THICH NHAT HANH…

 

 

“Najdragoceniji dar

koji možemo nekome (bilo kome) ponuditi

jeste naša pažnja.

Kada svesnost (pažnja)

prigrli (obuhvati) sve one koje volimo,

oni će procvetati kao cveće”…

 

(prevod sa engleskog)

 

 

ZIMOVANJE KAO POVRATAK OSAMI I TIŠINI, SAMOM SEBI…

 

 

Knjiga “Zimovanje: Moć odmora i povlačenja u teškim vremenima” Katherin May jeste duboko introspektivno i lirsko istraživanje o tome kako možemo da se krećemo i prihvatimo sve „zime“ naših života – vremena teškoća, tuge i samoće. Oslanjajući se na sopstvena iskustva i zapažanja, May koristi metaforu zime da opiše periode kada život postaje izazovan, a mi se moramo okrenuti ka sebi da bismo se odmorili, razmislili i izlečili (iscelili). Umesto da se opire ovim neizbežnim periodima života, May se zalaže za učenje da ih prihvatimo (prigrlimo), omogućavajući nam da rastemo i pronađemo obnovljenu snagu.

Evo 10 lekcija iz pomnute knjige:

1. Prihvatanje životnih ciklusa i godišnjih doba: May koristi prirodni ciklus godišnjih doba kao metaforu za životne oseke i tokove. Kao što priroda ima zimu, leto, proleće i jesen, i mi doživljavamo emocionalna i mentalna godišnja doba. Naučiti terba da prihvatimo ove cikluse umesto da pokušavamo da ih kontrolišemo što nam omogućava da se krećemo kroz teške periode sa većom otpornošću.

2. Neophodnost „zimovanja“ kao odmora i obnove: May tvrdi da je „zimovanje“ – potrebno vreme za povlačenje, odmor i usporavanje tokom teških vremena – od suštinskog značaja za mentalno i emocionalno zdravlje. Umesto da na zimovanje gleda kao na neuspeh ili slabost, ona ga predstavlja kao prirodnu i neophodnu fazu koja nam omogućava da se oporavimo i pripremimo za obnovljeno proleće u našim životima.

3. Prihvatanje ranjivosti i nesavršenosti: Jedna od centralnih ideja u “Zimovanju…” je prihvatanje naše sopstvene ranjivosti. May izaziva kulturna očekivanja da uvek budu produktivna i otporna. Ona sugeriše da prihvatanjem naših ograničenja i nesavršenosti možemo da negujemo saosećanje prema sebi i da potpunije rastemo.

4. Pronalaženje lepote i udobnosti u tami: May pronalazi lepotu u tihom, reflektujućem kvalitetu zime. Umesto da tamu i samoću vide kao inherentno negativne, ona sugeriše da oni mogu ponuditi udobnost, kreativnost i uvid. Zimovanje nas uči da pronađemo mir u tišini i da cenimo tiše, manje vidljive trenutke života.

5. Isceljujuća moć prirode i godišnjih doba: U celoj knjizi May opisuje terapeutski efekat posmatranja i doživljavanja ciklusa prirode. Bavljenje prirodom — bilo kroz šetnju po snegu, slušanje kiše ili posmatranje drveća kako osipa lišće — pomaže nam da se prilagodimo prirodnim ritmovima života, nudeći osećaj pripadnosti i perspektive.

6. Rituali i prakse za zimovanje: May govori o različitim ritualima i praksama kako bi se olakšao proces zimovanja, kao što su vođenje dnevnika, meditacija i povezivanje sa drugima. Ove prakse stvaraju osećaj strukture i utemeljenosti u vremenima kada se osećamo zalutalo. Mali, namerni rituali daju nam trenutke smisla i svrhe.

7. Učenje iz kulturnih i globalnih perspektiva zimovanja: May istražuje kako različite kulture i zajednice pristupaju zimi i nevoljama, nudeći primere iz skandinavske tradicije, keltskog folklora i druge kulturne mudrosti. Ove perspektive nas uče da je koncept zimovanja univerzalan i da su ljudi širom sveta razvili prakse za navigaciju u mračnijim godišnjim dobima života.

8. Vraćanje samoće i tišine: Zimovanje nas podstiče da povratimo samoću kao dragoceno, hranljivo iskustvo. May na samoću ne gleda kao na usamljenost, već kao na neophodno utočište koje nam omogućava da jasnije slušamo sebe, ponovo se povežemo sa onim što je važno i steknemo uvid u to ko smo bez buke svakodnevnih zahteva.

