a koze kao što je dobro poznato svakog društvu prave samo ogromnu štetu, jer mnogo brste. Tomas priča svojim izoštrenim pogledima dalje, te kaže da su gradski čelnici najveći trovači i najopasniji elementi društva, jer oni su najveći neprijatelji istine  i slobode, neprijatelji prava.

Nastala je potom jako velika galama, te štampar traži od Tomasa da povuče sve svoje izgovorene reči, ali naravno Tomas to neće učiniti nikad. Urednik će se zatim narugati Tomasu tvrdeći da je pravda uvek na strani većine, a Tomas je dakle sam, manjina. Tomas je borac protiv ovakvih društvenih laži, jer laže svako ko kaže da je istina i pravda i pravo na strani većine. Nažalost većinu čine samo glupi ljudi, a najstrašnije jeste kad glupi ljudi zavladaju i zagospodare manjinom ili svim tim pametnim ljudima. Jedino većina ima moć, ali nema pravo. Pravo pripada pojedincu, manjini. I najlepše od svega što im Tomas reče jeste da je manjina uvek u pravu.

Tomasa ubrzo optužuju i javno prozivaju za aristokratizam, a onda za revolucionizam i na kraju za anarhizam.Tomas zna da ispred njega stoje ipak samo uskogrudi ljudi na koje nije vredno trošiti svoje reči. A gomila pred kojom Tomas stoji nema dušu, mase su dakle bezdušne. U pojedincima se kriju iskre života i klice budućnosti. I te iskre, klice samo treba da izniknu. A ti pojedinci biće svetionici i putokazi svakog zdravog društva.

Tomas je rešen da povede revoluciju protiv svih lažova i njihovih laži, govoreći da svaka istina koja bude ostarila postaje laž. Društvo treba novu zdraviju duhovnu hranu, nova zdravija uverenja, nove hranljivije, zdravije sastojke. Svoga brata Petera nazvaće ludakom. Uredniku će pak kazati da svo vreme svoje novine hrani samo lažima, od toga dobro živeći. I kazaće da masa, gomila, puk nikad nije bio srž jednog naroda, jer srž naroda čini njegov pojedinac, posve običan čovek.

Puku se ne sviđa kako Tomas govori i hoće da ga izbace napolje, da ga linčuju, ubiju, razapnu kao Hrista, satru, unište. Protiv njega su i radnici i građani. Ako ga neko i pordrži takav je samo pijandura, pijanac i ništa drugo. Puk ne može da podnese glas istine. Puk nije slobodumnih stavova, ni pogleda na svet, niti razmišljanja. Puk je samo sirovina od koje se stvara narod, puk još nije narod u pravom, zdravom smislu te reči. I puk je kiselo testo koje tek treba oblikovati u narod. Takav puk je sličan još i životinjama. U tom životinjskom carstvu puka bitno je napraviti jasnu razliku između čoveka pudlice i čoveka džukca. U društvu je samo korupcija i prljavština, sve same gadosti društva. U društvu caruje zaglupljivanje, siromaštvo i bedni uslovi života koji su nepodnošljivi. I sve tu počiva na lažima i prevarama.

I pošto hoće Tomasu da oduzmu pravo na reč, on im govori da će istinu ipak raširiti po ulici, od trga do trga, puštaće članke iz nekih drugih listova, ali neće stati dok celoj zemlji ne ispirča šta se sve u jednom gradu prljavo radi. Svi duvaju u pištaljke protiv Tomasa. Urednik ga naziva neprijateljem društva i naroda.

Tomas neće stati dok sve ne očisti od laži, makar to značilo uništiti i zemlju i njen lažljivi narod. Dovoljno da ga svi optuže za govor neprijateljskog stremljenja. Masa je protiv Tomasa. Nazivaju ga mrziteljem svega, i proglašavaju ga narodnim neprijateljem prvog reda. Štampar mu oduzima reč. Čuje su u gomili URA! Šptampar predlaže anonimno glasanje, izjašnjavanje. Tomasa proglašavaju ludakom. Osetvnikom. Pijanicom. Onda je neko iz gomile optužio brodskog kapetana za saradnju sa neprijateljem naroda i društva, te mu zameraju kako je mogao da mu ustupi dvoranu za ovakav skup. I gle, tako samo žele da kapetanu oduzmu pravo da raspolaže svojom ličnom imovinom, kućom, kako on sam želi. I svi su, osim jednog glasali protiv Tomasa, osim jednog glasa koji beše za njega. Glasanjem su Tomasa proglasili za narodnog neprijatelja. I stadoše veličati svog načelnika kujući ga u nebesa kao zvezdu.

Skup je raspušten. Tomas sa porodicom želi da ode u Novi svet, nedge daleko. Masa je razjarena na Tomasa te bi neki da mu polupaju prozore, a drugi bi hteli da ga utope. I dok je odlazio za njim su klicali da je narodni neprijatelj, vrag zemlje i naroda.

 

(kraj IV čina)