15-16 NOVEMBAR 2024…

 

 

Dana 15 novembra 2024 u “Hirošimi” je oko pola 10 izmereno 4,8 u plusu, što je najmanja primećena vrednost, ovih novembarskih prohladnih jutara, a berem jedino svežu rukolu…

Za ručak pohujem celer, a čeka me još da napravim i pitu sa sirovim jabukama nekad uveče. I to je sav moj slatki “umor” danas, ne računam tu i kuvanje kompota od jabuka, za drugu užinu, koji se skuva sam na šporetu…

A danas 16 novembra 2024, na Đurđic, koke su odmah iza ručka dale jedno jaje, a juče nisu dale čak ni jedno dragoceno...

Jutros je malo toplije, a oko pola 10 u “Hirošim” toplo, ali ne previše, pošto tek je oko 6,6 u plusu. Ali, nešto kasnije oko podneva kada je inače najtoplije pređe malo preko 13, tačnije 13,2 stepena u plusu, dakle skoro je duplo toplije nego izjutra, za svega 2-3 sata vremena…

Danas se malo i razvedrilo, malo naziralo sunce, ali je svakako malo otoplilo, samo malo probudilo kratkotrajnu nadu da će se nazreti i azurno čisto nebo, ali nije, mada radujem se sitno zbog koka, mada one sve prethodne oscilacije hladnoće nisu ni osetile, pošto uemju po prirodi svojoj da uživaju i kad je meni jako hladno, valjda ih greje perje...

Jutros je u našoj “Hirošimi” baš toržestveno, praznično, nekako posebno svečano, radosno, pravim i fotografije i snimke, jer puna su 2 meseca od naše šeste jesenje setve 2024, a slika se u ova 2 meseca prilično menjala, a dosta toga je ubrano, potrošeno, umanjeno u branju kao rotkvice kojih više nema, dosta toga se razraslo kao rukola sada je u svoj svojoj punoći, ali je svakako sve stalo na ovom današnjem nivou, te ne treba da se niko zavarava, sada i trenutno neko vreme, ništa više neće biti tu od porasta, bar ne do konca januara, a onda će sve grunuti, krenuti jače i najsnažnije iz ove tačne u kojoj je danas zastalo, a kad to sve krene, kad krene buđenje podzemnih energija 2025, ponovo će nastati rano prolećna, a nešto posve bujnija slika, i upravo do tada treba pričekati i na nove zapise iz “Hirošime”...

Naravno, mi do tada nastavljamo svoje branje svežeg povrća po nasušnim potrebama, a luka praziluka, rukole, mladog luka, salate, i to je za sada samo to, samo toliko…

Do tada uživamo u ovoj lepoti, a u ova 2 meseca pojeli smo te ubrali 2 reda rukole, sva rotkvica je nestala, jer je potrošena i počupana, a koke su imale zahvaljujući svemu tome u izobilju tog našeg neprskanog zeleniša…

Danas im dajem rukolu i celer lišćar…

U ponedeljak ću da očistim malu parcel pod prolećnim usevom peršuna lišćara koji je ove godine dobro šišan, čak i do pre nekoliko dana, kade je skinuto zadnje šišanje lišća, koje više neće rasti, a neću da požuti i propadne, a koji mi dalje ne treba, jer imam najnoviju jesenju setvu od pre 2 meseca za rano proleće 2025, koju počinjem tada šišati, kad pristigne u rano proleće (ove godine imam dobre zalihe peršuna lišćara, ne može nikad da mi ga zafali, zato ga stavljam u sve u izobilju, čak mutim i pijem sa svojim celreom lišćarom takođe), te ću tako očistiti taj sveži zeleniš, te njime nahranit koke bar jedan dan u izbolju da ih častim vtaminima malo više...

U dvorište smo im ubacile lišće i one sada uživaju da čeprkaju, a sada su im noge čistije, nema na njihovim žutim cipelicama blata, koga je samo malo bilo od one kiše sipuljice...

Salata je po prvi put ostala u čašicama ne zasejana, oko 40 i nešto čašica mahom sve Nansen, jer nisu sve čašice istom jačinom pristizale, a od dve sorte ove jeseni pokazala se kao najbolja upravo sorta reckava  zvana ljubljanska ledenka koja se bolje i brze razvila, te ove jeseni Nansen salata je sporije pristizala, nekako je u sva u zaostatku, te verovatno njeno svo seme nije kako valja. Ali, nešto od salate Nansen je i uspelo, a Nansen je setva od 4 oktobra, koja nije uspela sva da stigne ojačano za ovo novembarsko hladnije zasađivanje...

Peršun lišćar jesenji je interesantan, jer i on nije iznikao istom jačinom, istom jednakošću, te je desna polovina uspelija od leve, a imamo desno pravo malo šiblje, a imamo i neka mesta gde tek malo uspeva da isklija, a imamo i negde samo malo da je peršun više odvojio od niskog stanja površinskog isklijavanja. Od 3 kesice na istom terenu, u isti dobar čas, a priče, gle - tako različite. Kao da je peršun desno oko žbuna ruzmarina jači, bolji slojevi, možda mi to dalje pokazuje koliko je ruzmarin tu snažan i jak, pozitivan, itd...