9. Normalizacija teških emocija: Knjiga normalizuje osećanja tuge, žalosti i iscrpljenosti, izazivajući kulturnu tendenciju da ih odmah sakrije ili popravi. May veruje da ove emocije nisu samo prirodne, već i vitalne za rast i lečenje. Ona se zalaže da ih osećamo i poštujemo kao deo ljudskog iskustva, a ne da ih potiskujemo ili izbegavamo.

10. Priprema za obnovu proleća: Baš kao što zima priprema prirodu za cvetanje proleća, May sugeriše da naše zime postave temelje za budući rast i transformaciju. Dozvoljavajući sebi vremena za odmor i razmišljanje, pripremamo se da se potpunije uključimo u život kada za to dođe vreme, sa obnovljenom energijom i perspektivom.

Zimovanje je blagi podsetnik da postoji snaga u usporavanju i odmoru kada život postane težak. Razmišljanja Katherine May podstiču nas da ove periode zimovanja vidimo kao deo uravnoteženog, ispunjenog života. Umesto da ih izbegavamo ili da ih se plašimo, njihovo prihvatanje može nam pomoći da postanemo otporniji i u skladu sa našim pravim ja.

 

Izvor: “Reading Is My Therapy”

(prevod sa engleskog)

 

 

 

KO JESTE VAŽAN…

 

 

“Ljudi koji ti predstavljaju

nov način razmišljanja

i nov način gledanja na život

jesu važni”...

 

(prevod sa engleskog)

 

PLATON…

 

“Dobri ljudi ne trebaju zakon

koji bi im kazao

kako da se ponašaju odgovorno”...

 

(prevod sa engleskog)

 

MEISTER ECKHART…

 

“Budi spreman (voljan)

da budeš početnik

svakog novog jutra”...

 

(prevod sa engleskog)

 

MATIČNJAK…

 

Matičnjak spada u višegodišnju lekovitu zeljatsu biljku, a ja sam je dobila te uspešno zasadila ove 2024 godine u “Hirošimu”, i do ove jeseni sam šišala baš dosta lišća za čajeve od matičnjaka, a sada ulazim u zimu 2025 sa jedim malim ošišanim žbunom (19 novembra 2024 ošišan matičnjak).

Ova biljka može narasti od pola metra, pa sve do 80 cm. Lišće ove biljke prilikom branja i sušenja zamiriše na mediteranski limun.

Ovo je lekovita biljka od velikih korisnosti, a upotrebljava se kod glavobolja, živčane napetosti, kod nervoze, ali i kod loše probave, takođe ublažava grčeve i blagotvorno utiče na rad srca, ali pojačava i protok žuči.

Čaj od matičnjaka treba piti kod nesanice, ali i malokrvnosti. Ovaj čaj sprečava zujanje u ušima, i zaslužan je za dobro raspoloženje onoga ko ga pije.

Takođe, matičnjak utiče na rad organizma koji zahvaljujući ovom čaju postaje otporniji. Najblagotvornije je kaže jedna knjiga o lekovitim biljkama ako se pomeša matičnjak sa nanom, a jako dobro je ovaj čaj popiti pred spavanje.

Itd…

 

 

IZUMITELJ PRVE PISAĆE MAŠINE - CHRISTOPHER LATHAM SHOLES (1819-90)…

 

Christopher Latham Sholes (14 februar 1819 – 17 februar 1890) bio je američki izumitelj koji je izumio QWERTY tipkovnicu (tastaturu) i, zajedno sa Samuelom W. Souleom, Carlosom Gliddenom i Johnom Prattom, smatra se jednim od izumitelja prve pisaće mašine u Sjedinjenim Državama. Takođe, bio je izdavač novina i političar iz Wisconsina. U svoje vreme Sholes se nazivao C. Latham Sholes, Latham Sholes ili C. L. Sholes, ali nikada "Christopher Sholes" ili "Christopher L. Sholes".

Mladost i politička karijera

Rođen u Mooresburgu, u okrugu Montour, Pennsylvania, Sholes se preselio u obližnji Danville i tamo radio kao šegrt kod štampara. Nakon što je završio naukovanje, Sholes se 1837 preselio u Milwaukee, Wisconsin, a kasnije u Southport, Wisconsin (današnja Kenosha). Dana 4 februara 1841 u Green Bayu oženio se s Mary Jane McKinney iz tog grada.

