ILUZIJA KONTROLE…

 

 

Neki učenik jednom upita svoga zen učitelja:

“Učitelju, želim da zadržim u svom životu sve pod kontrolom”.

“Da li je to moguće? – učitelj se nasmeja, te odgovori: ”Možeš li da zadržiš vazduh naokolo tebe?”.

Učenik porazmisli dublje, a učitelj nastavi:

“Život je kao vazduh, nemoguće ga je zadržati. Kada pokušavamo da ga kontrolišemo, samo susrećemo borbu”.

Učenik je sedeo u tišini, a novo razumevanje (shvatanje) zajedno je raslo iznutra sa njim. Učitelj je uzeo jedan kamen i zabacio ga u vodu, izazivajući mreškanjem talase koji su se raširili.

“Pogledaj, ovaj kamen, ne pokušava li da kontroliše, no ipak to je uticaj vode” - kazao je učitelj i nastavio:

”U našim životima, ne moramo sve da kontrolišemo. Ponekad nama je samo potrebno da protičemo (tečemo), i to će nas odvesti na pravo mesto”.

Po prvi put učenik je shvatio da nepotrebna kontrola samo stvara preopterećenje. Učitelj reče učeniku:

“Kada pokušavaš da održiš sebe pod kontrolom, ostaješ pod tenzijom”.

Učitelj je nežno uzeo cvet te objasnio:

“Ovaj cvet je izbalansiran (uravnotežen) sam po sebi. Nije mu potrebno da bude održiv, jer on je prelep takav kakav i jeste. Život je upravo kao i ovaj cvet, ako pokušavamo da ga zgrabimo (uhvatimo, zadržimo), izgubićemo njegovu prirodnu lepotu”.

Učenik je počeo da shvata dubinu učiteljevih reči. Učitelj je nastavio:

“Osećaj držanja pod kontrolom jeste iluzija. Stvari za koje misliš da ih držiš pod kontrolom nisu prirodno kontrolisane”.

Ispričao mu je učitelj sledeću priču:

“Neki kralj jednom je sanjao da drži pod svojom kontrolom svaki delić svoga carstva, a onda je otkrio da čak ne može kontrolisati ni svoj um. Kako neko može kontrolisati spoljašnji svet ako ne može kontrolisati svoj sopstveni um?”.

Svetlost razumevanja počela je da sija u učenikovim očima. Pokazujući na jednog leptira učitelj je kazao:

“Vidiš, on odlučuje o svom sopstvenom smeru (pravcu). Ako pokušavaš da ga uhvatiš, sprečićeš (zaustavićeš) njegov let”.

Učitelj je objasino da je život kao i ovaj leptir, pronalazi završetak u slobodi i protoku:

“Kada pokušavamo da kontrolišemo nešto, gubimo svoju prirodnu suštinu”.

Učenik je shvatio da prava kontrola počiva u otpuštanju (puštanju). Učitelj je objasnio:

“Svaki događaj u životu dolazi da nas nauči nečemu novom. Ali, kada mi pokušavamo da to promenimo po našem ukusu, onda propuštamo lekciju”.

Rekao je još učeniku:

“Prazna činija je ispunjena vodom tek kad ostane prazna”.

Učenik je počeo da shvata kako prihvatanje, a ne kontrola, jeste ključ za iskustveno doživljavanje života. Učitelj je uzeo nešto peska i zadržao ga čvrsto u svojoj šaci. Pesak je počeo da klizi kroz njegove prste.

“Pogledaj” – kazao je učitelj: ”Što ga čvršće držiš, brže klizi”.

Objasnio je:

“Ovo je zakon života, što više pokušavaš da ga stegneš (zadržiš), sve više beži od tebe”.

Učenik je osetio kako umesto da kontroliše život, bolje je da ga živi prirodno. Učitelj je zatresao granu drveta, a ptice su odletele, te kazao:

“Ptice odlaze i dolaze na ovu granu, a drvo ne pokušava da ih zadrži”.

I rekao je još:

“Ako prestanemo da pokušavamo da kontrolišemo život i prihvatimo ono šta dolazi, onda smo našli pravo smirenje”.

Učenik je shvatio da mu je njegova potreba za kontrolisanjem samo donela stres, dok ga je sloboda  odvodila prema smirenju. Učitelj je kazao još učeniku:

“Kao što voda prirodno teče u reci, dozvoli da život teče (ide) svojim sopstvenim putem”.

Objasnio je učitelj da rečna voda pronalazi svoj sopstveni put bez susretanja pravca (smera) i kazao:

“Tvoj život je reka takođe, pusti ga da  teče (protiče)”.

Učenik je upijao učiteljeve preduboke misli. Učitelj je rekao:

“Besmisleno je boriti se protiv stvari izvan naše kontorole. Treba da stvari prihvatimo takve kakve jesu”.

Učitelj je podigao jedan suvi list i pustio ga u vazduh da kovitla, kazavši:

“Vidiš, ovaj list ne može da izabere svoj put, i zato ga vetar nosi gde god poželi”.

Učenik je razumeo da je ponekad najbolji kurs (smer, pravac) da se krećeš sa strujanjima.

 

(prevod sa engleskog)