Grašak je od 8 oktobra do danas postigao zavidnu visinu, lepotu, nema cvetova, što je izuzetno dobro, te dakle jako dobro ulazi u zimu, da bi na proleće krenuo…

Blitva posejana 22 oktobra, iza graška, uspela je samo da se pojavi na površini, i tu je dakle zaspala, zastala, ali kad grune sve u svoje buđenje ponovno i iduće godine koncem prazničnog januara 2025 blitva će se probiti pored graška, gore ka svetlosti, i nadvisiti ga krupnoćom svojih prvih mesnatih liski koje će koke dobijati za poslasticu...

Šta će biti sa onom blitvom u žardinjeri od cigle ne znam, ali su mi tamo onih 10 čašica salate ptice poljske sve pozobale, a otimaju gladne kokama i njihovo zrnevlje, doleti čitavo jato dživdžana sirotana, tako preživljavaju i tako opstaje, a ulete u hranilicu, ravno unutar  KOKO ŠINJCA, pokupe zrnca (nekad mi se učini da su mali koliko i žuto zrnce kukuruza, čak i njega pokušaju da ponesu u kljunu, ali nema tu uspeha), a onda ga i otrebe, ječam i ovas, tu  pored  ili iza ograde, a jutros nađem plevu i šokiram se koliko su poljske ptice male gladne i koliko su u stanju da pozobaju hrane, dakle da nije KOKO ŠINJCA ne znam ko bi se o njima gladnima starao, nije kao u pričama jevanđeljskim, ništa ne pada samo sa nebesa pogotovo ne ječam ili ovas u integralnom zrncetu (a neko to zrnce mora da kupi, plati)…

Prošle godine na današnji dan kupljene su 4 nove voćke još 4 kalema i nakon godinu dana treba ponoviti da su se uspešno primila sva 4 kalema, a reč je od 2 letnje kruške lubeničarka i ilinjača, kao i 2 pozne kajsije…

Nisam baš mnogo zadovoljna kako je tanko, potanko iznikao luk srebrenjak, jer je bio sitan dakle loš u startu kao kupljeno seme i sad je na nekim parcelama jako slabunjav i tanak, takav je moj osećaj, moja sumnja, da uvek nešto u zadnje vreme sa lukom koji kupujemo nije uredu, ali da donesem pravi sud tek na proleće 2025, jer tada će se sve bolje pokazati kakvo već jeste ili nije...

Zadnje čašice salate koje sam rasadila u “Hirošimi” ostale su tu kako i jesu, tu na tom malom svom nivou kako i jesu prenete iz čašica, te nisu se ni mrdnule, ni za milimetar, ali sada su kao prave uspavane lepotice koje će na proleće da se probude, i ožive ponovo, od poljupca novog buđenja, kad ih umesto ove uspavane energija stagniranja, hibernacije, dotakne čarobnija energija porasti, života, bujanja, itd…

I sada dakle treba zatvoriti, uspavati, hibernirati, sve ove zapise iz “Hirošime” (naravno ako se desi čudo, izuzetak ili išta vredno da se ovo pravilo naruši, može se prosloviti, ali sumnjam, jer malo je danas čuda) te treba zaćutati dok se nešto više i jače i primetnije ne pokrene tamo u “Hirošimi”, dok se ne probudi, ponovo ne izraste, te dakle ovo bi bilo tako do trenutka našeg povlačenja u hibernaciju...

Treba malo poželeti zapise i dalje fotografije, a možda se malo i odmoriti, te se posvetiti nečem drugačijem, izbeći monotoniju, dosadu, jednoličnost, ponavljanje, itd…

Primetim danas mama je već, ne znam ni kad, nisam obratila veću pažnju juče, iz kamene najnovije setvene elipse uklonila sve kadifice, onako divne kako sam ih ostavila, a nije mi ništa rekla, zna da ću da se naljutim, a nije mi baš pravo, ja sam samo htela još da ih zadržim onako lepe, ali ne vredi nekad  pričati šta želiš, jer upravo svi ti urade samo onako kako ne želiš, te zato je najbolje da ništa ne želiš, onda nemaju šta da ti u ništavilu načine...

Zato moram često da imam jako fotografsko pamćenje, inače bi me brzo mogli napraviti baš ludom i glupom, malte ne slepom...

Danas samo malo kuham ručak, te napunila sam naše punjene paprike žute babure, sa ćuretinom, te ispekla izmišljene pituljice sa prazilukom ujutru za doručak, i tako dalje...

I na kraju ovih zapisa kad se upoređuje šta je sve postignuto za svega 2 meseca ili 2 meseca kasnije, tu je i mali osvrt i na fotografije od 16 septembra 2024…

I tako dalje…