Postao je novinski izdavač i političar, služeći u Državnom senatu Wisconsina od 1848 do 1849 kao demokrata, u Državnoj skupštini Wisconsina od 1852 do 1853 kao Free Soiler, te ponovno u Senatu kao republikanac od 1856 do 1857. Bio je ključan u uspešnom pokretu za ukidanje smrtne kazne u Wisconsinu; njegove novine, “The Kenosha Telegraph”, izvestile su o suđenju Johnu McCaffaryju 1851, a zatim je 1853 vodio kampanju u Državnoj skupštini Wisconsina. Takođe je vredno spomena bilo Sholesovo sudelovanje u golemoj korupcijskoj shemi u železničkom sektoru koja je prožimala zakonodavno telo 1856. Sholes je bio jedan od malog broja zakonodavaca koji su zapravo odbili mito.

Bio je mlađi brat Charlesa Sholesa (1816 – 1867), koji je takođe bio novinski izdavač i političar koji je služio u oba doma zakonodavnog tela države Wisconsin i kao gradonačelnik Kenoshe.

"Voree Record"

Godine 1845 Sholes je radio kao urednik “Southport Telegrapha”, malih novina u Kenoshi. Tokom tog vremena čuo je za navodno otkriće “Voree Record”, skupa od tri minijaturne mesingane ploče koje je iskopao James J. Strang, potencijalni naslednik Josepha Smitha, osnivača pokreta svetaca posljednjih dana. Strang je usvrdio da to dokazuje da je pravi Božji prorok, te je pozvao javnost da ga poseti i lično vidi ploče. Sholes je stoga posetio Stranga, pregledao njegov "Voree Record" i napisao članak o njihovom susretu. Naznačio je da iako nije mogao prihvatiti Strangove ploče ili njegove proročanske tvrdnje, sam Strang se činio "poštenim i ozbiljnim", a njegovi su učenici bili "među najpoštenijim i najinteligentnijim ljudima u susedstvu". Što se tiče samog "zapisa", Sholes je naznačio da je "zadovoljan što o njemu nema mišljenje."

Izum pisaćeg stroja

Henry Mill je još 1714 izumeo pisaće strojeve s različitim tipkovnicama, a tokom 1800-ih ponovno su izumljeni u različitim oblicima. Veruje se da je Sholes crpio inspiraciju iz izuma drugih, uključujući izume Franka Havena Halla, Samuela W. Soulea, Carlosa Gliddena, Giuseppea Ravizze i, posebno, Johna Pratta, za čije se spominjanje u članku časopisa “Scientific American” iz 1867 Glidden zna da su pokazani Sholesu. Sholesov pisaći stroj je poboljšao i jednostavnost i učinkovitost prethodnih modela, što je dovelo do njegovog uspešnog patentiranja i komercijalnog uspeha.

Sholes se preselio u Milwaukee i postao urednik novina. Nakon štrajka kompozitora u njegovoj štampariji, pokušao je izgraditi stroj za slaganje, ali to je bio neuspeh i brzo je napustio ideju. Do pisaćeg stroja stigao je drugim putem. Njegov početni cilj bio je stvoriti stroj za numerianje stranica knjige, ulaznica i tako dalje. Počeo je raditi na tome u jednoj mašinskoj radnji u Milwaukeeju, zajedno s kolegom štamparom Samuelom W. Souleom. Oni su 13 novembra 1866 patentirali stroj za numerisanje.

Sholes i Soule pokazali su svoj stroj Carlosu Gliddenu, advokatu i amaterskom izumitelju u mašinskoj radnji koji je radio na mehaničkom plugu. Glidden se pitao ne bi li se stroj mogao naterati da proizvodi i slova i reči. Daljnja inspiracija došla je u julu 1867, kada je Sholes naišao na kratku belešku u časopisu “Scientific American” koja opisuje "Pterotype", prototip pisaćeg stroja koji je izumio John Pratt. Iz opisa je Sholes zaključio da je Pterotip presložen i krenuo je u izradu vlastitog stroja čije je ime dobio po članku: pisaći stroj ili stroj za pisanje.

Za ovaj projekat ponovno je angažovan Soule, a Glidden im se pridružio kao treći partner koji je osigurao sredstva. Članak časopisa “Scientific American” (neilustriran) figurativno je upotrebio izraz "književni klavir"; prvi model koji je trojac izradio imao je tipkovnicu doslovno nalik klaviru. Imao je crne tipke i bijele tipke, raspoređene u dva reda. Nije sadržavao ključeve za brojeve 0 ili 1 jer su se slova O i I smatrala dovoljnima:

 3 5 7 9 N O P Q R S T U V W X Y Z

 2 4 6 8 . A B C D E F G H I J K L M

Prvi red bio je od belokosti (slonovekosti), a drugi od ebanovine, ostatak okvira bio je drven. Uprkos očitom prethodnom stanju tehnike Pratta, Sholesu, Gliddenu i Souleu su u istom obliku odobreni patenti za njihov izum 23 juna 1868 i 14 jula. Prvi dokument koji je nastao na pisaćem stroju bio je ugovor koji je Sholes napisao u svojstvu kontrolora za grad Milwaukee. Slepi su prethodno koristili strojeve slične Sholesovim za utiskivanje, ali u Sholesovo vreme izumljena je vrpca s tintom (mastilom), što je omogućilo tipkanje u sadašnjem obliku.

U ovoj fazi pisaći stroj Sholes-Glidden-Soule bio je samo jedan među desetinama sličnih izuma. Napisali su stotine pisama na svom stroju raznim ljudima, od kojih je jedan bio James Densmore iz Meadvillea, Pennsylvania. Densmore je verovao da bi pisaći stroj bio vrlo isplativ i ponudio je otkup udela u patentu, a da stroj nije ni video. Trojac mu je odmah prodao jednu četvrtinu patenta u zamenu za plaćanje svih njihovih dosadašnjih troškova. Kada je Densmore konačno ispitao stroj u martu 1867, izjavio je da ne vredi ni za što u svom trenutnom obliku, te ih je pozvao da ga počnu poboljšavati. Obeshrabreni, Soule i Glidden napustili su projekat, ostavljajući Sholesa i Densmorea u isključivom posedu patenta.

Uvidevši da će stenografi biti među prvim i najvažnijim korisnicima stroja, a time i najbolji u poziciji da procene njegovu prikladnost, poslali su eksperimentalne verzije nekolicini stenografa. Najvažniji od njih bio je James O. Clephane iz Washingtona D.C., koji je isprobao instrumente kao što ih niko drugi nije isprobao, podvrgnuvši ih takvim nepoštednim testovima da ih je uništio, jednog za drugim, što je brže moguće napravio i poslao njemu. Njegove su presude bile jednako zajedljive, zbog čega je Sholes izgubio strpljenje i živce. Ali Densmore je insistirao da je to upravo ono što im treba:

“Ovo iskreno traženje grešaka upravo je ono što nam treba. Bolje da ga imamo sada nego nakon što započnemo proizvodnju. Gde Clephane ukazuje na slabu polugu ili šipku, učinimo je jakom. Tamo gde odstojnik ili tinta radi ukočeno, učinimo da radi glatko. Zatim, oslonite se na Clephanea za sve pohvale koje zaslužujemo”.

Sholes je prihvatio ovaj savet i odlučio poboljšati stroj u svakoj iteraciji, sve dok nisu bili zadovoljni da ih je Clephane naučio svemu što je mogao. Do tog su vremena proizveli oko 50 strojeva, po prosečnoj ceni od 250 dolara (što je ekvivalentno gotovo 5000 dolara u 2020). Odlučili su da stroj pregleda stručni mehaničar, koji ih je uputio na tvrtku E. Remington and Sons (koja je kasnije postala Remington Arms Company), proizvođači vatrenog oružja, šivaćih strojeva i poljoprivrednih alata. Početkom 1873 obratili su se Remingtonu, koji je odlučio od njih kupiti patent. Sholes je prodao svoju polovinu za 12.000 dolara, dok je Densmore, još uvek snažniji vernik stroja, insistirao na honoraru, koji bi mu na kraju doneo 1,5 milijuna dolara.

Sholes se vratio u Milwaukee i nastavio raditi na novim poboljšanjima pisaćeg stroja tokom 1870-ih, što je uključivalo QWERTY tipkovnicu (1873). James Densmore predložio je razdvajanje uobičajenih kombinacija slova kako bi se rešio problema zaglavljivanja uzrokovan sporom metodom oporavka od pritiska tipke: utezi, a ne opruge, vraćaju sve delove u položaj "mirovanja". Ovaj koncept kasnije je doradio Sholes i dobijeni QWERTY raspored još uvek se koristi i danas na pisaćim strojevima i na računalnim tipkovnicama na engleskom jeziku, iako problem ometanja više ne postoji.

Sholes je umro 17februara 1890, nakon što se devet godina borio s tuberkulozom. Pokopan je na groblju Forest Home u Milwaukeeju.

Izvor: “Wikipedia”

(prevod sa engleskog)

 

ZAPIS IZ “HIROŠIME” - 19 NOVEMBAR 2024…

 

 

Jutros u “Hirošimi” oko 10 sati duplo toplije nego juče, a čak je izmereno tada 10,3 stepeni u plusu...

U “Hirošimi” ovoga divnog novembarskog jutra berem rukolu, načinjem poslednji ovojesenji treći red, kao i salatu ljubljansku ledenku…

Ubrala sam i nekoliko čili papričica koje su još dobro postojane i kojih dakle još ima na onom jednom preostalom stuku ili žbunu paprike čili uzgajanoj u saksiji...

Pošto je vreme punog mesca ili uštapa, a imalo je jutros i sunca oko 10 sati, rešim da uberem lekovite trave koje se upravo o uštapu i beru zbog svoje pojačanje lekovitosti inače. I našišala sam to nešto čaja od koprive i sa susednog žbuna matičnjaka gde svaki listić miriše na mediteranski limun, te da osušim svoje lekovite biljčice i napravim još jednu ozimu biljnu mešavinu za čajeve koji će dobro pasovati, a uvek pašu, posebno u ovim zimskim danima u koje polagano ulazimo, gazimo...

Ono što je više požutelo od ubranih biljaka, a mislim tu na matičnja, dok kopriva ili žara je mrko zelena, te nije osetila ni jedan jedini ugriz mrazovitih jutara, otišlo je kakama nosiljama kao grickalica prvojutarnja, uz koju su još dobile i današnju dozu sveže ubrane rukole, takođe...

Stigao je zeleni sitno rebrasti lim za pokrivanje našeg KOKO ŠINJCA, a sa svim šrafovima lim je izneo 8500 dinara, tako da koliko još sutra trebalo bi sve da dobije svoj najlepši mogući izgled ili look...

Đumbir u kupatilu pretoplom jako lepo napreduje u one dve saksije, a rastu mi za sada čak 3 struka đumbira, vidno, sve vdinije, divnije, tako da iz dana u dana slika porasta se menja, a čovekov zarobljen pogled ped ovim uspelim ekseprimentalnim čudom od 11 oktobra 2024 iznicanja zadivljen je i više nego…

I na kraju, okruglo 600 evra ili precizno 69678 dinara otišlo je na završetak KOKO ŠINJCA, koji smo počeli od ničega, pa do konačnog i završnog izgleda, verujem sutra...

Ono, nastalo juče, nešto malo, a meni tako posebno lepo, neki moj mali magazin ili vrtlarski časopis, jetse moj osmi blog na Bloggeru pod nazivom MAGNIFIQUE GARDENING (moji mali baštovanski raskazi) koji je posvećen samo mojim malim poljo eksperimentima i pokusima, ogledima, ili vrtlarskim, pa i voćarskim, pa i živinarskim koračićima, koji datiraju od 2019, nešto kao najmlađi izdanak Čoveka kome je vidik bez kraja, ali i korenski mali produžetak mog Univerzuma cvetnog ornamenta, dakle moje malo Sveto Trojstvo…

Itd…

 

 

“ZIMA, ZIMA, E PA ŠTA… ZIMA, ZIMA, PA NEKA JE”…

 

 

“Biljke i životinje se ne bore protiv zime; ne pretvaraju se da se to ne događa i pokušavaju nastaviti živeti istim životom kojim su živele letos. Pripremaju se. One se prilagođavaju. One izvode izvanredne radnje metamorfoze (preobražaja) kako bi kroz sve to prošle.

Zima je vreme povlačenja iz sveta, maksimiziranja oskudnih resursa, izvođenja dela brutalne učinkovitosti (efikasnosti) i nestajanja s vidika (iz vida); ali tu se događa transformacija (preobražaj).

Zima nije smrt životnog ciklusa, već njegov lonac (lončić). Jednom kada prestanemo želeti da je leto, zima može biti veličanstveno godišnje doba u kojem svet poprima oskudnu lepotu, a čak i pločnici svetlucaju (zaiskre).

Vreme je za razmišljanje i oporavak, za polagano obnavljanje, za dovođenje svoje kuće u red.

Raditi one duboko nemoderne (nemodne) stvari; usporiti, dopustiti da se vaše slobodno vreme proširi, dovoljno spavati, odmarati se”…

 

(prevod sa engleskog)

Izvor: “Serendipity Corner”

 

PISAC PRVE VRSTE…

 

 

“Dana 23 juna 1868 patentiran je pisaći stroj “Sholes and Glidden”, prvi praktičan i komercijalno uspešan pisaći stroj.

Christopher Latham Sholes (1819 – 1890) američki je izumitelj koji je izumeo Qwerty tipkovnicu (tastaturu), a zajedno sa Samuelom W. Souleom, Carlosom Gliddenom i Johnom Prattom smatra se jednim od izumitelja prvog pisaćeg stroja u Americi. Takođe, bio je urednik novina i političar iz Wisconsina.

Godine 1867, dve godine ranije, američki građanski rat završio se a proizvodnja oružja bila je neisplativa. Vlasnici Remingtona (tvornice pušaka) počeli su tražiti nešto novo kako bi proširili svoje poslovanje. Dana 1 marta 1873 počeli su se proizvoditi pisaći strojevi (mašine).

Ne zna se tačno ko je izumio stroj, no veruje se da je njegov tvorac američki inženjer i stampar Christopher Latham Sholes. Slučajno mu je pala na pamet ideja kada  je radio na izradi stroja za brojanje stranica. Na zahtev prijatelja koristio je fontove sa slovima umesto brojeva. Novi uređaj imao je tipke, traku natopljenu tintom (mastilom) i vodoravnu metalnu ploču na koju je bio apliciran (nanošen) list papira. Aktivirali su se pritiskom na pedale, baš kao i stari šivaći strojevi.

Sholes je patentirao stroj 1868 godine, no problem je bila činjenica da se moglo pisati samo velikim slovima. Inženjer je to pokušao usavršiti. Pet godina kasnije, prodao je patent Remingtonu jer nije imao novca da ga sam proizvede. Sholes nije bio prvi koji je izumeo pisaći stroj, ali je bio jedini koji je napravio koristan uređaj. Prethodni modeli bili su toliko komplikovani za rukovanje da su mogli izluditi vlasnike koji nisu naučili kako da ih koriste”.

 

Izvor: “Anima Chatterjee Roy”

(prevod sa engleskog)

 

 

LAO TZU…

 

 

“Vreme stvara stvari.

Reći - “Nemam vremena”,

isto je što i kazati – “Ne želim”…

 

(prevod sa engleskog)

 

ILUZIJA KONTROLE…

 

 

Neki učenik jednom upita svoga zen učitelja:

“Učitelju, želim da zadržim u svom životu sve pod kontrolom”.

“Da li je to moguće? – učitelj se nasmeja, te odgovori: ”Možeš li da zadržiš vazduh naokolo tebe?”.

Učenik porazmisli dublje, a učitelj nastavi:

“Život je kao vazduh, nemoguće ga je zadržati. Kada pokušavamo da ga kontrolišemo, samo susrećemo borbu”.

Učenik je sedeo u tišini, a novo razumevanje (shvatanje) zajedno je raslo iznutra sa njim. Učitelj je uzeo jedan kamen i zabacio ga u vodu, izazivajući mreškanjem talase koji su se raširili.

“Pogledaj, ovaj kamen, ne pokušava li da kontroliše, no ipak to je uticaj vode” - kazao je učitelj i nastavio:

”U našim životima, ne moramo sve da kontrolišemo. Ponekad nama je samo potrebno da protičemo (tečemo), i to će nas odvesti na pravo mesto”.

Po prvi put učenik je shvatio da nepotrebna kontrola samo stvara preopterećenje. Učitelj reče učeniku:

“Kada pokušavaš da održiš sebe pod kontrolom, ostaješ pod tenzijom”.

Učitelj je nežno uzeo cvet te objasnio:

“Ovaj cvet je izbalansiran (uravnotežen) sam po sebi. Nije mu potrebno da bude održiv, jer on je prelep takav kakav i jeste. Život je upravo kao i ovaj cvet, ako pokušavamo da ga zgrabimo (uhvatimo, zadržimo), izgubićemo njegovu prirodnu lepotu”.

Učenik je počeo da shvata dubinu učiteljevih reči. Učitelj je nastavio:

“Osećaj držanja pod kontrolom jeste iluzija. Stvari za koje misliš da ih držiš pod kontrolom nisu prirodno kontrolisane”.

Ispričao mu je učitelj sledeću priču:

“Neki kralj jednom je sanjao da drži pod svojom kontrolom svaki delić svoga carstva, a onda je otkrio da čak ne može kontrolisati ni svoj um. Kako neko može kontrolisati spoljašnji svet ako ne može kontrolisati svoj sopstveni um?”.

Svetlost razumevanja počela je da sija u učenikovim očima. Pokazujući na jednog leptira učitelj je kazao:

“Vidiš, on odlučuje o svom sopstvenom smeru (pravcu). Ako pokušavaš da ga uhvatiš, sprečićeš (zaustavićeš) njegov let”.

Učitelj je objasino da je život kao i ovaj leptir, pronalazi završetak u slobodi i protoku:

“Kada pokušavamo da kontrolišemo nešto, gubimo svoju prirodnu suštinu”.

Učenik je shvatio da prava kontrola počiva u otpuštanju (puštanju). Učitelj je objasnio:

“Svaki događaj u životu dolazi da nas nauči nečemu novom. Ali, kada mi pokušavamo da to promenimo po našem ukusu, onda propuštamo lekciju”.

Rekao je još učeniku:

“Prazna činija je ispunjena vodom tek kad ostane prazna”.

Učenik je počeo da shvata kako prihvatanje, a ne kontrola, jeste ključ za iskustveno doživljavanje života. Učitelj je uzeo nešto peska i zadržao ga čvrsto u svojoj šaci. Pesak je počeo da klizi kroz njegove prste.

“Pogledaj” – kazao je učitelj: ”Što ga čvršće držiš, brže klizi”.

Objasnio je:

“Ovo je zakon života, što više pokušavaš da ga stegneš (zadržiš), sve više beži od tebe”.

Učenik je osetio kako umesto da kontroliše život, bolje je da ga živi prirodno. Učitelj je zatresao granu drveta, a ptice su odletele, te kazao:

“Ptice odlaze i dolaze na ovu granu, a drvo ne pokušava da ih zadrži”.

I rekao je još:

“Ako prestanemo da pokušavamo da kontrolišemo život i prihvatimo ono šta dolazi, onda smo našli pravo smirenje”.

Učenik je shvatio da mu je njegova potreba za kontrolisanjem samo donela stres, dok ga je sloboda  odvodila prema smirenju. Učitelj je kazao još učeniku:

“Kao što voda prirodno teče u reci, dozvoli da život teče (ide) svojim sopstvenim putem”.

Objasnio je učitelj da rečna voda pronalazi svoj sopstveni put bez susretanja pravca (smera) i kazao:

“Tvoj život je reka takođe, pusti ga da  teče (protiče)”.

Učenik je upijao učiteljeve preduboke misli. Učitelj je rekao:

“Besmisleno je boriti se protiv stvari izvan naše kontorole. Treba da stvari prihvatimo takve kakve jesu”.

Učitelj je podigao jedan suvi list i pustio ga u vazduh da kovitla, kazavši:

“Vidiš, ovaj list ne može da izabere svoj put, i zato ga vetar nosi gde god poželi”.

Učenik je razumeo da je ponekad najbolji kurs (smer, pravac) da se krećeš sa strujanjima.

 

(prevod sa engleskog)

18 NOVEMBAR 2024…

 

 

 

Jutros u “Hirošimi”, negde ispred pola 10, jutarnja berba samo luka praziluka, čak tri nešto tanja struka na 5,5 stepeni u plusu...

Kokama dajem očišćeni peršun sa one male parcelice i malo rukole koju danas nisam uzela sebi za ručak, jer mi je ostalo od jučerašnje berbe, ali malo otkinem od sebe te očistim i taj drugi red rukole skroz…

I tako dam nesebično svojim kokama, svu svoju hranu, malu jednu dozu danas svežeg zelenila, posebno kada su napolju baš male šanse da se nabavi sveža zelena trava, jer više ništa ne raste zbog hibernacije…

Ispred 14 sati, a posle tek ispijene druge šoljice turske kafe danas, dobijem lepu vest - koke su danas snele ono jedno dragoceno jaje, a juče ako nisam rekla, a mislim da magnifique jesam, no nekad je korisno da čovek ponovo nešto isto svoje kaže, tj. da se ponovi - a dakle juče nisu snele jaje... 

Malo je jutros, a danas, izgrejalo sunce, posve kratko, neko bi kazao da je u ovo smutno i tmurno vreme i to samo tako slatko, te zastanem napolju nešto više, te malo posedim na svojoj orandž ljuljašci, s pogledom na KOKO ŠINJAC, iako jutros tek piše da je vazduh napolju loš, ali je kasnije pisalo skoro isto, a po novom aplikacijskom stanju napolju je vazduh tek ponovo loš, nezdrav i još lošiji...

Dok ovo pišem, naplju je stislo svo sivilo, a vazduh je i dalje nezdrav, te je stoga najpametnije nešto raditi svoje samo iznutra, u toplom, u sitom. Počela sam danas oko podneva i jednu drugu knjigu, tako pošto imam sve više i više samo svog slobodnog vremena, a nema poljoprivrednih radova sve do proleća 2025…

I sada isto kao što vešti lišće što grabim o jeseni, i malo dugačije od danas grabim, a grabim da nadoknadim sve one lekcije i knjige koje sam eto propustila, kojih sam se lišavala dok sam nešto drugo stvarala, pokušavala, preživljavala, a uglavnom samo kuhala i fizikalisala, te čitam dve obimom jako male knjige…

Ali, ne lipši magarče do zelene trave, nisu nimalo naivne, ali obe traže mnogo pažnje i koncentracije, brzo me zamore, te ih čitam sporije, u manjim dozama, to se nepije brzo naiskap, to nisu lake note, ili nekakva književna rumba, samba, ća, ća, ća, niti je moj omiljeni muzički ritam u kome sam ovo jutro upravo i počela uz zvuke be-bop-a-lula…

Jednu čitam izjutra, a ovu drugu Marksovu u podnevnim dugim predugim satima tišina, da proučim o kakvoj je to bedi filozofije pričao kad je pisao kritikujući Prudona, a ova knjiga mene jako više zanima, mnogo je sličnosti sa ovim od danas, nego ona koju izjutra izučavam, a tiče se Bilježaka Sime Matavulja…

Posmatram koke i gledam kako sa uživanjem grickaju peršun i rukolu, i pitam se da li u njihovo malom kokošijem svetu, jatu, postoji bilo kakva beda, nešto kao beda kulture, beda života, beda umetnosti, beda obedovanja, beda kao skupina svih beda zajedno, itd…

Onda smo u tom kratko trajajućem jutarnjem suncu, u njegovom divnom vidnom i osetnom intervalu, majka i ja ograbile avlijsko lišće, tačnije ja sam pograbila na kamere lišće, sa mojom super veštom novom alatkom grabljicama u obliku samurajske lepeze, a može da bude nalik morskoj školjci sa nekog dubokog dna, zavisi kako ko posmatra, predmete i oblike, život, ili šta sve želi da vidi u nekim mojim za neke medije juče “uznemirujućim sadržajima” te hoće da me linčuju kao prestupnika, (ili  je neko pakostan to tako prijavio!), ili šta je to provokativno na mojim autentičnim fotografijama juče, danas, sutra, a nastalim kao odraz moje čiste prirode koja me ne samo hrani, brani, već i okružuje…

I majka je odmah raznosila svo sakuljeno lišće na kamaru našeg komposta kolicima, a nekoliko velikih kofa lišća uneto je u dvorište KOKO ŠINJCA gde je za koke samo veliko uživanje, šuškanje, jer one tamo veselo skaču, rove, trče, i čeprkaju, nešto grickaju…

I ne samo da je prizor lepši, a prava jesenja seoska idila, već je i pod njihovim žutim nožicama mnogo toplije, te nisu na goleti, ledini, nisu na obrisanoj ledenoj zemlji, jer ispod lišća, ispod te eteričnosti, kad krene sve da truli u sveti životni prah, ili velikih svemriski dah, iz koga će ponovo sve da oživi kao iz ugašenog pepela, stvoriće se nešto jako hranljivo čime će se nahraniti moje koke, lovačice, tragačice, istraživačice, čeprkačice, i tako sve to stalno kruži, stalno teče, ma šta mi magnifique baštovanka Vesna reče, svojim prirodnim tokom, zar ne…

I ponovo jedan avlijski kuriozitet danas. Primetim na stablu one jedne jalove dunjice koja ne rađa uopšte, ponovo poteralo novo mlado zeleno lišće, kao da je proleće, ali usred hladnog mrazovitog novembra meseca 2024, a ona raste tik uz naš kompos, uz onu kamaru, a tamo je baš fino ušuškana i skrita od mrazeva, te joj je sva jesenja bivša toplota jeste samo pogodovala, i uvek kad nešto izraste kad mu vreme kalendarsko nije, kao novo mlado lišće ispred zime Aranđelovdanske samo se pojavi kao s nebesa znak, a da nam verovatno najavi neku jako hladnu zimu, mada gle čuda  - kao da svim zimama po prirodi svojih epiteta i stvari nije tipično da budu duge, oštre i hladne...

Onda pred plavom paleticom danas mogu samo da zaplačem, jer su ljuti mraz i ljuta slana baš dokusurili one životne moje samoniklice kadifice, jer naravno ono što je slabo, nežno i krhko, osetljivo, kao kadifice na mrazu ne može duže da prkosi ljutini zimoće i naše hladnoće...

Ali, sam sve to tako ostavila, tako neka istruli, a biće to u novoj našoj setvenoj sedmoj sezoni 2025 organsko đubrivo, makar kap, biće compost, makar kapljica, ako ništa drugo, i poboljšaće podlogu na kojoj zauvek ostade...

Sutra je mesec dana kako su kupljene koke mlade jato Tomindanke onih 10 komada prinovka o Tomindanu, dakle ako su imale tada zaista 5 meseci sutra im je 6, te već stupaju u svoje zrelo vreme kada bi trebale da pronesu, ali verovatno im treba makar još malo, možda mesec dana, možda dva, tri, ko zna, mada nekoliko koka mladih novih Tomindanka već dobija onaj svoj rumeni oberčić po kome se nazire da će uskoro, ma koliko to dugo ili kratko još bilo, postati mlade nove nosilje na duže staze...

Itd...